• Permakultura

Bašta u harmoniji s prirodom

Permakulturne bašte pune su različitog povrća, cveća, začinskog i lekovitog bilja. U združenim usevima biljke se međusobno štite od štetočina i prouzrokovača bolesti.

  • 4.540
  • 1.017
  • 0

Permakultura pojam je koji se sve češće čuje i najčešće je u vezi sa poljoprivredom. Ipak, ona je mnogo više od poljoprivrede. Možemo reći da je permakultura sve i ništa dok je ne počnemo živeti.

U permakulturnom načinu života čovek ne iskorišćava prirodu već živi u skladu sa njom. Ljudi i priroda predstavljaju neodvojivu celinu. Čovek koristi obnovljive resurse i nalazi načine održivog života.

Suživot čoveka i prirode

Nastanak permakulture vezuje se za Australiju i početak sedamdesetih godina. Termin su stvorili Bil Molison i Dejvid Holmgren, a izvorno je označavao permanentnu agrokulturu. Njih dvojica su sakupili znanja o poljoprivredi, graditeljstvu, energiji, arhitekturi, botanici i svemu što bi omogućilo suživot čoveka i prirode. Osamdesetih godina permakultura je počela da se primenjuje u gradskim sredinama i da obuhvata različite aspekte života. Baštovanstvo i poljoprivreda i dalje ostaju osnova permakulture.

Permakulturna bašta se razlikuje od klasičnih prostora za proizvodnju povrća. Bašta uređena na permakulturni način nije u službi postizanja maksimalnih prinosa. Takve bašte pune su različitog povrća, cveća, začinskog i lekovitog bilja. Zemljište se ne preorava i ašovi, već se malčira. Malčiranjem se oponašaju šuma i njeno zemljište. Čuvaju se zemljišne životinje (gliste) i mikroorganizmi. Malč sprečava razvoj korova, pa je kopanje nepotrebno.

Korišćenjem malča štedi se vreme i novac potreban za oranje i kopanje, a dobija plodno zemljište. Količina vode koja se koristi za zalivanje se smanjuje jer malč usporava isušivanje i omogućava racionalnije trošenje vode. U područjima gde ima puževa kao malč ne treba koristiti svežu zelenu masu. Potrebno je sačekati godinu dana da ta masa delimično ili u potpuno istruli, pa je tek tada možemo koristiti. Ovakva vrsta zrelog malča neće privlačiti puževe.

Dobri susedi

Gredice se formiraju u prirodnim oblicima i mogu biti spiralne, okrugle i ključić gredice. Od klasičnih gredica permakulturne se razlikuju i po tome što su zasejane različitim kulturama koje su dobri susedi i štite jedna drugu od štetočina i prouzrokovača bolesti. Mnoge vrste povrća, cveća, začinskog i lekovitog bilja se same razmnožavaju. Upravo to je glavna karakteristika permakulturnih bašta.

Kod zasnivanja permakulturnih gredica treba obratiti pažnju na sledeće:

  • biljke koje se seju/sade treba da pripadaju različitim porodicama. Biljke iz iste porodice su jedna drugoj konkurencija za hranu, vodu i prostor, a takođe imaju iste štetočine i bolesti. Primer za to su visoke i niske mahunarke jer one neće rasti i dati dobar rod ukoliko se sade zajedno.
  • biljke treba da budu različite u pogledu trošenja resursa koji su im na raspolaganju.
  • poželjno je da se uz glavnu vrstu sade biljke pratioci koje će na sebe privući štetočine i bolesti.
  • treba saditi biljke koje su kompatibilne odnosno dobri susedi.

Korov poželjan u bašti

U ovakvoj bašti poželjan je i korov i to posebne vrste koje predstavljaju mamce za štetočine i bolesti. Divlja loboda je mamac za lisne vaši, pa je zato ne treba uklanjati iz bašte. Lisne vaši radije naseljavaju divlju lobodu nego povrtnice.

Koriste se prirodni preparati za preventivnu zaštitu biljaka od štetočina i prouzrokovača bolesti, prirodna đubriva kao što su glistenjak, kompost, đubriva biljnog i životinjskog porekla (stajnjak od goveda, ovaca, svinja, koza, živine). Biljke koje su nam potrebne gaje se u sklopu bašte.

Začinske i lekovite biljke kao dobri i loši susedi povrća:

Biljke

Dobri susedi

Loši susedi

Anis

korijander, pasulj

šargarepa

Bosiljak

paradajz, pasulj, kupus

Nana (menta)

dobar sused za sve povrtnice

Matičnjak

dobar sused za sve povrtnice

Majčina dušica

krastavci, kupus

Borač

paradajz, kupus, jagoda

Žalfija

šargarepa, kupus, paradajz, jagoda

crni luk, krastavac

Mirođija

kupus, krastavac, crni luk, zelena salata

šargarepa, paradajz, komorač

Komorač

timijan, paradajz, pasulj, mirođija

Estragon

dobar sused za sve povrtnice

Čubar

pasulj, crni luk

Mažuran

dobar sused za sve povrtnice

Timijan

dobar sused za sve povrtnice

Korijander

dobar sused za sve povrtnice

Kamilica

nana, crni kuk, krastavac, krompir, kupus

Miloduh

većina povrtnica

rotkvica

Hajdučka trava

dobar sused za sve povrtnice

Neven

šargarepa, većina povrtnica

Kadifica

kupus, većina povrtnica

Celer

zelena salata, kupus, paradajz, praziluk, spanać, grašak

kukuruz, krompir, krastavac

U grupu korisnih biljaka, na koje retko ili nikako ne nailazimo u konvencionalnim baštama, ubrajaju se: neven, kopriva, pelen, zova, melisa, gavez, dragoljub, neven, borač, mirođija, nana, mažuran, bosiljak i mnoge druge.

Foto:pixabay.com


Tagovi

Bašta Permakultura Priroda Proizvodnja povrća Obrada zemljišta Malčiranje Dobri susedi u bašti Korisne biljke


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Današnje lepo vreme smo iskoristili da rasadimo salatu i kupus. Da su vremenske prilike dozvolile sadnja je mogla da se izvrši još početkom nedelje, međutim biljke nisu puno prerasle. Zemlja je peskovitija, što će pogodovati vre... Više [+]