Iako većina malih proizvođača voća i povrća zaštitu svojih useva bazira na bakru, ne mogu se svrstati u organske proizvođače. Poteškoća nastaje u ishrani biljaka.
Organska proizvodnja je veoma aktuelna tema, ali se suštinski malo o njoj zna. Posebno kada je reč o dozvoljenim sredstvima za zaštitu i prihranjivanje biljaka. O ovoj temi razgovarali smo sa Ivanom Tupajićem, diplomiranim inženjerom poljoprivrede.
Na početku potrebno je predočiti da postoje različite vrste poljoprivrede: tradicionalna, konvencionalna (klasična), integralna, biodinamička i kao poslednji pravac se javlja organska. Ovu su glavni pravci u poljoprivredi, mada se danas mogu susresti i drugi pravci poljoprivrede kao na primer: Slow Food, ekološka poljoprivreda itd. Mnoge od ovih poljoprivreda se po svojim principima preklapaju. Prema Ivanovim rečima zajedničko za sve pravce jeste postojanje određenih pravila koje poljoprivrednici moraju ili bi trebalo da poštuju. Danas je jedan od najaktuelnijih pravaca organska poljoprivreda.
Ono po čemu se svakako organska poljoprivreda razlikuje od ostalih jeste sertifikat kontrolne organizacije. "Da bi se bavili organskom proizvodnjom, morate da poštujete određena pravila i da prođete period sertifikacije, kako bi dobili pravo da na vaše porizvode dodate logo karakterisitčan za svaku zemlju, kako bi potrošaču mogli da garantujete da je vaš proizvod organski".
Naš sagovornik objašnjava i da konvencionalna poljoprivreda ima svoje standard, koji bi potrošaču trebalo da garantuju da je proizvod zdravstveno bezbedan za upotrebu. Jedan od najrigoroznih standarda i pravila, ne samo u konvencionalnoj, nego i u celoj poljoprivredi je GAP (good agriculture practise - dobra poljoprivredna praksa) standard.
Koji su to preparati i na koji način su propisani, kao i šta je zajedničko za organsku i konvencionalnu proizvodnju naš sagovornik objašnjava:
"Spisak dozvoljenih sredstava u organskoj biljnoj proizvodnji obuhvata veliki broj aktivnih materija. Zanimljiva je napomenuti da većina konvencionalnih proizvođača kao glavne preparata za zaštitu od bolesti, koristi preparate na bazi bakra, koji su takođe dozvoljeni u organskoj proizvodnji. Svi preparati čija je jedina aktivna materija bakar-hidroksid, bakar-oksihlorid (trobazni), bakar-sulfat, bakar-oksid i bakar-oktanoat, su dozvoljeni u organskoj biljnoj proizvoidnji. Ovaj spisak je propisan Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje objavljen u “Službenom glasniku RS” broj 48/11.".
To ipak ne znači da se konvencionalni proizvođači zapravo bave organskom proizvodnjom, a da toga nisu ni svesni. Problem nastaje u ishrani bilja.
"Iako većina malih proizvođača voća i povrća zaštitu svojih useva bazira na bakru, ne mogu se svrstati u organske proizvođače. Poteškoća nastaje u ishrani biljaka, kada se primenjuju konvencionalna mineralna đubriva, koja u organskoj proizvodnji nisu dozvoljena. Namerno navodim reč konvecionalna, jer postoje i organska mineralna đubriva, koja su prirodnog porekla i dopušteno je da se koriste. Sve ovo je takođe navedeno u pravilniku u odeljku Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji", objašnjava Tupajić.
Tupajić ukazuje na još neke specifičnosti organske biljna proizvodnja, a to je neprestano usavršavanje ljudi koji se njome bave i viši stepen znanja od konvencionalne. Među agronomima koji na realnim osnovama podržavaju organsku biljnu proizvodnju važi misljenje "Samo dobar konvencionalni proizvođač, može postati dobar organski proizvođač".
Svi pravci u poljoprivredi su proizašli iz konvencionalne poljoprivredne porizvodnje. Praksa je pokazala da dobri konvencionalni poljoprivredni proizvoči imaju veliku bazu znanja o poljoprivredi i agrotehničkim merama koje se u njoj primenju (napr. pravilna obrada zemljišta, pravilna setva/sadnja, plodored, združivanje useva, znanje o bolestima itd.). Zapravo, kada odluče da pređu na organsku poljoprivrednu proizvodnju, oni samo svoja već postojeća znanja prilagode propisanim pravilima i dopune znanja u oblasti zaštite bilja.
Na kraju, može se zaključiti da organska poljoprivredna proizvodnja nije prepuštena uticaju prirode, samo je potrebno imati dodatna znanja. Naš sagovornik posebno ističe upotrebu plodoreda: "Pravilan plodored redukuje pojave bolesti i štetočina za preko 50%. Naprimer, pravilnom smenom luka i šargarepe na jednoj parceli vi gotovo uopšte nećete imati napade lukove muve (Hylemia antiqua), glavnog krivca za crvljivost luka".
Tagovi
Autorka