Kunić (Oryctolagus cuniculus) ubraja se kao sisar u razred glodara (Rodentia) i u porodicu zečeva (Leporidae). Kunići su izuzetno društvena bića, u prirodi uvek žive u grupama. Veći deo dana i noći provode u spavanju. Najaktivniji su predveče i uveče, pa bi im se tada trebalo omogućiti slobodno kretanje, naročito ako su većinu dana zatvoreni u kavezu. Kunići se koriste za proizvodnju mesa, krzna, vune, stajnjaka, a uzgajaju se i za potrebe laboratorija.
U praksi razlikujemo tri vrste gajenja i to: seoski, poluintenzivni i intenzivni.
Leglo mora biti dobro zaštićeno s temperaturom između 30 i 35˚C, a idealna temperatura prostorije u kojoj borave bi trebala biti 15 – 20 ˚C. Proizvodni proces kunića vezan je za trajanje obdanice, najveća proizvodnja je tokom proleća, a najmanja tokom jeseni. Jedan od najvažnijih objekata u proizvodnji su kavezi. Tako razlikujemo flat deck kaveze za rasplodne kuniće (na 1m²-15 do 16 tovljenika), kalifornija (na 1m²- 17 do 18 tovljenika) i baterija-kavez (na 1m²-20 do 23 tovljenika) za tov i remont.
Zrelost kunića zavisi od rase. Srednje teška rasa ženke zrela je s 4,5 do 5 meseci starosti, dok su mužjaci zreli s 5 do 6 meseci starosti. Ženka kunića nema regulisan estrusni ciklus kao krava, ovca ili krmača. Ženka prihvata mužjaka samo u estrusu. Na svakih 20 ženki ide jedan mužjak. Ženke ostaju skotne najviše tokom proljeća, dok procenat opada prema jeseni i tokom zime, zbog smanjene dnevne svetlosti. Za kuniće je karakteristična pojava lažne trudnoće. Graviditet traje 29 do 31 dan.
Pri držanju kunića u malim grupama hranimo ih voluminoznom hranom (sveža lucerka, detelina, suva lucerka, suva detelina, kao i trave) uz dodatak zobi, ječma, pšenice, kukuruza, mekinja, uljane sačme i rezanca šećerne repe. U koncentratima za ishranu kunića nalazimo dehidrirano lucerkino brašno, suncokretovu sačmu, krmno brašno, kalcijum karbonat, natrijum hlodir kao i vitamine i minerale.
Meso je najvažniji proizvod kunića. Osnovna svojstva mesa kunića su visok procenat belančevina, vitamina B kompleksa i minerala. Meso ima veliku hranjivu vrednost, lako je svarljivo i ima malo masti. Sastav i kvalitet mesa zavise od rase, starosti, pola, načina držanja i načina ishrane. Tovni kunići za 1 kg prirasta utroše 3,25 do 4,5 kg hrane. Klanjem i obradom kunića mlađih od 12 nedelja dobivamo trupove težine od 0,80 do 1,80 kg, za što je potreban kunić žive vage od 1,3 do 2,7 kg. Rentabilnost kunićarske proizvodnje zavisi od produktivnosti rasplodnih kunića, proizvodnosti mladih kunića i prodaje i plasmanu proizvoda. Rase za meso i krzno su krupnog okvira, mirnog temperamenta pa dostižu masu i do 10 kg. U ove rase ubrajamo belgijskog orijaša kao i francuskog ovnolikog kunića. Takođe, rase za meso su karakteristične za proizvodnju kvalitetnog mesa. Najčešći su kalifornijski i novozelandski kunić kao i hibridi dobijeni ukrštanjem tih dveju rasa.
Ovu proizvodnju delimo na dobijanje krzna koje sadrži dlaku (krzno) i kožicu koja ne sadrži dlaku. Krzno je zapravo kožica s dlakom svih vrsta kunića, osim angora kunića. Kvalitetno krzno je čvrsto, grubo i svilenasto. Površine od 5 do 25 dm2. Najkvalitetnija su krzna belih rasa kunića. Skidanje krzna vrši se odmah nakon isticanja krvi i to na dva načina : guljenjem i svlačenjem. Rase za krzno i meso odlikuju se lepom bojom i kvalitetnim krznom (činčila kunić, francuski srebrnasti kunić, nemački srebrnasti crni kunić, bečki plavi kunić, rex rase, havana kunić).
Za proizvodnju vune koristi se angora rasa kunića. Dobija se vuna od 5 do 8 cm dužine. Dobija se čupanjem, češljanjem ili šišanjem. Vuna angora rase je nežna i laka, izvanredno održava toplotu, nema masnog znoja, deset je puta toplija od ovčje vune pa se lako meša s ostalom vunom. S obzirom na boju imamo tipove crne, sive ili riđe boje kao i tipove s dvostrukom bojom. U proizvodnji uglavnom susrećemo angora kuniće s belom bojom pa su one i na tržištu najtraženije. Od jednog angora kunića godišnje se dobije 300 do 600 g vune, a od 1 kg vune dobije se 2,5 m tkanine.
Najčešće bakterijske bolesti su: pastereloza gde kunići imaju upalu očne i nosne sluznice kao i genitalne infekcije praćene gnojnim iscetkom, tularemija, klostridijske enterotoksemije praćene vodenastim ili krvavim prolivom gde je mortalitet visok, spirohetoza, stafilokokoza (brza uginuća), salmoneloza, listerioza, tuberkuloza, zarazna hunjavica te tyzzerova bolest kojoj su najviše podložni mladi kunići.
Virusne bolesti koje se javljaju su miksomatoza gde se pojavljuju miksomatozni čvorovi u blizini očiju, usta, nosa, ušju i genitalija, temperatura iznosi 41˚C pa je smrtnost do 99%; fibromatoza je tumorozna bolest vezivnog tkiva; boginje koje su popraćene temperaturom, gubitkom apetita kao i prolievom i na kraju se javljaju mrlje na koži i papule prečnika 1 cm, smrtnost može biti i do 46%; hemoragična virusna bolest ili bolest „X“ zbog koje su bili zaustavljeni gotovo svi prometi kunića kada se pojavila. Preventiva je vakcinisanje dva puta godišnje.
