Carska bara - stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, ali ne i komaraca

Period koji je iza nas, vreme borbe sa doskora nepoznatim virusom korona, nedelje izolacije i straha od bolesti, bio je i period u kom je čovek imao priliku da se više okrene prirodi. Shodno tome, možemo reći da je ponajviše ove godine turistička sezona, kada je reč o obilascima Carske bare, u punom jeku.

U vojvođanskom kraju pomisao na netaknutu prirodu i prizore u kojima se uživa ujedno je i pomisao na Specijalni rezervat prirode "Carska bara". Kada se iz Zrenjanina krene ka Beogradu, skretanjem udesno na manje od pređenih 20 kilometara, i praćenjem uzane staze stiže se do ovog rezervata pod zaštitom države o kojem vodi računa Ribarsko gazdinstvo "Ečka".

Rezervat na preko 4.700 hektara

Pored činjenica da SRP "Carska bara" predstavlja najveći ribnjak u Evropi i da važi za najpoznatiju ornitološku stanicu u Evropi, ovo čudo prirode smešteno među trskom, vrbacima i ringlovima, uvršteno je u zaštićeno Ramsarsko područje od međunarodnog značaja. Ramsarska konvencija koja datira iz 1971. godine zadužena je za regulisanje zaštite i očuvanje regija na planeti koje su značajne za opstanak biljnih i životinjskih vrsta. Milivoj Putić, menadžer turizma, zaposlen u SRP "Carska bara", detaljnije nas upoznaje sa rezervatom.

"Ovde imamo tri bare i mrtvaju Stari Begej kojom plovimo tokom obilazaka, i to su četiri bitna segmenta. Tiganjica, Perleska bara i Carska bara zajedno sa mrtvajom sačinjavaju rezervat koji obuhvata površinu od 4.726 hektara. Takođe, veoma je važno pomenuti da je rezervat podeljen u tri zone zaštite, a svaka zona ima pravila ponašanja uređena od strane države, odnosno Zavoda za zaštitu prirode. Izletište sa kog i počinje obilazak pripada trećoj zoni zaštite, u kojoj je dozvoljeno pružanje ugostiteljskih i turističkih usluga", kaže Putić i dodaje da mrtvaja Stari Begej kojom se plovi tokom turističkih obilazaka i Staza zdravlja kojom je moguće prošetati prilikom posete rezervatu pripadaju drugoj zoni zaštite, gde je dopušteno pružanje turističkih usluga.

"Prvoj zoni zaštite pripadaju sve tri bare, i to znači da je tamo zabranjeno ući na bilo koji način, čak i plovidbom, pa su tamo sve biljne i životinjske vrste apsolutno zaštićene."

Stanište čaplje, eje močvarice i orla kliktaša

Carska bara, najpoznatija evropska ornitološka stanica, stanište je za više od 250 vrsta ptica, ali i životinja koje se hrane ribom. Od pomenutih 250 vrsta ptica, oko 140 su stanarice, i 110 vrsta pripadaju selicama. Pored čaplji, koje su i zaštitni znak Carske bare, i kojih u rezervatu ima svih deset vrsta, tu su i orao belorepan, eja močvarica, livadska eja, kobac, morski zujavac, belobrada čigra, orao kliktaš, stepski soko i mnoge druge ptice.

Ptice kao saveznici u poljoprivrednoj proizvodnji

Tu je i najmanja ptica na svetu koja se hrani ribom - vodomar, i kormoran - najbolji 'ribolovac na planeti zemlji', prava noćna mora za ribnjake, pa tako i za ovaj.

"Na obodu našeg rezervata najveći ribnjak u Evropi ujedno je i resurs hrane. Gde će drugde biti ptica kao što su čaplje i kormorani i životinja koje se, poput vidre, hrane ribom, ako ne kraj najvećeg ribnjaka", rekao je Putić.

Komaraca - bez!

Predivno okruženje u kom uživaju ptice odgovara i ribama, pa tako Specijalni rezervat prirode broji 24 različite vrste ribe. Šaran, grgeč, srebrni karap, štuka, som, smuđ, beli tolstolobik i kečiga donekle su i očekivane, ali se ovde nalazi i nekoliko retkih vrsta vodozemaca i gmizavaca kao što su barska kornjača, šareni daždevnjak, zelena žaba. Živopisnosti u pogledu faune doprinose i životinje koje žive u šumama poput srna, lasica, divljih svinja i zečeva.

Informacija koja deluje neverovatno mnogima tiče se komaraca, kojih ovde gotovo da i nema.

"Ovde je, pored lova i ribolova, zabranjena i upotreba otrovnih hemikalija, pa se, logično, komarci ne prskaju. Njih skoro i da nema, jer ovde ima strahovito mnogo žaba, a punoglavci i žabe jedu larve komaraca koje žive ovde. U slučaju da neki komarac iz larve preživi napade i pretvori se u odraslog komarca, dočekuju ga vilinski konjici, kojih ovde ima 18 vrsta. Oni hvataju komarce u letu, a noću to rade slepi miševi. Upravo zato mi nemamo problema sa komarcima."

Stazom zdravlja do vidikovca

Turistički obilasci rezervata uvek donose iznenađenja, pogotovo kada je reč o životinjama, jer se nikad ne zna šta posetioci mogu videti tokom boravka, dok je flora ipak pouzdanija. Istinski ljubitelji prirode koji neskromno lepote Carske bare nazivaju banatskim Amazonom i dive se biljnom svetu. Biljni svet rezervata je čarolija za sebe, dok zvuci ptica upotpunjuju uživanje u šetnji. Neke od biljaka koje se mogu videti na listi su prirodnih retkosti, žuti i beli lokvanj, vodeni orašak, gorocvet. Potom očekivani ringlovi, rogoz i trska.

Obilazak rezervata nudi i priliku za šetnju čuvenom Stazom zdravlja koja vodi do nestvarnog vidikovca, koji je trenutno u fazi renoviranja - pravi se nova drvena staza, 50 m duža od prethodne, i omogućiće čak i šetnju preko močvare, što dosad nije bilo izvodljivo.

Svaka karika u ekosistemu treba da bude na svom mestu

U požaru 2018. godine, nastalom paljenjem strnjike, najviše je stradala trska, međutim, njeno doba je proleće. Biljni svet se nakon nemilog događaja revitalizovao, ali je svejedno u rezervatu bilo dosta stvari koje je trebalo srediti. Šumski ekosistem, srećom, nije bio narušen. Ipak, iako se sve odigravalo u jesen, celokupni sklad prirode jeste narušen. Tu se ne misli isključivo na stradanje biljaka i životinja. Požari podrazumevaju i ispuštanje velike količine ugljen-dioksida koji proizvodi efekat staklene bašte.

Ponjavica i Carska bara: Paljenje njiva ponovo izazvalo požar

"Zaštita prirode primarna je stvar u rezervatu, i zato je on svojevrsni primer održivog razvoja turizma. Obilasci rezervata organizovani su tako da se prirode ne ugrozi, iako je činjenica da sam ulazak u rezervat istovremeno predstavlja i njegovo narušavanje. Ipak, vodi se računa da svaka karika u ekosistemu bude na svom mestu", zaključio je naš sagovornik.