Jestivi puževi su hiljadama godina na jelovniku raznih evropskih zemalja. Po količini gajenja i po potrošnji Francuska je prva u svetu. Razlozi za početak gajenja puževa su velika potražnja u Evropi za ovim specijalitetom, mala početna ulaganja, lako skupljanje puževa i gajenje. Prva farma puževa zasnovana je oko pedeset godina pre Hrista u mestu Tuskan, nedaleko od Rima.
Na otvorenom se uzgoj puževa u celosti odvija napolju, na otvorenim površinama. Puževi se smeštaju u parcele koje su zatvorene sigurnosnim ogradama. Uzgajaju se tokom cele sezone, praktično bez posećivanja do ubiranja. Ovaj način najviše je zastupljen u Italiji. Potrebna su minimalna ulaganja i to za žičanu ogradu kao i elektručni ogradu radi sprečavanja bježanja puževa. U prostoru za uzgoj puževa uzgajaju se i biljke za kontinuiranu ishranu, a to mogu biti kupusnjače, repice, salata, suncokret i može se hraniti i raznovrsnom biljnom krmom (zbog čega se smatra štetočinom) kao što je voće i takođe i lišće, povrće i žitarice. Najbolja gustina puževa u ekstenzivnom načinu gajenja je 6 do 10 komada po kvadratnom metru. U zatvorenom načinu gajenja podrazumevamo klimatski kontrolisane zgrade u kojima puževi borave svo vreme u kontrolisanim uslovima. Hrane se specijalnim koncentratima pripremljenim za svaku etapu razvoja puževa. Ovaj način gajenja zahteva velike početne investicije i stalnu pažnja i prisutnost čoveka. Gajenje puževa na otvorenom omogućuje proizvodnju puževa tokom cele godine. Uzgoj u otvoreno-zatvorenom načinu gajenja omogućuje uzgoj puževa i proizvodnju tokom cele godine i proizvode dostupne tržištu u svako vreme. Reprodukcija i uzgoj mladih koristi metodu u zatvorenom tipu držanja dok se faza gajenja odvija u otvorenom tipu. Ovaj tip prakse prihvaćen je u Francuskoj. Kombinovani način gajenja podrazumeva plastenik – staklenik za uzgoj puževa gde spoljne temperature nemaju uticaja na proizvodnju, i plastenik za mlade puževe gde mogu rasti i hraniti se bez ikakvih štetnih i nepovoljnih vremenskih uslova. Parcela za uzgoj je u celini prekrivena zatamnjenim materijalom dajući puževima zaštitu od sunca, vetra, grada i osiguravajući biljke za hranu. Ova kombinacija daje najbolje od oba načina gajenja. Prvi uzgoj puževa traje godinu i po dana i u tome periodu nema zarade. Nakon dve godine garantuje se vraćanje 70% uloženih sredstava, a svaku sledeću godinu 100%. Na jednom hektru zarada je oko 45 000 € godišnje. Početna ulaganja za farmu površine 2000 m2 iznosi 5 do 6 hiljada €. Realna slika poslovanja dobije se nakon tri godine. Najpovoljnija klima za uzgoj puževa je umerena s 15 do 24˚C kao i visokom vlažnošću (75 do 95%). Optimalna temperatura je 21˚C. Posebno je potrebno puževima vlažno okruženje, ali ne vodeno. Najveću aktivnost imaju tokom noći, 2 do 3 sata nakon sumraka. Zemljište na kome žive treba biti srednje kvalitetno gde nema puno peska, a ni gline. Najbolje vreme za skupljanje puževa je kasno uveče i noću, kada su aktivni u potrazi za hranom.
Puževi su hermafroditi, i iako imaju i muške i ženske reproduktivne organe moraju se pariti s drugim puževima iste vrste pre polaganja jaja. Trebaju zemljište od najmanje 5 cm dubine u koje će položiti jajašca. Vreme inkubacije zavisi od temperature, pa može trajati od 18 (20˚C) do 35 (10˚C) dana.
Dužina jestivih suvozemnih puževa kreće se od 1 mm do 312 mm koliko je dugačak afrički gigantski puž. Najčešće jestive vrste puževa su :
