Kunićarstvo

Kunićarstvo

<p style="text-align:justify"><strong>Kunić</strong>&nbsp;(Oryctolagus cuniculus) ubraja se kao sisar u razred glodara (Rodentia) i u porodicu zečeva (Leporidae). Kunići su izuzetno dru&scaron;tvena bića, u prirodi uvek žive u grupama. Veći deo dana i noći provode u spavanju. Najaktivniji su predveče i uveče, pa bi im se tada trebalo omogućiti slobodno kretanje, naročito ako su većinu dana zatvoreni u kavezu. Kunići se koriste za proizvodnju mesa, krzna, vune, stajnjaka, a uzgajaju se i za potrebe laboratorija.&nbsp;</p> <h3 style="text-align:justify">Sistemi proizvodnje</h3> <p style="text-align:justify">U praksi razlikujemo tri vrste gajenja i to: seoski, poluintenzivni i intenzivni.</p> <ul> <li style="text-align:justify"><strong>Seosko ili familijarno</strong>&nbsp;gajenje karakteristično je za uzgoj kunića od 5 do 20 ženki. Proizvodnja se odvija na poljoprivrednim gazdinstvima pa meso koje se proizvede na takav način većinom se koristi u domaćinstvu. Tehnologija gajenja je jednostavna pa se kunići hrane samo neznatno s industrijskom hranom.</li> <li style="text-align:justify"><strong>Poluintenzivni uzgoj&nbsp;</strong>se sprovodi na farmi s oko 300 ženki gde je dovoljno da brigu vodi jedna osoba. Tehnologija gajenja je naprednija i modernija.</li> <li style="text-align:justify"><strong>Intenzivni ili industrijski uzgoj&nbsp;</strong>se sprovodi na farmama s vi&scaron;e od 300 ženki. Ulaganja su značajnija da bi se mogli pokriti tro&scaron;kovi, tehnolo&scaron;ki proces gajenja mora odgovarati ritmu intenzivne proizvodnje.</li> </ul> <p style="text-align:justify">Leglo mora biti dobro za&scaron;tićeno s temperaturom između 30 i 35˚C, a idealna temperatura prostorije u kojoj borave bi trebala biti 15 &ndash; 20 ˚C. Proizvodni proces kunića vezan je za trajanje obdanice, najveća proizvodnja je tokom proleća, a najmanja tokom jeseni. Jedan od najvažnijih objekata u proizvodnji su kavezi. Tako razlikujemo flat deck kaveze za rasplodne kuniće (na 1m&sup2;-15 do 16 tovljenika), kalifornija (na 1m&sup2;- 17 do 18 tovljenika) i baterija-kavez (na 1m&sup2;-20 do 23 tovljenika) za tov i remont.</p> <h3 style="text-align:justify">Razmnožavanje kunića</h3> <p style="text-align:justify">Zrelost kunića zavisi od rase. Srednje te&scaron;ka rasa ženke zrela je s 4,5 do 5 meseci starosti, dok su mužjaci zreli s 5&nbsp; do 6 meseci starosti. Ženka kunića nema regulisan estrusni ciklus kao krava, ovca ili krmača. Ženka prihvata mužjaka samo u estrusu. Na svakih 20 ženki ide jedan mužjak. Ženke ostaju skotne najvi&scaron;e tokom proljeća, dok procenat opada prema jeseni i tokom zime, zbog smanjene dnevne svetlosti. Za kuniće je karakteristična pojava lažne trudnoće. Graviditet traje 29 do 31 dan.</p> <h3 style="text-align:justify">Ishrana kunića</h3> <p style="text-align:justify">Pri držanju kunića u malim grupama hranimo ih <strong>voluminoznom hranom</strong> (sveža lucerka, detelina, suva lucerka, suva detelina, kao i trave) uz dodatak zobi, ječma, p&scaron;enice, kukuruza, mekinja, uljane sačme i rezanca &scaron;ećerne repe. U koncentratima za ishranu kunića nalazimo dehidrirano lucerkino bra&scaron;no, suncokretovu sačmu, krmno bra&scaron;no, kalcijum karbonat, natrijum hlodir kao i vitamine i minerale.</p> <h3 style="text-align:justify">Proizvodnja mesa kunića</h3> <p style="text-align:justify"><strong>Meso</strong> je <strong>najvažniji proizvod kunića.</strong> Osnovna svojstva mesa kunića su <strong>visok procenat belančevina, vitamina B kompleksa i minerala</strong>. Meso ima<strong> veliku hranjivu vrednost</strong>, <strong>lako je svarljivo</strong> i <strong>ima malo masti.