• Korovske biljke
  • 06.07.2016. 18:00

Ambrozija - korov, alergen i lek

Ambrozija je agresivni korov, snažan alergen, ali i lek. Suzbijanje korova je obaveza i posao koji se mora svakodnevno obavljati.

  • 3.263
  • 368
  • 0

Ambrozija (Ambrosia artemisifolia) je korov koji je u Evropu unet sa prostora Severne Amerike. Smatra se da je seme ambrozije dospelo u Evropu sa pošiljkama žita i semena crvene deteline i repice.

Raste na oranicama, među usevima, zapuštenim zemljištima, pored reka i potoka, pored puteva, železničkih pruga, ali i na zelenim gradskim površinama. Poznata je pod različitim nazivima: ambrozija, fazanka, fazanuša, pelenolisna ambrozija, partizanka. Pripada porodici Asteraceae - glavočika.

Karakteristike ambrozije

Ambrozija je jednogodišnja biljka koja naraste 1-1,5 m i više. Koren je vretenast, jak i dopire u dubinu do 4 m. Stabljika je dlakava i na preseku četvrtasta. Listovi su veoma izrezani i sa gornje strane tamniji. Cveta od jula do septembra, a cvetovi su sakupljeni u dugačke cvasti na vrhu stabla i vrhovima bočnih grana. U periodu cvetanja, jedna biljka stvara sto miliona polenovih zrnaca koja vetar može da odnese i do 300 km. Oprašivanje se obavlja pomoću vetra. Ambrozija ima veoma sitno seme, a 1.000 semenki je teško 2,5 g i dozreva od septembra do oktobra. Zanimljivo je i to da jedna biljka može da stvori i do 60. 000 semenki koje zadržavaju klijavost i do 40 godina.

Zahvaljujući stvaranju velike količine semena i sposobnosti prilagođavanja, ambrozija se veoma brzo širi i zauzima nova područja. Godišnja brzina širenja je 6-20 km. U Evropi je najviše prisutna na području centralne, južne i istočne Evrope odakle se i dalje širi. Period nicanja je veoma razvučen, pa niče od ranog proleća i tokom leta. Klija i niče na temperaturi 20-22 °C uz dovoljnu količinu dostupne vlage.

Štete od ambrozije u poljoprivrednoj proizvodnji

Kao veoma jak kompetitor, ambrozija stvara mnoge probleme u poljoprivrednoj proizvodnji. Biljka se odlikuje velikom i bujnom nadzemnom masom, snažnim korenovim sistemom. Svojom robusnom biljkom ambrozija guši useve, zasenjuje mlade biljke, smanjuje prinos i može potpuno da uništi usev. Za svoj razvoj traži velike količine hraniva i vode. Zbog tih potreba ambrozija isušuje i osiromašuje zemljište. Za formiranje jedinice suve materije koristi dva puta više vode od žitarica. Najčešće ugroženi od ambrozije su usevi žitarica, mahunarki, heljde, suncokreta, šargarepe.

Suzbijanje ambrozije je obavezna mera

Preventivne mere imaju za cilj sprečavanje uvoza semena korova. Za setvu treba koristiti deklarisano seme koje se odlikuje velikom čistoćom. Takođe je potrebno sprovoditi kontrolu semena i kontrolu proizvoda od žita (sojine sačme, hrane za životinje), otpada iz prerađivačke industrije, uvoz semenskog i sadnog materijala. Da bi se sprečilo širenje ambrozije neophodno je sprovesti detaljniju inspekciju semenskog i sadnog materijala, cveća i drugog ukrasnog bilja, kao i vozila.

Semena deteline, lucerke, prosa, konoplje imaju glatku površinu i mogu da se očiste potapanjem u rastvor kuhinjske soli (natrijum-horida). Uzme se 150 g semena i potopi u 10 l vode. Seme ambrozije ispliva na površinu dok seme gajenih kultura potone na dno.

Ambrozija potiskuje kvalitetne trave na livadama i pašnjacima i tako umanjuje i kvalitet ispaše, a njeno suzbijanje se sprovodi već od maja. Takođe, može da pomogne i ako se u proizvodnji koristi plodored, malčira zemljište i uopšte, brine o usevima. Širenju ambrozije odgovara i odsustvo prirodnih neprijatelja što nije slučaj u njenoj domovini. Optimalne vremenske prilike, mogućnost klijanja nezrelog semena - seme u fazi mlečne zrelosti je sposobno da klija i nikne.

Šta treba znati o košenju ambrozije?

Da bi se smanjila populacija ambrozije potrebno je ovu biljku čupati sa korenom, ali na većim površinama ambrozija se kosi. Kod košenja treba obratiti pažnju na visinu košenja. Ambroziju je potrebno kositi na visinu manju od 5 cm jer ima osobinu da se grana i tako stvori još više nadzemne mase koja će cvetati i dati nove semenke. Ova biljka teži da naseli sva prazna mesta, a ta karakteristika se koristi u njenom suzbijanju na taj način što se vrši zasejavanje odabranih trava, leguminoza i drugih biljnih vrsta.

Ambrozija je veoma opasan alergen

Koncetracija 20-30 zrnaca polena u vazduhu na 1 m3 je vrednost koja dovodi do pojave simptoma alergije na ambroziju. Najveća koncentracija je u jutarnjim i popodnevnim časovima. Posle kiše koncentracija polena u vazduhu se smanjuje. Najveća koncentracija polena je u naseljenim mestima do 10 m visine zbog slabije cirkulacije vazduha. Oko 90% polena ostaje na mestu otpuštanja, ali to zavisi od vremenskih uslova. Najveće količine polena oslobađaju se kada su povoljni meteorološki uslovi, toplo i suvo vreme sa 30-40% vlage u vazduhu i visok pritisak vazduha.

Upotreba u narodnoj medicini

Ambrozija nije samo opasan korov koji izaziva alergiju, već je i biljka koja se koristi u narodnoj medicini za lečenje različitih oboljenja. Odlikuje se sadržajem vitamina C, eteričnih ulja, glikozida i drugih materija. Može da se koristi kao antiseptik, antipiretik, antiepileptik, prirodni stimulans i protivotrov, kod stomačnih problema, kod upale pluća, kašlja. Sok od sveže biljke koristi se u lečenju infekcija stopala.

Od ambrozije može da se pripremi ulje koje se koristi za lečenje površinskih rana, a krema se koristi u terapiji čireva i hemoroida. U homeopatiji ambrozija se koristi za lečenje alergija.

Ambroziju treba razlikovati od kadifice Tagetes erecta i pelena Artemisia vulgaris, jer ove tri biljke su na prvi pogled veoma slične.


Tagovi

Ambrozija Korov Zaštita bilja Lek Klijavost Partizanka Fazanka Usevi


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi