Da li može bez plamenjače? Može, ali... Mladen Katić podelio je sedam saveta

Svaka mikrolokacija ima svoja pravila kada su u pitanju vremenske prilike. Dok u jednom selu suša traje nedeljama, već u komšijskom kiša će da pada svakih par dana. Na to da li će da pada ili ne utiče puno faktora, a sama kiša donosi osveženje. Ali, pad temperature, visoka vlaga i jutarnja magla koje će u ovom delu leta biti sve više, mogu dovesti i do pojave plamenjače. 

Upravo o takvoj jednoj mikrolokaciji i uzgoju paradajza piše poznati čuvar starih sorti Mladen Katić iz Peranaca (Hrvatska), na požeškom gorju. 

"Kako to da naš paradajz i dalje izgleda odlično i bez hemije?", njegove su uvodne reči posle kojih daje i sedam glavnih razloga poređanih, kako ističe, po važnosti. Prenosimo ih u celini. 

Sedam koraka do zdravog roda

1. Lokacija. Paradajz uvek sadimo na najvetrovitijem mestu bašte. Nikad više od jednog reda. S obzirom da nam jedan red dužine 30 metara nije dovoljan, sledeći red nikad ne sadimo uz njega, nego po ostalim obodima bašte i štapovima praktično formiramo ogradu bašte. Na te štapove postavimo plastičnu mrežu za krastavce visine 1,5 metara i tako zaštitimo baštu od divljači. Pored reda paradajza je uvek prolaz širine 80 cm do jedan metar, zbog lakšeg prolaza, vezanja stabljika i zbog provetravanja. Jednom smo sadili dva reda paradajza jedan uz drugi i nikada više.

2. Stare, otporne sorte. Samo takve sadimo. Ima ih na hiljade. Za svačiji ukus. Kakva god godina bila, većina sorti će da bude uspešna.

3. Malčiranje. Posle zagrtanja i prvog vezanja malčiramo suvim senom debljine 10 cm. Osim tri bitne koristi od malča (čuvanje vlage, đubrenje i blokiranje korova) kod paradajza je bitna i četvrta korist: smanjuje temperaturu vazduha u podnožju biljke kad posle pljuska zasja sunce, jer se zastrto zemljište ne pregrejava. Ova vruća para odozdo je nešto što plamenjača jako voli.

4. Kontrola donjih listova. Listovi ne smeju da budu u kontaktu s zemljištem. Ako se plamenjača i pojavi, ne treba paničariti, treba otkidati dve do tri donje etaže listova da se plamenjača dalje ne širi. Listove treba, naravno, ukloniti iz bašte.

5. Umereno zalivati. Mi baštu zalijemo samo dvaput. Prvi put preparatom od koprive u vreme snažnog rasta biljaka i drugi put otprilike u ovo doba preparatom od gaveza, koji pomaže formiranju plodova. Prošla godina je bila jedna od najsušnijih i to je bilo sasvim dovoljno. Naravno, uvek je sve malčirano senom debljine od pet do 10 cm. Štete od puževa nemamo. Ni od zlatica, ni od smrdibuba, ali to je već druga priča o kojoj sam već pisao, a izgleda da ću još, jer ima puno članova grupe, koji su se nedavno priključili.

6. Udaljenost od komšijskih parcela na kojima se plamenjača već "razmahala". Što dalje, to bolje, naravno.

7. Prskanje rastvorom sode bikarbone, razređenim mlekom... Navodno to donekle pomaže, ali ako se zanemare prvih šest mera, bojim se da je to prskanje kao sveta voda umirućem.

Ne tražite krivce i ne gubite živce 

Proletos su Katići imali dva velika, dugotrajna grada i tri oluje. Bilo je bolno tada gledati fotografije iz njihve bašte. Ali, kako on sada piše, sve vrste povrća su im na nivou rekornog uroda. 

"Biće i za nas i za sve prijatelje, kojima je ove godine povrće stradalo u olujama. Voća, naravno, ove godine nemamo, iako imamo voćnjak od tri hektara starih sorti. Imamo tri smokve i rod smokava ove godine veći je od roda preostalih 1.200 voćaka. Ne treba od toga praviti drame, tražiti krivce i gubiti živce", poručuje Mladen Katić i komentariše da kako je krenulo, svejedno neće oskudevati ni u voću. 

"Pre nekoliko dana doneo nam je prijatelj, kojega su oluje promašile, pun auto jabuka petrovača pa da sad imamo i mi i celo selo, a jeli smo i "tuđih" kajsija, šljiva i trešanja. Tako je to kod nas koji sami proizvodimo svoju hranu, treba se samo raspitati i uvek se nađe neko ko ima viška baš onoga što nama te godine nije uspelo, a podrška, saradnja i pomoć prijateljima vrtlarima je uvek bilo nešto utkano u sam smisao našeg postojanja", zaključio je.