Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • No-till
  • 08.12.2023. 12:00

"No-till" proizvodnja: Od mehanizacije potrebna samo sejalica

Robusnije su u odnosu na klasične sejalice, ali to prati i brzina rada. Još jedna bitna odlika je, da su opremljene sa depozitorom za đubrivo, kaže Branimir Popov.

Foto: AK grafika
  • 2.706
  • 239
  • 0

S obzirom na činjenicu da obrada zemlje, kao i oranje u užem smislu, postoji od vajkada i da se sa tehničkim i tehnološkim razvojem ide samo ka tome da mašine budu robusnije, učinkovitije, da bi se obrada što bolje sprovela, možda će zvučati kao paradoks, ali su mnogi naši sagovornici mišljenja da je plug najmanje zadovoljavajuće sredstvo za pripremu zemljišta za proizvodnju useva, a to vodi do stava da je oranje pogrešno i neodrživo.

Da li je "no-till" pristup neminovan, jer gornji sloj zemljišta iz godine u godinu nestaje? Procenjuje se da bi intenzivne padavine do 2050. mogle da isperu 13 do 23 odsto poljoprivrednog zemljišta Evropske unije. Ovom problemu se treba pristupiti postupno, jer zemljištu treba tri do pet godina da se prebaci na ovaj sistem, odnosno da se izgubi zbijenost zbog prethodnog korišćenja pluga i tanjirače. Sve zavisi i od plodoreda.

Prof.dr.sc. Bojan Stipešević pre početka no-till-a, za razbijanje plužnog đona preporučuje obradu podrivačem, minimalno 35 cm, što zavisi od postojećeg, a zatim pratiti stanje zemljišta pa svake tri do četiri godine, po potrebi, ići obradom do maksimalnih 25 do 30 centimetara dubine. Posebno naglašava da ovde nije reč o organskoj poljoprivredi gde se zahteva prelazni period do dve, tri godine, ali, zemljištu treba neko vreme za novi sistem proizvodnje. 

Zemljištu je potrebno neko vreme za novi sistem proizvodnje (Foto: Branimir Popov)

"Nove tehnologije (mehanizacija) i ulagači semena i đubriva su značajno doprinele tome da takva obrada ima smisla, pogotovo u odnosu na zemljište. Ne može da se primeni za sve biljne vrste, ali ne narušava zemljište, pa čitav živi svet raste u njemu. Povratni efekti se dobijaju posle pet do sedam godina. Pored 'no-till-a', postoji i konzervacijska obrada", daje primer naučni saradnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Stanko Milić i dodaje da su sve dostupnije mašine za ovakvu vrstu obrade.

Jednu takvu mašinu, sejalicu za no-till proizvodnju, opisao je osnivač i "frontmen" jutjub kanala Dr Agro Branimir Popov. Dr Agro se bavi edukacijom, inovacijama i emitovanjem kvalitetnih video sadrzaja iz oblasti regenerativne poljoprivrede kao i prodajom mašina i opreme za regenerativnu poljoprivredu ("strip-till", "no-till", opreme za uzorkovanje, itd.).

No-till sejalica

Osnovna odlika "no-till" sejalica, kako Popov kaže, je što su opremljene sa depozitorom za đubrenje. Pošto je unos đubriva kritična faza, to je osnova svega. Druga razlika u odnosu na klasične sejalice jeste njihova robusnost. Masivnije su i znatno veće u odnosu na konvencionalne mašine, a to prati i brzina rada. Ove sejalice nisu toliko brze i galopirajuće kao klasične, zbog rada u uslovima pojačanih vibracija usled neobrađenog zemljišta. Radne brzine su, u zavisnosti od useva, od šest do 10 km/h.

