Želite da što duže uživate u povrtnjaku? Evo nekoliko saveta za razmenu kultura

Vrtlari početnici često zaboravljaju da bašta ne mora imati svoj kraj završetkom leta i da ove visoke temperature imaju jednu veliku prednost - nedostatak puževa. Zato bez straha krenite u sejanje novih kultura u baštu ili u teglice kako biste na vreme imali rasad koji će popuniti prazne gredice. Leto je ujedno i prilika da date šansu kulturama koje su sađene u rano proleće, ali su slabo rodile. 

Na kraju krajeva zašto biste imali samo jednu berbu, kad možete imati dve, čak i tri! 

“Dvije su mogućnosti za razmenu kultura u avgustu Prva je da odmah na proleće sejete mješovite kulture na gredicama, a druga je da odmah nakon vađenja neke kulture imate spreman rasad drugih kultura ili  seme za setvu", savetuje predsednica hrvatskog Udruženja Biovrt Silvija Kolar - Fodor. 

Lisnate sorte kupusnjača 

Na primer, ona niske mahunarke uvek kombinuje sa cvećem ili kupusnjačama, tako da kada pobere i ukloni niske mahunarke, na gredicama ostaju zimske kupusnjače ili cveće koje onda nakon njih preuzima gredice.

Osim već očite salate, još uvek možete posejjati rotkvicu, šargarepu i praziluk, a s obzirom na sve duža leta i blage zime dobro je i isprobavati sa kulturama koje možda pre nisu uspevale u jesen. Ja ću, recimo, eksperimentisati sa karfiolom iako je vreme za njeno sejanje završilo u junu. Želim da joj dam novu priliku jer su u prolećnim rasadima previše uživali buhači i puževi.

"Nakon mahunarki možete sejati cveklu, repu, matovilac, spanać, rukolu, saditi jesenje kupusnjače", savetuje Silvija.

Kaže, zaljubila se zadnjih godina u lisnate sorte kupusnjača koje su joj obavezno zimsko povrće, a to su recimo palmaste sorte kelja kao "Nero di Toscana" i kovrdžave sorte kelja.

"Kovrdžavi kelj prezimi i hladna razdoblja sa temperaturama ispod -20^oC i zato je idealno povrće i za kontinentalne zimske vrtove", ističe dodajući i da su radiči i endivije sorte koje isto beremo dugo u jesen, a tokom toplijih zima i tokom cele zime. Obavezno joj je tu i crna rotkva, repa koju tokom blagih zima isto tako možemo dugo brati direktno iz bašte.

Cveće u jesenjoj bašti 

Silvijin vrt uvijek je pun raznovrsnog cveća, pa ni njega ne treba zanemarivati i u jesenjem vrtu.

"U biovrtu je uresnica glavni cvet u drugom delu sezone. I roza i bela Cosmos bipinnatus, kao i žuta i narandžasta Cosmos sulphureus. To je zaista nezahtevno cveće koje obilno cveta od jula, pa sve do prvog mraza. Uvek su tu i cinije, ehinaceje i rudbekije, a i suncokret možete sejati u nekoliko navrata i tako mu produžiti vreme cvetanja", napominje naša sagovornica.

Na jesen će svu svoju raskoš pokazati i vrsta amaranta koja se još naziva i crveni spanać jer ima jestivo lišće kad je mladi Amaranthus gangeticus, ali i asteri – jesenji zvezdani koji su poslednja obilna paša za pčelice i obilno cvetaju tokom septembra.

"U mom vrtu tokom sezona se događa stalna izmena cveća i grmlja u cvatu, a radi se dakle o kombinaciji i lukovičastog cveća, narcisi na proleće, i grmlja oko vrta koje ili cveta ili nudi bobice pticama na jesen, i jednogodišnjeg cveća i trajnica. Sve to doprinosi zdravlju našeg vrta i očuvanju oprašivača i ptica”, ističe poznata vrtlarica. 

A tamo gde dolaze ptice manje je straha od napada gusenica poput velikog kupusara koji na jesen počinje da obilazi povrće.

U avgustu sakupljajte seme

Iako ćete možda pasti u iskušenje da nakon poslednjih plodova izvadite paradajz, papriku, patliđane i ostalo povrće, radije stabljiku odsecite pri dnu i pustite da koren raspadanjem hrani zemlju. U blizini isto možete posaditi salate i jesenje kupusnjače.

U avgustu nemojte zaboraviti da sakupite seme koje ste dobili iz proverenih izvora, lisnato povrće pustite da ode u cvet, a plodonosnom izdvojite semenke, najbolje fermentacijom. Sakupite i semenke nevena, boražine, dragoljuba, suncokreta, začinskog bilja. Osim značajne uštede i uživanja u lepoti sejanja i nicanja prvih listića, sopstveno seme je i prilika da podelite drugima svoje biljčice ili dobijete nove razmenom.