Anabel Vlček se bavi regenerativnom poljoprivredom - nagrađena je i posebnim priznanjem

Mlada poljoprivrednica Anabel Vlček iz Pivnica i njen suprug Mirko već godinama se bave organskom proizvodnjom. Površina na kojoj seju i sade voće, povrće, žitarice i mahunarke nije mala i obuhvata 16 hektara. Posla je puno, dosta je fizičkog rada, pa poslove uvek dele.

Ovi mladi ljudi su vredni, inovativni i uporni što, kako kažu, svakako donosi rezultate. U opštini Bačka Palanka odavno ih znaju kao proizvođače zdrave hrane, a proizvode sa njihovih njiva i iz plastenika rado kupuju potrošači u Novom Sadu i Beogradu.

Mogu se pohvaliti prisustvom u gotovo svim većim prodajnim trgovinskim lancima, ali se njihovi proizvodi mogu naći i na organskim pijacama, poručiti i putem kućne dostave, kupiti u specijalizovanim prodavnicama organske hrane.

Želi da sačuva zemljište

U cilju unapređenja svog rada Anabel je počela da primenjuje i određene principe regenerativne poljoprivrede. Cilj joj je bio da sačuva i obnovi fizičke, hemijske i biloške resurse u zemljištu, koji su osnova poljoprivredne proizvodnje. 

Kako kaže, danas nije dovoljno biti samo proizvođač, posebno u oblasti organske proizvodnje. Potrebno je vladati veštinama prodaje, marketinga, osluškivati tržište. Promenila se svest ljudi o načinu ishrane, te je sve više poštovalaca zdrave hrane. 

"Kako bi se opstalo na tržištu hrane neophodno je uvoditi inovacije. Pored dominantne organske proizvodnje u obradu zemljišta uvodimo inovacije kako bi se čuvali i negovali resursi veoma značajni za budućnost", poručuje ova mlada žena.

Nagrada za inovativnost

Poštujući te principe, ove godine je osvojila specijalnu nagradu od 500.000 dinara na NLB Organic konkursu za svoj projekat regenerativne poljoprivrede. Time je još jednom potvrdila svoj uspeh i dokazala da je njeno gazdinstvo postalo primer kako proizvodnja može biti održiva i uspešna.

Kroz pažljivo osmišljene procese i minimalnu upotrebu mehanizacije, trudi se da svojim radom doprinosi očuvanju zemljišta i kvalitetu životne sredine.

"Na konkursu sam predstavila projekat 'Regenerativna poljoprivpredna proizvodnja'. Jedan od ključnih principa je minimalna upotreba teške mehanizacije, što doprinosi očuvanju i poboljšanju kvaliteta zemljišta i očuvanju životne sredine."

Na taj način, pojašnjava, umanjuje se i potrošnja goriva, a samim tim i troškovi proizvodnje. 

Kvalitetniji uslovi za proizvodnju hrane

Regenerativna poljoprivreda, dodaje naša sagovornica, predstavlja koncept koji obuhvata prakse čiji su osnovni ciljevi očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i životne sredine. Njen cilj nije samo da smanji štetne efekte, već da ih okrene, nadoknadi sve što je izgubljeno i stvori kvalitetnije uslove za održivu proizvodnju hrane.

Jedan od osnovnih principa, kako je objasnila Anabel, je i "pokrivanje" tla tokom čitave godine, čak i u periodima kada na njemu nisu zasejani usevi.

"Praktikujemo da tokom jeseni zasejemo raž, ova biljka ima jak korenov sistem, rastresa zemljište, a početkom proleća kada naraste 15 do 20 cm taj usev povaljamo. To je u ovom načinu rada takozvani pokrovni usev i onda sejemo osnovni usev, na primer povrće", pojašnjava naša sagovornica.

Zaštita od korova i bolja ishrana biljaka

U takvim uslovima, kaže, osnovni usev ima sjajne uslove za nicanje, a zaštićen je od korova.

"Raž se razgrađuje i tako hrani posejane biljke. Na ovaj način se sprečava brzo isparavanje vode iz zemljišta, tokom kišne sezone usporava brzo oticanje vode u dublje slojeve zemljišta, a i snižava temperaturu i smanjuje eroziju."

"No-till" proizvodnja: Od mehanizacije potrebna samo sejalica

Ona kaže da su u svrhu unapređenja regenerativne proizvodnje, s obzirom da ne praktikuju oranje, kupili mašinu koja malčira zemljište. Nada se da će u narednom periodu eksperimentisati sa različitim kombinacijama pokrovnog i osnovnog bilja kako bi postigli najbolje rezultate.

"Biće potrebno neko vreme da steknemo znanja i veštine, izbegnemo greške i unapredimo proizvodnju", kaže za kraj ona.