"Ove sejalice su uglavnom vučene, retka pojava je nošena 'no-till' sejalica. Postoji više modela, pa tako ima onih koje su predviđene i da rade u velikoj biljnoj masi. Takvi su modeli kao što proizvodi brazilska kompanija Stara, koju mi zastupamo. To su modeli koji imaju velike turbo diskove koji služe za presecanje biomase i otvaranje plastice. Njih prati agregat za turbo disk koji unosi đubrivo, a iza toga se nalazi setveni aparat", rekao je Popov dodavši da imaju klasični setveni aparat, samo ojačan oprugama.

Brazilska sejalica - Stara

Mogućnosti nadogradnje su velike, mogu da budu i sa "no-till" (zvezdastim) diskovima koji treba da zatvaraju plasticu. Pored navedenog proizvođača, postoje i druge kao što su Kinze, John Deere, Case, američki proizvođač White, kao i još dosta brazilskih, australijskih i drugih.

Sejalica za direktnu setvu i za "no-till" nisu iste

Kako Popov navodi, ljudi često mešaju sejalice za "no-till" i za za direktnu setvu, a to nikako nije isto. Kada se kaže "no-till", misli se na postojanje velike biomase, pa sejalica mora da radi u "coverima" i sličnim sistemima i zahteva robusnost i veliki disk napred po kojem je prepoznatljiva.

"Cover crop", odnosno zaštitni pokrovni usev, je osnova regenerativne poljoprivrede, koja omogućava konstantno gajenje zelenih useva.

"Sa klasičnim sejalicama za direktnu setvu, nije problem da se na primer posle soje radi kukuruz, međutim, posle kukuruza vrlo je teško ići na setvu soje sa tim sejalicama. Tu pomažu isključivo 'no-till-erke', rekao je Popov i dodao da je Stara trenutno najveća takva sejalica kod nas.

Za "strip-till" sistem nisu potrebne ove sejalice, jer je zadatak "no-till" sejalica da otvore plasticu dva do četiri centimetra širine, a za "strip-till" ide i do 15, čak i 20 cm. Što se "cover-crop" sistema gajenja tiče, tu se podrazumeva da imate posebne "covere" i da pritom u njih usejavate neku biljku. I za to su, kako Popov kaže, potrebne mašine koje su dovoljno jake da preseku biomasu (ne da razgrnu), i da unesu seme na željenu dubinu.

Raspored radnih organa kod "no-till" sejalice

"Kod 'cover-a' i kod 'no-till-a' najveći problem je plasman đubriva, prevashodno mislim na fosfor. On je najveći problem, pa se rešava mašinama, kao što su ove brazilske, koje imaju podrivač za unos đubriva. Sa podrivačem je moguće na 15 do 20 cm smestiti đubrivo, pet do šest centimetara od semena, dok ni jedna sejalica za direktnu setvu nema tu mogućnost", navodi Popov i dodaje da one za direktnu mogu da smeste maksimum do 10 cm dubine.

"Za no-till je potrebno manje rada na terenu, ali mnogo više planiranja u odnosu na strip-till, i pogotovu u odnosu na konvencionalni sistem."

Interesovanje za "no-till" koncept je, kako Popov kaže, neznatno. Dosta je veće interesovanje za "strip-till" mašine, jer ipak donekle vrše obradu, a naši ljudi to vole. Pored toga, navodi da postoji rastuće interesovanje za regenerativnu poljoprivredu, bilo da je u pitanju regenerativni "strip-till" ili regenerativni "no-till. 

Rade na novim planovima za narednu godinu

Što se tiče 'drAgro', ojačali smo sa iskustvom i sa mašinama, tako da od januara krećemo sa emitovanjem novog sadržaja koji će se striktno baviti 'no-till-om', 'strip-till-om', 'cover crop-om' i preciznom poljoprivredom", najavio je Popov i dodao da će se baviti isključivo sa tim tehnologijama, kao i sa uzorkovanjem, mapiranjem, i drugim problemima zemljišta.

Naslovna fotografija: Branimir Popov


Tagovi

No-till Strip-till Regenerativna poljoprivreda Branimir Popov Stanko Milić No-till sejalice Oračeva ludost Obrada zemlje Mašine za no-till Stara DrAgro


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva