Meštani kažu da ovde dolaze ljudi iz čitave Srbije kako bi pomogli svojoj deci koja ne govore.
Niko ne zna kada su tačno roditelji čija deca ne govore ili imaju probleme sa govorom počeli da traže pomoć u vodenici “Kamenica” na Kutinskoj reci, u Marinoj Kutini kod Gadžinog Hana. Ipak, meštani kažu da dolaze već godinama i to iz svih krajeva Srbije.
Jedan od vlasnika vodenice, Slobodan Jovanović iz Marine Kutine, kaže da su mišljenja u vezi sa tim da li vodenica pomaže ili ne podeljena. Kako god, muka ljude natera, pa dolaze i dalje.
“Ljudi koji dođu sa detetom najpre detetovu bluzu ili majicu propuste kroz buku (široku cev koja dovodi vodu iz kanala do vodeničnog kamena). Potom je stave na vodenični točak da se tri puta okrene. Kad pođu kući ponesu vodu i brašno iz vodenice, kao i majicu ili bluzu koju su propustili kroz buku“, kaže Jovanović za Agroklub.
To isto roditelji ponavljaju tri puta, sa razmakom od 15 dana.
“Dok su kod kuće dete nosi bluzu ili majicu koju su propustili kroz buku, pije prokuvanu vodu i jede pogačice koje mu majka mesi od pšeničnog brašna iz vodenice“.
Kako kaže Jovanović, bio je svedok da su ljudi govorili da im je dete počelo bolje da govori nakon odlaska iz Marine Kutine. Čuo je i one koji su kazali da nije bilo nikakvog poboljšanja.
„Ranije toga nije bilo. Ljudi su dolazili samo da bi samleli pšenicu ili kukuruz. Dolazili su ne samo iz našeg kraja, iz našeg Zaplanja, nego iz Jablaničkog i Topličkog okruga. Okretala su se istovremeno sva četiri kamena, toliko je posla bilo za vodeničare“, govori Jovanović.
Svojevremeno, kazao je naš sagovornik, Marina Kutina imala je čak 12 vodenica na Kutinskoj reci i sve su radile. Mlele su uglavnom kukuruz za ishranu stoke.
“Tako je bilo sve do 80 - tih godina prošlog veka. Onda su se u ovim našim krajevima namnožile divlje svinje i ljudi su prestali da sade kukuruz. Nema nikakve svrhe da se sadi, jer ga divlje svinje pojedu pre berbe. Tako su njive zarasle u korov, a u vodenicama je zamrlo mlevenje“, objasnio je Jovanović.
U Marinoj Kutini sada samo dve vodenice rade povremeno. Osim “Kamenice“ koja ima četiri vodenična kamena, radi i jedna manja sa jednim kamenom.
Svetlana Marković, takođe jedan od vlasnika “Kamenice“, kaže da su nedavno počeli da obnavljaju vodenicu. Problem predstavlja to što je mnogo vlasnika, a malo je onih koji žele da se pridruže i pomognu.
“Vodenica sada ima 90 vlasnika, a desetak nas pokušavamo da uradimo nešto da bismo je spasili od propadanja. Ostali ne mogu ili neće iz najrazličitijih razloga, neki su bolesni, neki jednostavno neće, ali se vlasništa ne odriču. Ranije nije tako bilo. Bilo je sloge. Svi vlasnici su zajedno brinuli o vodenici i zajedno mleli“, priča ona.
Njih desetak uspelo je da proteklih nedelja ukloni staru trešnju koja je pala na krov vodenice. U narednom periodu pokušaće da obnove taj deo krova i dve prostorije koje su nekada vodeničarima koristile da se odmore i ugreju.
“Želimo da sačuvamo vodenicu za naše potomke, ali i za putnike namernike, turiste... Ljudi prolaze i žele da svrate, da pokažu deci kako se nekad mlelo žito. Bilo bi lepo kada bismo uspeli da obnovimo čitav prostor pored reke, da služi za odmor i izlete“, istakla je Svetlana.
“Kamenica“ je, prema sačuvanim dokumentima, prvu dozvolu za korišćenje vode iz Kutinske reke dobila 1878. godine. U istom dokumentu piše da je izgrađena 200 godina ranije.
Tagovi
Autorka