Bumbari - vredni oprašivači u plastenicima

Tokom poslednjih nekoliko godina sve je više povrtara i voćara koji koriste bumbare za oprašivanje cvetova umesto dobro poznatih hormona. Stručnjaci kažu da bumbari po mirisu prepoznaju zrele cvetove na koje sleću, protresaju ih čime vrše oplodnju, a polen koji pada zadnjim nogicama skupljaju i odnose u košnicu. I u uslovima vetrovitog i oblačnog vremena oni nastavljaju sa radom što nije slučaj sa pčelama koje nerado posećuju biljke u zatvorenim prostorima, plastenicima i staklenicima.

Efikasni oprašivači

Prilikom oprašivanja efikasniji su od vetra, ručnog protresanja biljaka, hormonskih preparata i pčela zato što imaju visoke vibracije tela bez pokretanja krila, vrlo lako se snalaze u zatvorenom prostoru, a od cveta do cveta lete brže od pčela. Aktivni su već na temperaturi od 7°C jer imaju sposobnost da radom mišića povećavaju sopstvenu temperaturu, a najaktivniji su na temperaturama od 15-25°C. Korišćenjem bumbara produktivnost se povećava do 25%, što dovodi do zaključka da je primena bumbara u povrtarstvu, posebno u zatvorenom prostoru neizostavna agrotehnička mera.

Proizvodnjom bumbara prvi su počeli da se bave Belgijanci, 1988. godine i Holanđani, koji su istraživanja vršili na dalmatinskim bumabrima, a sada se može reći da u svetu nema plasteničke i stakleničke proizvodnje bez njih.

Stabilna proizvodnja i u Srbiji

Jedini proizvođači u našoj zemlji su Davor i Marija Babić iz Sombora. Po struci biolozi, godinama su radili na razvijanju i usavršavanju proizvodnje bumbara, a sve zahvaljujući viziji, upornosti i znanjima stečenim na Univerzitetu u Novom Sadu, uspeli su da ostvare stabilnu proizvodnju ove vrste insekata bez koje je povrtarstvo u najrazvijenijim zemljama nezamislivo. Nakon višegodišnjeg ispitivanja i usklađivanja biologije bumbara sa tehnologijom masovne proizvodnje 2013. godine prvi put su poleteli bumbari proizvedeni u Srbiji.

"Godinama smo radili, učili posmatrali, njima su potrebni određeni uslovi, temperatura i vlažnost tako da smo ih na početku držali u spavaćoj sobi. Vremenom smo menjali uslove tako da smo adaptirali stari zamrzivač, ugradili grejače, termostat, ventilatore i tako u toj inprovizovanoj kutiji nastavili proces istraživanja", kaže Davor Babić.

Bumbari su nezamenjivi u zaštićenom prostoru

Prve kolonije poklanjali su proizvođačima kako bi se uverili u prednosti ovakvog vida oprašivanja, a kasnije naravno krenuli su sa prodajom. "Danas imamo laboratoriju površine od četrdeset metara kvadratnih sa strogo kontrolisanim uslovima, u kojoj svakodnevno provodimo sate i sate. Ovo je nešto sasvim drugačije od pčelarstva. Najviše bumbare koriste povrtari mada su i voćari počeli da se interesuju za bumbare kao vrsne oprašivače. Sva društva bumbara koje proizvedemo prodamo jer sezona u plastenicima počinje početkom godine, a oni su aktivni i rade od šest do osam nedelja, i posle toga proizvođači koji vode računa o kvalitetnom oprašivanju nabavljaju druga društva, jer bumbari su nezamenjivi u zaštićenom prostoru. Osim što se ovako povećavaju prinosi, plodovi su ujednačeniji što se vidi na prvi pogled i naravno kvalitetniji" kaže naš sagovornik i dodaje da već u decembru mora planirati obim proizvodnje kako ne bi imao manjak bumbara kao ove godine jer nije računao na veliku potražnju za malinjake.

Babići bumbare pakuju u adekvatnu ambalažu i lično isporučuju, odnosno voze na kućnu adresu. Sada godišnje proizvode 700 društava, a planiraju obzirom na potražnju povećanje broja društava. "Mi smo radili u svojoj profesiji, usavršavali smo se i evo došli smo do ovih rezultata. U svetu gotovo svi koriste bumabare kao oprašivače, a i kod nas polako ljudi počinju da prate trendove i da usavršavaju svoju proizvodnju", kaže Davor.

Foto:bigstockphotos.com;shaftinaction