</strong> Sastav i kvalitet mesa zavise od rase, starosti, pola, načina držanja i načina ishrane. Tovni kunići za 1 kg prirasta utro&scaron;e 3,25 do 4,5 kg hrane. Klanjem i obradom kunića mlađih od 12 nedelja dobivamo trupove težine od 0,80 do 1,80 kg, za &scaron;to je potreban kunić žive vage od 1,3 do 2,7 kg. Rentabilnost kunićarske proizvodnje zavisi od produktivnosti rasplodnih kunića, proizvodnosti mladih kunića i prodaje i plasmanu proizvoda. Rase za meso i krzno su krupnog okvira, mirnog temperamenta pa dostižu masu i do 10 kg. U ove rase ubrajamo belgijskog orija&scaron;a kao i francuskog ovnolikog kunića. Takođe, rase za meso su karakteristične za proizvodnju kvalitetnog mesa. Najče&scaron;ći su kalifornijski i novozelandski kunić kao i hibridi dobijeni ukr&scaron;tanjem tih dveju rasa.</p> <h3 style="text-align:justify">Proizvodnja krzna kunića</h3> <p style="text-align:justify">Ovu proizvodnju delimo na <strong>dobijanje krzna koje sadrži dlaku</strong> (krzno) i <strong>kožicu koja ne sadrži dlaku</strong>. Krzno je zapravo kožica s dlakom svih vrsta kunića, osim angora kunića. Kvalitetno krzno je čvrsto, grubo i svilenasto. Povr&scaron;ine od 5 do 25 dm2. Najkvalitetnija su krzna belih rasa kunića. Skidanje krzna vr&scaron;i se odmah nakon isticanja krvi i to na dva načina : guljenjem i svlačenjem. Rase za krzno i meso odlikuju se lepom bojom i kvalitetnim krznom (činčila kunić, francuski srebrnasti kunić, nemački srebrnasti crni kunić, bečki plavi kunić, rex rase, havana kunić).</p> <h3 style="text-align:justify">Proizvodnja vune kunića</h3> <p style="text-align:justify">Za proizvodnju vune koristi se <strong>angora rasa kunića</strong>. Dobija se vuna od 5 do 8 cm dužine. Dobija se čupanjem, če&scaron;ljanjem ili &scaron;i&scaron;anjem. Vuna angora rase je nežna i laka, izvanredno održava toplotu, nema masnog znoja, deset je puta toplija od ovčje vune pa se lako me&scaron;a s ostalom vunom. S obzirom na boju imamo tipove <strong>crne, sive ili riđe boje</strong> kao i <strong>tipove s dvostrukom bojom</strong>. U proizvodnji uglavnom susrećemo angora kuniće s belom bojom pa su one i na trži&scaron;tu najtraženije. Od jednog angora kunića godi&scaron;nje se dobije 300 do 600 g vune, a od 1 kg vune dobije se 2,5 m tkanine.</p> <h3 style="text-align:justify">Bolesti kunića</h3> <p style="text-align:justify">Najče&scaron;će bakterijske bolesti su: <strong>pastereloza</strong> gde kunići imaju upalu očne i nosne sluznice kao i <strong>genitalne infekcije</strong> praćene gnojnim iscetkom, tularemija, klostridijske enterotoksemije praćene vodenastim ili krvavim prolivom gde je mortalitet visok, spirohetoza, stafilokokoza (brza uginuća), salmoneloza, listerioza, tuberkuloza, zarazna hunjavica te tyzzerova bolest kojoj su najvi&scaron;e podložni mladi kunići.</p> <p style="text-align:justify"><strong>Virusne bolesti</strong> koje se javljaju su <strong>miksomatoza</strong>&nbsp; gde se pojavljuju miksomatozni čvorovi&nbsp; u blizini očiju, usta, nosa, u&scaron;ju i genitalija, temperatura iznosi 41˚C pa je smrtnost do 99%; <strong>fibromatoza</strong> je <strong>tumorozna bolest vezivnog tkiva;</strong> <strong>boginje</strong> koje su popraćene temperaturom, gubitkom apetita kao i prolievom i na kraju se javljaju mrlje na koži i papule prečnika 1 cm, smrtnost može biti i do 46%; hemoragična virusna bolest ili bolest &bdquo;X&ldquo; zbog koje su bili zaustavljeni gotovo svi prometi kunića kada se pojavila. Preventiva je vakcinisanje dva puta godi&scaron;nje.</p> <h4 style="text-align:justify">Literatura :</h4> <ul> <li style="text-align:justify">S. Omrčen &ndash; Kunićarstvo ( NZG, Zagreb, 1995)&nbsp;</li> </ul>

Baza stočarstva - Tekstovi