Da bi tokom zime bilo dovoljno ajvara, kiselog kupusa, zimskih salata i džemova, potrebno je dosta vremena, ali i provereni recepti. Otkrivamo vam nekoliko.
Na samom kraju leta domaćice širom naše zemlje počinju sa pripremom zimnice. Da bi na trpezi tokom zimskih meseci bilo dovoljno ajvara, kiselog kupusa i krastavčića, zimskih salata kao i slatkih poslastica, džemova i slatka od raznih vrsta voća, treba izdvojiti dosta vremena, ali i pronaći proverene recepte.
Sedamdesetpetogodišnju Radmilu Ilić iz knjaževačkog sela Jakovac oduvek je privlačilo kulinarstvo. Iz sela Vrelo u kome je rođena došla je mlada, ali kako kaže, od komšinica je naučila kako da spremi dobro i ukusno jelo.
"Iako pripadam starijoj grupi domaćica i trudim se da sačuvam tradiciju starinskih recepata, u mojoj kuhinji ćete uvek videti najnovije časopise o raznim jelima, a pogotovo o zimnici. Volim da isprobam nove recepte, da eksperimentišem sa namirnicama i uživam u ukusima", kaže Ilićeva, dodajući da najviše od svega uživa u pripremi slatka i džemova od raznih voća.
"Čak sam pre nekoliko godina pravila i slatko od lubenica."
Prema rečima ove domaćice, na zimskoj trpezi se obavezno moraju naći ajvar sa plavim patlidžanom, turšija, ruska i carska salata. Neizbežni su i kiseli kupus i krastavčići, mleveni paradajz u flašama, paprika sa senfom i ljutenica sa šargarepom.
"Ajvar je nekako standardni deo zimnice, ali su i vitaminske salate u našoj kući neizostavane. Čuvenu carsku salatu pravim od crvene paprike, karfiola i šargarepe sa dodatkom vode, soli, alkoholnog sirćeta i ulja", otkriva nam ova vredna domaćica.
Rusku salatu pravi od pet vrsta povrća: sitno iseckanih kiselih krastavčića, rendanog kupusa, šargarepe, paprike i zelenog paradajza.
"Ove vitaminske salate nisu samo ukusne i zdrave, već su i na izgled primamljive zbog svog tog šarenila u tegli."
Ipak, njeni ukućani najviše od svega vole peckanu papriku sa senfom kojoj čak i oni koji nisu ljubitelji senfa ne bi odoleli. Otkriva nam i svoj recept.
"U svaku teglu se stavi kašika soli, tri kašike šećera, četiri kašike ulja, pola šoljice alkoholnog sirćeta, kašičica senfa, dva čena belog luka i prstohvat celera. Paprike se stave u rernu kako bi se dobro zagrejale, a potom se tako vruće ređaju u vruće tegle u kojima je sirće i ostalo. Kada tečnost izađe, tegle se dobro zatvore i okrenu naopačke."
Kako dalje ističe, slatka i džemove pravi od smokve, jagode, breskve, kajsije, drenjine, šljive, kupine, trešanja, grožđa, dunja i drugih voćki.
"Što se tiče recepta za džem od šljiva, tu nikada ne menjam ništa, već se držim starog, tradicionalnog. Šljiva se ne ljušti već se u šerpi ređaju polovine okrenute mesnatim delom ka dnu. Stavlja se red šljiva, a onda i šećer i tako više puta", objašnjava nam kako teče proces.
"Kada se materijal potroši, nakon 24 sata se počinjem sa kuvanjem. Džem se ne meša gotovo uopšte, već se šerpa protrese. Gotova smesa se sipa u vruće tegle koje se kasnije odlože u podrum."
Ova neumorna domaćica priprema i zdrave, domaće sokove od zove, višnje, kupine i drenjine. Kako kaže, voli i da ispunjava želje svojih najmilijih i spremi ono što oni najviše vole.
"Nekad mi se čini da ne izlazim iz kuhije, ali sve dok u tome uživam ne bih ništa promenila. Uživam u kulinarskim emisijama i specijalitetima, a ukućani ne moraju da brinu, jer ih kod kuće uvek čeka nešto toplo i ukusno", završava ova domaćica.
Imate li vi neki proveren recept za zimnicu i đakonije? Pišite nam u komentarima ispod teksta.
Naslovna fotografija: AK grafika/Jovana Cvetković
Foto prilog
Tagovi
Autorka