Automatizacija poljoprivrede - da ili ne?

Automatizacija procesa vam ne štedi samo vreme, dok odete u njivu i sami se uverite da je sve u redu, već i novac, jer će preduprediti štetne posledice po vaš usev ili zasad. Đurađ Caranović jedan je od onih ljudi, koji je među prvima prepoznao potrebe poljoprivrednika, pre svega u organskoj proizvodnji.

On i njegov tim primarno se bave savetovanjem poljoprivrednika oko sadnje i odabira pravih autohtonih sorti. Savetovanje stručnjaka iz ove firme nije plod teorijskih znanja, već njihovog praktičnog iskustva. Naime, pre nego što daju savet za određenu sortu, isprobaju je eksperimentalno u svom "laboratorijskom plasteniku". Ukoliko se pokaže da je kvalitetna, daju preporuke za njenu sadnju.

Solarne pumpe na vodu, dronovi i automatizacija plastenika

Đurađeva porodica nikada se nije bavila poljoprivredom - pet genercija živi u Beogradu, na Vračaru. On se za poljoprivredu zainteresovao prvenstveno iz lične ljubavi ka zdravoj i kvalitetnoj hrani i gastronomiji. Pored toga, Đurađ se od 2013. godine, bavi razvojem IT u poljoprivredi i ima uspešne projekte kao što su dronovi, solarne pumpe na vodu i automatizacija plastenika, koje plasira na evropsko tržište.

"Počeli smo da se bavimo IT više iz naših potreba, pre svega zbog nedostatka infrastrukture na površinama koje smo obrađivali. Pronašli smo neke svoje načine automatizacije. Na jednom našem plasteniku smo stavili motore od roletni kako bi mogle da se podižu i spuštaju stranice. Imali smo jedan senzor za vetar, koji automatski spušta otvor na plasteniku ako se vetar pojača i imali smo senzor za vlagu, koji je isto tako automatizovano otvarao i zatvarao plastenike. To je bilo dosta obično i praktično urađeno. Kada su došli naši kooperanti iz Nemačke i to videli, rekli su nam - pa to vam je IT u poljoprivredi", kaže Caranović.

Poljoprivreda "na dugme"

Objašnjava da ovaj modul paket, koji u Nemačkoj košta 720 evra, kod nas košta 120 evra. Sve je počelo od želje da se pomogne komšiji, koji je imao mali plastenik na udaljenosti od 25 minuta hoda.

"Dva meseca smo ga ubeđivali da mu instaliramo to da on može preko mobilnog da prati. On u to nije verovao, ali kada smo to instalirali bio je zadovoljan. Posle nekoliko meseci sretnemo drugog komšiju,koji je želeo isto. Te godine smo prodali 1.035 modula. Shvatili smo da imamo proizvod, koji je operativan i praktičan za upotrebu", dodaje Caranović.

Prema njegovim rečima, nakon toga se krenulo u proizvodnju dronova, pametnih pumpi na vodu. Smatra da prednost leži u tome što su se pojavili kao proizvođači iz potrebe, a ne kao IT biznis:

"Ljudima koji su postavljali razna pitanja, znali smo sve iz prakse da objasnimo. Gledali smo da to bude što jeftinije i pristupačnije. Shvatili smo, na primer, u proizvodnji povrća, ima sedam stvari koje su krucijalne, i mi treba da ih pokrijemo, da su praktični i odmah upotrebljivi, odnosno korisni, da to bude brzo i efikasno".

Kvalitet na prvom mestu

Caranović objašnava da mali broj poljoprivrednika želi da kontroliše plastenik putem mobilnog telefona, koliko žele da im imformacija stigne na mejl. Paket se nadograđuje u odnosu na potrebe korisnika. Cilj im je da pomognu poljoprivredniku koji obrađuje do 15 hektara, a ne velikim preduzećima. Napominje i da su sve ove usluge pristupačne džepu poljoprivrednika, ali pre svega onom ko insistira na kvalitetu.

Caranovićev voćnjak

Ne automatizacija po svaku cenu

Đurađ smatra da nije teško pomiriti poljoprivrednika i IT tehnologiju. Iako nisu dovoljno edukovani, imaju mudrost, koju su stekli iz prakse.

"Ako on razmišlja o automatizaciji, mi prvo pokažemo na konkretnom primeru kod njega kako to funkcioniše, otprilike mesec dana je taj probni period i onda stiče mišljenje da li mu je to potrebno ili ne. Moje mišljenje je da ne bi trebalo svi da idu ka automatizaciji. Postoje procesi koji se i danas bolje sprovode angažovanjem radnika. Automatizacija je dobra, ali i brza. Ako vi napravite grešku u plasteniku, to se brzo raširi na sve kulture. Treba proceniti dobro koliko je potreban IT u poljoprivredi. Automatizacija pre svega ne znači da ćete manje raditi, već da ćete dobiti brže informacije kako bi ste brže doneli određene odluke", objašnjava Caranović.

Gde poljoprivrednici greše?

Zaključuje da je danas najveća greška organskih poljoprivrednika što ulaze u organsku proizvodnju zbog finansija. Organska proivodnja zahteva višefaznu pedantnost, što, kako tvrdi, naši organski proizvođači nemaju. Takođe, problem je i nepoznavanje trendova na tržištu, te tako na primer mnogi ne znaju da je Kina posadila ogromne površine pod malinama, što će u budućnosti uticati na cenu tog proizvoda.

Problem je i edukacija. Na primer, smer IT u poljoprivredi ne postoji na Poljoprivrednom fakultetu, a koliko je to perspektivan posao govori i primer eksperta za IT u poljoprivredi koga su oni doveli iz Italije i čiji je angažovanje na jedan dan koštalo "tričavih" 1.200 evra.

Foto: budabar / Bigstock, Marija Jovanović