• Agroekologija
  • 30.10.2020. 18:00

Agroekologija je novi put u poljoprivredi - još uvek trnovit u Poljskoj

Kako smo još uvek u manjini, nadležni organi ne mare za naše interese. Smatram da se ni Evropska unija nije "pretrgla" mnogo u pružanju pomoći, komentariše poljska poljoprivrednica Monika Stiček-Kuriluk.

Foto: Depositphotos/Jim_Filim
  • 136
  • 19
  • 0

Uprkos značajnom napretku u novije vreme, glad i krajnje siromaštvo i dalje su ključni globalni izazovi. Čak i tamo gde je siromaštvo smanjeno, sveprisutne nejednakosti i dalje koče njegovo iskorenjavanje. Probelm je posebno potenciran pandemijom virusa SARS-CoV-2.

Kao sastavni deo vizije o održivosti, Organizacija za poljoprivredu i hranu (FAO), a ključni deo globalnog odgovora na ovu situaciju istakla je - agroekologiju

Za nju bismo mogli reći da se postupno oblikovala kao reakcija na intenzivnu i industrijsku poljoprivredu. Moderna, razvijena tokom XX veka, omogućila je masovni razvoj proizvodnje hrane, ali često uz veliki uticaj na ekosisteme. Danas se brojni naučnici slažu da su neki ekološki problemi delom posledica intenzivne poljoprivrede. Na primer, masovna upotreba pesticida, pogoršanje kvaliteta zemljišta, gubitak biološke raznovrsnosti, homogenizacija zemljišnih useva i efekti globalnog zagrevanja samo su neki od pokazatelja. 

Prema službenoj definiciji Međunarodnog foruma za agroekologiju, glavni zadatak te branše je da oporave hranu koju je uništila industrijska proizvodnja. Međutim, u nekim zemljama, poput Poljske, čini se kako je trenutno previše prepreka za uspeh.

EU i poljske vlasti jako malo pomažu poljoprivrednicima

Donedavno je mnogo građana te države ekološku hranu smatralo neobičnom, čak egzotičnom. Danas je taj tip namirnica, zahvaljujući povećanom interesu potrošača, vrlo brzo dobio na važnosti. 

Međutim, u zemlji još uvek ne postoji svest o potrebama poljoprivrednika koji se bave agroekologijom.

"Kako smo još uvek u manjini, nadležni organi ne mare za naše interese. Smatram da se ni Evropska unija nije pretrgla mnogo u pružanju pomoći. Kada sam započela svoju pustolovinu s agroekologijom, bila sam vrlo optimistična oko svih strategija EU i promena koje su najavljivali. Tada sam videla mogućnost promene navika na makro nivou“, izjavila je za Euractiv poljska poljoprivrednica Monika Stiček-Kuriluk, koja sa svojim suprugom Robertom vodi ekološku farmu u provinciji Lublin, na 33 hektara. 

Nedeljama protestuju zbog Zakona o zaštiti životinja: Ubiće nas, male poljoprivrednike!

Ali, kako je vreme prolazilo, primetila je da ni jedan predlog nije dao željene rezultate, a da je napredak bio najmanje vidljiv u onoj komponenti koja je poljoprivrednicima najbitnija - prodaja.

Prema njenom mišljenju, agrarna politika Evropske unije ima mnogo očiglednih prednosti, ali i nekoliko zabrinjavajućih mana. 

Pozitivne stvari odnose se na otvaranje granica i plasiranje proizvoda na jedinstveno tržište EU, što bi za poljoprivrednike predstavljalo kompenzaciju u slučaju prirodne katastrofe, uvela bi se obaveza označavanja hrane, unapredila kvalitet u ekološkoj proizvodnji i na kraju podigao životni standard evropskih farmera. 

Najveća mana svakako je prevelika birokratizacija, ali je izazov i ideja isplate podsticaja po hektaru zemljišta, koji nisu dovoljni za podmirivanje troškova. Takođe, subvencija za ovakvu proizvodnju nije dovoljna, a u poljoprivredi trenutno postoji i nagli pad bioraznovrsnosti, kao i smanjenje podsticaja za industrijski uzgoj stoke.

"Ekološki farmeri više od ičega treba da veruju kvalitetu svojih proizvoda. Namirnice slabijeg kvaliteta brzo će nestati sa tržišta", naglašava poljska poljoprivrednica.

Za vreme korone povećan interes za ekološkim

Godine 1989. za prosečnu platu u Poljskoj godišnje se moglo kupiti, na primer, 68 kilograma šećera i 11 kilograma šunke. Danas bi se za taj iznos moglo kupiti i do dve tone šećera i 300 kilograma šunke. Potrošači kupuju bitno više, a na policama trgovina nalazi se i neuporedivo više opcija. 

Međutim, stručnjaci upozoravaju da takav sistem proizvodnje naprosto nije održiv, a pandemija virusa korona istovremeno je poremetila i nabavni lanac, što je dodatno razotkrilo opseg čitavog problema. 

Zatvaranje granica pred zdravstvenom opasnošću dodatno je pojačalo pritisak na poljoprivrednike. Međutim, iako je inicijalno postojala zabrinutost da će potrošači zbog ekonomske krize manje kupovati ekološke, katkad skuplje proizvode, to se nije dogodilo, već je interes za takvim namirnicama tokom krize zapravo i porastao

Ekološka poljoprivreda ekonomski isplativija od konvencionalne?

"Šteta što je trebalo doći do globalne pandemije da poraste interes za naš posao“, kaže Monika čija porodica ne koristi pesticide, veštačko đubrivo, ali ni fosilno gorivo. Širom Evropske unije postoji više od 200.000 takvih farmi. 

"Agroekologija štiti zemlju bolje od bilo kakve konvencionalne proizvodnje. Zahvaljujući našim ekološkim metodama zemlja duže miruje zbog sporije rotacije useva“, objašnjava ova poljoprivrednica te se pita zašto je, uz sve svoje brojne i neporecive prednosti i dalje redak odabir poljskih poljoprivrednika. 


Tagovi

Agroekologija Ekološka hrana Poljska Pandemija Evropska unija


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

"U planini nema lopova i mafije, kao dole u varoši. Ovde ima divljači, ali divljač beži od čoveka", kaže Momčilo Stojković, pastir sa Suve planine - uskoro detaljnije na Agroklubu. foto: B. Ljubisavljević