Uzgoj puževa

Uzgoj puževa

<p style="text-align:justify">Jestivi puževi su hiljadama godina na jelovniku raznih evropskih zemalja. Po količini gajenja i po potro&scaron;nji Francuska je prva u svetu. Razlozi za početak gajenja puževa su <strong>velika potražnja u Evropi za ovim specijalitetom</strong>, mala početna ulaganja, lako skupljanje puževa i gajenje. Prva farma puževa zasnovana je oko pedeset godina pre Hrista u mestu Tuskan, nedaleko od Rima.</p> <h3 style="text-align:justify">Načini proizvodnje puževa</h3> <p style="text-align:justify">Na otvorenom se uzgoj puževa u celosti odvija napolju, <strong>na otvorenim povr&scaron;inama</strong>. Puževi se sme&scaron;taju u parcele koje su zatvorene sigurnosnim ogradama. Uzgajaju se tokom cele sezone, praktično bez posećivanja do ubiranja. Ovaj način najvi&scaron;e je zastupljen u Italiji. Potrebna su <strong>minimalna ulaganja</strong> i to za žičanu ogradu kao i elektručni ogradu radi sprečavanja bježanja puževa. U prostoru za uzgoj puževa <strong>uzgajaju se i biljke za kontinuiranu ishranu,</strong> a to mogu biti kupusnjače, repice, salata, suncokret i može se hraniti i raznovrsnom biljnom krmom (zbog čega se smatra &scaron;tetočinom) kao &scaron;to je voće i takođe i li&scaron;će, povrće i žitarice. <strong>Najbolja gustina puževa</strong> u ekstenzivnom načinu gajenja je <strong>6 do 10 komada po kvadratnom metru</strong>. U zatvorenom načinu gajenja podrazumevamo klimatski kontrolisane zgrade u kojima puževi borave svo vreme u kontrolisanim uslovima. Hrane se specijalnim koncentratima pripremljenim za svaku etapu razvoja puževa. Ovaj način gajenja zahteva velike početne investicije i stalnu pažnja i prisutnost čoveka. Gajenje puževa na otvorenom omogućuje proizvodnju puževa tokom cele godine. Uzgoj u otvoreno-zatvorenom načinu gajenja omogućuje uzgoj puževa i proizvodnju tokom cele godine i proizvode dostupne trži&scaron;tu u svako vreme. Reprodukcija i uzgoj mladih koristi metodu u zatvorenom tipu držanja dok se faza gajenja odvija u otvorenom tipu. Ovaj tip prakse prihvaćen je u Francuskoj. <strong>Kombinovani način gajenja</strong> podrazumeva<strong> plastenik &ndash; staklenik</strong> za uzgoj puževa gde spoljne temperature nemaju uticaja na proizvodnju, i plastenik za mlade puževe gde mogu rasti i hraniti se bez ikakvih &scaron;tetnih i nepovoljnih vremenskih uslova. Parcela za uzgoj je u celini prekrivena zatamnjenim materijalom dajući puževima za&scaron;titu od sunca, vetra, grada i osiguravajući biljke za hranu. Ova kombinacija daje najbolje od oba načina gajenja. Prvi uzgoj puževa traje godinu i po dana i u tome periodu nema zarade. Nakon dve godine garantuje se vraćanje 70% uloženih sredstava, a svaku sledeću godinu 100%. Na jednom hektru zarada je oko 45 000 &euro; godi&scaron;nje. Početna ulaganja za farmu povr&scaron;ine 2000 m2 iznosi 5 do 6 hiljada &euro;. Realna slika poslovanja dobije se nakon tri godine. Najpovoljnija klima za uzgoj puževa je umerena s 15 do 24˚C kao i visokom vlažno&scaron;ću (75 do 95%). Optimalna temperatura je 21˚C. Posebno je potrebno puževima vlažno okruženje, ali ne vodeno. Najveću aktivnost imaju tokom noći, 2 do 3 sata nakon sumraka. Zemlji&scaron;te na kome žive treba biti srednje kvalitetno gde nema puno peska, a ni gline. Najbolje vreme za skupljanje puževa je kasno uveče i noću, kada su aktivni u potrazi za hranom.</p> <h3 style="text-align:justify">Razmnožavanje puževa</h3> <p style="text-align:justify">Puževi su <strong>hermafroditi</strong>, i iako imaju i mu&scaron;ke i ženske reproduktivne organe moraju se pariti s drugim puževima iste vrste pre polaganja jaja. Trebaju zemlji&scaron;te od najmanje 5 cm dubine u koje će položiti jaja&scaron;ca. Vreme inkubacije zavisi od temperature, pa može trajati od 18 (20˚C) do 35 (10˚C) dana.</p> <h3 style="text-align:justify">Jestive vrste puževa</h3> <p style="text-align:justify"><strong>Dužina jestivih suvozemnih puževa</strong> kreće se <strong>od 1 mm do 312 mm</strong> koliko je dugačak afrički gigantski puž. Najče&scaron;će jestive vrste puževa su :</p> <ul> <li style="text-align:justify">Helix aspersa ili puž primorac</li> <li style="text-align:justify">Helix pomatija ili vinogradarski puž</li> <li style="text-align:justify">Otala lactea</li> <li style="text-align:justify">Iberus alonensis</li> <li style="text-align:justify">Cepaea nemoralis (&scaron;umski puž)</li> <li style="text-align:justify">Cepaea hortensis (vrtni puž)</li> <li style="text-align:justify">Otala punctata</li> <li style="text-align:justify">Otala vermiculata</li> <li style="text-align:justify">Helix lucorum</li> <li style="text-align:justify">Helix adanensis</li> <li style="text-align:justify">Helix aperta</li> <li style="text-align:justify">Theba pisana</li> <li style="text-align:justify">Sphincterochila candidisima</li> <li style="text-align:justify">Achatina fulica</li> </ul> <h4 style="text-align:justify">Literatura :</h4> <ul> <li style="text-align:justify">B. Volčević &ndash; Uzgoj puževa ( Neron, Zagreb, 2005)</li> </ul>

Baza stočarstva - Tekstovi