Zemlja sve toplija: Trend zagrevanja nastavlja se i u 2021. godini?

Prošle godine bila jedna od tri najtoplije u istoriji merenja temperature. Ekstremne vrućine, šumski požari i poplave, kao i rekordna sezona atlantskih uragana, pogodili su milione ljudi u 2020. koja je uz sve to bila obeležena i panedmijom SARS-CoV-2 virusa. 

U Evropi su se dogodili ključni trenuci koje ćemo sigurno pamtiti. Godišnja temperatura bila je najviša zabeležena - najmanje 0,4°C toplija od sledećih pet najtoplijih godina, tokom poslednjih decenija. Zima je na našem kontinentu bila temperaturno viša od 3,4°C iznad proseka, a posebno topla na severoistoku, pokazuje izveštaj "Stanje klime u Evropi" koje je objavila Služba za klimatske promene Copernicus EU, povodom Dana planete Zemlje koji se obeležava sutra, 22. aprila.

Oboreni rekordi

Iako 2020. toplotni talasi širom Evrope nisu bili toliko intenzivni niti dugovečni kao poslednjih godina, tokom leta epizode vrlo visokih vrednosti dogodile su se na regionalnom nivou i dovele do novih rekorda, poput Skandinavije u junu i zapadne Evrope u avgustu. Tog meseca visoki pritisak doneo je topli vazduh iz Afrike, povećavajući površinske temperature i rezultirajući izuzetno toplim noćnim u zapadnoj Evropi. U Francuskoj je oboreno nekoliko rekorda maksimalnih vrednosti za avgust.

U izveštaju se naglašava kako temperature nastavljaju jasnu putanju zagrevanja, ali još uvek se ne može prognozirati kakvo nas vreme očekuje ove godine, o čemu je bilo reči i na brifingu za medije koji je organizovao Copernicus. 

Naučnica klimatologije, Freja Vamborg kaže da se na osnovu dosadašnjih godina može zaključiti kako će temperatura globalno rasti. Podseća na prošlo leto koje je donelo temperaturne rekorde, ali i velike razlike u regijama. 

Padavine i prelivanje reka

Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da je u februaru 2020. veliko područje Evrope bilo zahvaćeno natprosečnim padavinama koje su rezultat nekoliko obilnih kišnih događaja. A onda je na severozapadu usledilo jedno od najsušnijih proleća u poslednjih 40 godina, kako zbog vlage u zemljištu, tako i zbog padavina. 

Ovaj, kako naučnici ističu, prelaz mokrog prema suvom, imao je značajan uticaj na celi kontinent, što je dovelo do pomeranja sa visokog na niski protok reka u delovima severozapadne Evrope, poput sliva Rajne. Prosečno prelivanje reka na našem kontinentu je u aprilu i maju bilo najniže zabeleženo od 1991. godine.

Praćenjem informacija do smanjenja budućih rizika

A onda je početak oktobra doneo oluju "Alex", prvu takvu u zimskoj sezoni 2020.-21. Neobično obilne kiše oborile su jednodnevne rekorde u Velikoj Britaniji, severozapadnoj Francuskoj i na jugu Alpa. Francuska i italijanska strana Pomorskih Alpa takođe su bile pogođene dnevnim količinama padavina koje su ponegde dosezale više od tri puta tipičnog oktobarskog proseka. Oluja "Alex" dovela je do natprosečnog prelivanje reka u velikim delovima zapadne Evrope, sa razornim poplavama u nekim regijama.

"Analizirajući međusobno delovanje varijabli poput temperature, morskog leda, padavina, prelivanja reka ili vlage u zemljištu, naglašava se važnost praćenja svih delova našeg klimatskog sistema radi razumevanja promenjivih klimatskih trendova sa praćenjem unazad do izvornih podataka", rekao je Karlo Buontempo, koordinator Službe za klimatske promene Copernicus (C3S) i naglasio da je važnije nego ikada da koristimo dostupne informacije za delovanje, ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama i ubrzavanje napora na smanjenju budućih rizika. 

Matias Pečke ispred Evropske komisije komentarisao je kako postizanje klimatski neutralne ekonomije zahteva potpunu mobilizaciju društva, vlada i industrije. Dodaje kako su tim sektorima potrebne najbolje dostupne informacije o predstojećim uticajima klimatskih promena.

"Zeleni plan ima za cilj ugrađivanje klimatske neutralnosti u vladine politike i pretvaranje klimatskog izazova u ekonomsku priliku", naveo je ističući da su podaci, alati i proizvodi s otvorenim pristupom koji se pružaju putem Copernicus-a, važan su doprinos ostvarenju tih ambicija.

"Nemamo vremena za gubljenje. Klima se menja, a uticaji su već preskupi i za ljude i za planetu. Ovo je godina za akciju", upozorio je Peteri Talas, sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO), pozivajući sve zemlje sveta da se obavežu na nultu emisiju do 2050. godine.

Prema njemu, jedan od najsnažnijih načina prilagođavanja je ulaganje u službe za rano upozoravanje i mreže za posmatranje vremena.

"Nekoliko manje razvijenih zemalja ima velike praznine u svojim sistemima posmatranja i nedostaju im vrhunske vremenske, klimatske i vodene usluge", naglasio je.

Na ivici ponora

UN u svom saopštenju povodom Dana planete Zemlje upozorava kako klimatske promene, uticaj čoveka na prirodu, nemile pojave koje remete biološku raznovrsnost, poput krčenja šuma, promene namene zemljišta, intenzivirane poljoprivrede i stočarstva ili sve veće ilegalne trgovine divljim životinjama, mogu povećati kontakt i prenos zaraznih bolesti sa životinja na ljudi (zoonotske bolesti) poput Covid-19.

Upozoravaju da poput virusa korona, od kojeg ljudi mogu da obolevaju svaka četiri meseca, čak 75 odsto novih bolesti dolazi od životinja što pokazuje bliske odnose između zdravlja ljudi, životinja i životne sreidne.

"Ekosistemi podržavaju sav život na Zemlji. Što su oni zdraviji, to je planeta - i ljudi na njoj zdraviji. Obnova oštećenih ekosistema pomoći će zaustaviti siromaštvo, boriti se protiv klimatskih promena i sprečiti masovno izumiranje", naglašavaju u ovoj organizaciji koja će 5. juna službeno objaviti UN Decenije obnove ekosistema. 

"Na rubu smo ponora. Moramo delovati odlučno kako bismo zaštitili našu planetu i od virusa korona i od egzistencijalne pretnje klimatskih poremećaja", upozorio je glavni sekretar UN-a Antonio Guteres.

Izveštaj "Stanje svetske klime", objavljeno je uoči sastanka na vrhu na temu klimatskih promena koji će se 22. i 23. aprila odviti pod američkim vođstvom.