• Eko pšenica
  • 30.01.2015. 07:50

Ekološka proizvodnja pšenice

U ekološkoj proizvodnji pšenice bitno je obratiti pažnju na izbor odgovarajuće sorte za određeno područje ili areal, plodored i pravilnu setvu i đubrenje

  • 304
  • 12
  • 0

Pšenica je žitarica koja se uzgaja širom sveta i najvažnija je zrnasta biljka koja se koristi za ljudsku ishranu. Druga je na lestvici ukupne proizvodnje prinosa žitarica, odmah iza kukuruza.

Pšenična zrna su glavni prehrambeni proizvod koji se koristi za izradu brašna za hleb, kolače, testeninu, ali i za fermentaciju za izradu alkohola te biogoriva. Ljuska žita, odvajana pri izradi brašna, zove se mekinja. Pšenica se seje na određenom prostoru kao krmno bilje za stočarstvo, a i slama se može upotrebljavati kao hrana za stoku ili kao konstrukcijski materijal za izradu krovova.

Areal uzgoja pšenice je velik i svrstavamo ju u jednu od osnovnih krušarica. Ujedno je i najpoznatija kultura od svih žitarica. U ekološkoj proizvodnji bitno je obratiti pažnju na izbor odgovarajuće sorte za određeno područje ili areal. Razlikujemo jare i ozime pšenice. Kod nas se uglavnom uzgajaju ozime sorte pšenice koje daju i veće prinose.

Za setvu treba koristiti sertifikovano seme iz ekološkog uzgoja. Može se upotrebiti i sopstveno seme, tzv. tavanuša. Plodored u pravilu treba biti što širi. Pšenicu je najbolje smenjivati sa okopavine (kukuruz, suncokret). Kao predkulture odlične su detelinsko - travne smese, razne leguminoze (soja, pasulj, stočni grašak, mahunarke, lupina, bob), zatim krompir, repa, povrće i druge kulture.

Đubrenje eko pšenice

Osnovna đubriva u ekološkoj poljoprivredi za proizvodnju pšenice su uglavnom organskog porekla, a tu svrstavamo stajska đubriva te razne komposte i dr. Vreme primene stajnjaka je u jesen, pri čemu đubrivo treba površinski razbacati i odmah zaorati. Prva prihrana obavlja se tekućim stajskim đubrivom i to na početku busanja, a time povećavamo broj produktivnih vlati po biljci (primeniti krajem zime ili početkom proleća).

Druga prihrana sledi na početku vlatanja, tako da dobijemo veći broj kvalitetnih zrna po klasu. Količina zrelog stajnjaka po jednom hektaru bi trebala biti 15 - 30 tona. tekuće stajsko đubrivo se razređuje sa vodom 1 : 1-1 : 1,5 i primenjuje u količini 20 - 40 m3/ha. Koristi za dve prihrane.

Obrada zemljišta

Osnovnu obradu zemljišta, oranje, treba obaviti ukoliko dopuštaju rokovi 2 do 3 nedelje pre setve pšenice na dubinu od 15 do 20 cm (na težim zemljištima potrebno je zemljište ispodrivati). Predsetvena priprema obavlja se tako da 10 dana nakon oranja površinu pređemo sa drljačom ili setvospremačem kako bi se uništili korovi koji su krenuli. Drugi prohod obaviti neposredno pre setve sa istim uređajima.

Setva

Da ponovimo, seme treba biti sertifikovano, iz ekološkog uzgoja. Kod setve sopstvenog semena treba proveriti da li je seme čisto ili bolesno (septoria, prašnjava snet, rđa i dr.). Uz to treba proveriti i klijavost. Vreme setve ne treba biti prerano radi korova i ne kasno jer će prinos biti manji. Količina semena po hektaru trebalo bi da iznosi oko 350 kg ili oko 500-600 biljaka po m2. Setvu treba obaviti pravovremeno kako bi usev pšenice svojim rastom zaustavio i sprečio rast korova. Usejavanje se obavlja kada je usev pšenice u punom busanju (početak proleća). Od kultura usejavati možemo: crvenu detelinu, belu detelinu, detelinsko - travne smese i dr. Dakle, usejavanjem raznih kultura možemo uz žetvu pšenice dobiti do jeseni iste godine jedan otkos sena, a time sprečiti rast korova te obogatiti zemlju azotom i zaustaviti eroziju.

Regulisanje korova

Cilj je da usev bude čist. Postoje indirektne mere (pravilan plodored, gušća setva, primerena đubrenje, pravovremena setva, čisto seme i dr.) I direktne mere (pravilna obrada zemljišta: 2- 3 puta pre setve svakih 10-15 dana setvospremačem ili drljačom treba preći površinu kako bi eliminisali korove koje smo isprovocirali).

Zaštita useva

Indirektne mere:

  • pravilan plodored i izbor odgovarajuće sorte (otpornost, prilagodljivost)
  • optimalan sklop biljaka
  • pravilno i umereno đubrenje
  • pravovremena setva

Direktne mere:

  • pepelnicu prašiti
  • ukoliko se pojavi balac (Oulema melanopus) možemo ga vrlo uspešno suzbiti gašenim krečom, tako da jednostavno zaprašimo mesta gde se lema pojavila.

Žetva

Žetvu treba obaviti kada vlaga u zrnu padne ispod 14%, a prinosi mogu biti 4.000-5.000 kg/ha.


Tagovi

Plodored Korov Sorte Pepelnica Stajsko đubrivo Eko Pšenica Sertifikovano seme Mekinje Prinos žitarica Obrada zemljišta


Autorka

Renata Dragović

Renata Dragović

Uvek željna novih znanja i izazova u oblasti ekološke poljoprivrede. Poseduje višegodišnje iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji, standardima kvalitete i EU projektima.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi