Akvaponika - novi pomak u proizvodnji biljaka i ribe

Akvaponika je jednostavan sistem, poreklom iz drevne Kine, koji gotovo svako može da savlada i bude sposoban da na zdravstveno bezbedan način gaji začine, povrće i ribu. To je metod gajenja biljaka bez zemlje, jer sve hranljive materije obezbeđuju ribe, a usvajaju se preko vode.

Koje su prednosti akvaponike?

Akvaponika je čist način uzgajanja sopstvene hrane, koja zahteva mnogo manje vremena i truda od tradicionalne bašte. Ovaj sistem omogućava uzgoj zdravstveno bezbednog (organskog) povrća i ribe u dvorištu bez previše rada. Korišćenjem akvaponike štedi se voda jer se bazira na zatvorenom sistemu koji ne zahteva redovno navodnjavanje kao konvencionalna bašta. Na manjem prostoru se upotrebom akvaponike uzgaja više hrane od konvencionalne bašte, te nije potrebno mnogo prostora za proizvodnju sopstvene hrane. Pored povrća, na istom prostoru se uzgaja i riba, koja proizvodi đubrivo za biljke, te se isključuje i upotreba hemijskih preparata i veštačkog đubriva. Akvaponični sistemi se lako sklapaju i rasklapaju pa su mobilni. Na taj način bašta može da prati svaku vašu selidbu.

Princip rada akvaponskih sistema

Akvaponika predstavlja kombinaciju hidroponike (gajenja biljaka u vodenom supstratu, a ne na zemlji) i akvakulture (gajenja ribe i vodenih organizama). Kombinacijom ova dva sistema nastao je jedinstveni metod gajenja hrane na maloj površini.

Dve najveće komponente akvaponike su ribe i biljke. Prirodne osobine i potrebe jedne komponente zapravo podstiču rast i razvoj ove druge. Naime, ribe konzumiraju hranu, i produkte metabolizma izlučuju u vodu. Ti ekskreti su bogati u materijama koje su biljkama neophodne za rast i razvoj. Princip rada je da se hranljive materije prenose od riba do biljaka, preko vode koja stalno cirkuliše. Voda cirkuliše od tankova u kojoj se nalaze ribe do uzgojnih leja gde se nalaze biljke. Biljke usvajaju te hranljive materije iz vode i koriste ih za razvoj. Voda, koja je oslobođena amonijaka, nitrata i nitrita se zatim vraća u tankove sa ribama u neprekidnom krugu.

Najbitnija stvar je kvalitet vode. Ovo podrazumeva nizak nivo amonijaka, visok nivo kiseonika i optimalnu temperaturu vode. Amonijak iz ribljeg izmeta je veoma otrovan za ribe i neophodno je da se brzo ukloni iz vode. U prisustvu kiseonika amonijak se uz pomoć bakterija razgrađuje do nitrita, a zatim i nitrata, koji su neophodni za pravilan razvoj biljaka. Količina bakterija koju vaš sistem može da sadrži je direktno proporcionalna sa korisnom površinom koju sistem ima. Zbog toga se u leje sa biljkama stavlja sitan šljunak ili drugi sličan supstrat. Pored stabilizovanja biljaka, on stvara ogromnu korisnu površinu za bakterije. Kada u sistem počne da dostiže amonijak, bakterije će početi da se razmnožavaju i kolonizuju šljunak.

Cirkulacijom vode ove materije se uklanjaju iz vode u kojoj je riba i prenose se do biljaka koje ih usvajaju. Voda, koja se zatim vraća u tank sa ribama je bezbedna za ribe. Ovo znači da ribe obezbeđuju hranu biljkama, a biljke omogućavaju čistu životnu sredinu za ribe.

Dizajn i veličina sistema

Akvaponski sistemi su veoma raznoliki, i razlikuju se u veličini, obliku i izgledu. Oni mogu biti veoma mali (zapremine 10-ak litara), ali i ogromni (zapremine nekoliko hiljada litara). I ovde važi pravilo - veći sistem, lakše uspostavljanje ravnoteže.

Bez obzira na veličinu i izbor biljaka, životinja i dizajna, svi akvaponski sistemi moraju da sadrže osnovne komponente: akvarijum ili tank, gde se nalaze ribe ili druge životinje, zatim filter koji je zadužen za zadržavanje krupnijih čestica nepojedene hrane, biofilter u kome se nalaze nitrifikacione bakterije, hidroponski podsistem sa odvodom, u kome se nalaze biljke na supstratu, i naravno, vodena pumpa koja vrši konstantnu cirkulaciju vode iz tankova sa ribama do biljaka, koja se zatim slobodnim padom vraća nazad u tankove.

Vrste riba u akvaponici

Ribe su integralni deo akvaponičnog sistema i formiraju simbiotski odnos sa biljkama u proizvodnji hrane. Koju ćemo vrstu riba imati u našem sistemu zavisi od faktora sredine u kojoj živimo. Prva stvar kod izbora vrste ribe je čemu će te ribe da služe, pored obezbeđivanja hranljivih materija biljkama. U zavisnosti od toga da li će ribice služiti za ukras ili jelo zavisi i vrsta koja će biti naseljena u sistem.

Najbolje je koristiti vrste koje već žive na našem podneblju, kao što su šaran, babuška, patuljasti somić (cverglan), sunčice i druge. Pri izboru vrste treba obratiti pažnju da su podobne za život u ograđenom prostoru, relativno otporne na bolesti, prilagodljive na različite parametre vode, dobre za jelo ili lep ukras. Ukrasne akvarijumske vrste ribica su dobra opcija za nekog ko tek počinje sa akvaponikom. Široko su zastupljene, male veličine i relativno jeftine. Postoji širok spektar akvarijumskih ribica, od hladnovodnih (gupike, japanke, koi šarani) do tropskih slatkovodnih ribica (ciklidi na primer). Pored ribica, u sistemu akvaponike mogu da se nađu i rakovi, slatkovodne školjke i puževi i kozice. Ljuskari daju novu dimenziju akvaponici i dosta ljudi ih drži u svojim tankovima kako bi čistile dno. Školjke su živi filteri, i preporučuju se u ovakvim sistemima jer pomažu u filtraciji vode.

Uzgoj biljaka

Uzgoj biljaka u akvaponici se može odvijati na različitim supstratima, koji pored potpore biljkama, služe i kao biofilteri gde se naseljavaju korisni mikroorganizmi. Supstrat može biti neorganski, organski ili sintetički. Od neorganskih supstrata koristi se silikatni pesak, pečena glina (ekspandirana u obliku kuglica), perlit, vermikulit i kamena vuna. Mogu se koristiti i organski supstrati kao što je treset, vlakna kokosovog oraha, kore drveta i piljevina, ali oni mogu značajno promeniti hemizam vode, i stoga se ne preporučuju u savremenoj akvaponici.

Rasad sa formiranim korenom se blago ukopava u supstrat, koji je konstantno vlažan od vode iz tankova, samim tim korenovom sistemu su dostupne sve hranljive materije. Biljke veoma brzo napreduju jer su im dostupne sve hranljive materije iz vode. Na ovaj sistem gajenja biljaka, najbolje reaguju zelena salata, kelj, paprika, krastavac, paradajz, pasulj, grašak, tikva, karfiol, kupus, brokoli, bosiljak, menta, ali i većina kućnih biljaka.

Foto: printscreen, Youtube