Konjički klub u Aranđelovcu radi na unapređenju svoje sredine - bave se ekološkim akcijama, organskom proizvodnjom, a konji pomažu u terapiji deci koja su ometena u razvoju.
Jelena Obradović je predsednica Konjičkog kluba Aranđelovac. Ona je humanista, ekolog, organski prozvođač - vizionar. Njena osnovna misija je da radi na unapređenju života lokalne zajednice.
Preselila se iz Beograda u Aranđelovac 1995 godine. Presudna je bila ljubav prema konjima, ali i oduševljenost prirodom u Zapadnoj Šumadiji. Njen konjički klub razvio je socijalnu uslugu - terapeutski rad sa konjima, koji pomažu deci koja su zaostala u razvoju.
Roditelji nisu imali novac da plaćaju tu uslugu, pa je Konjički klub inicirao ekološku akciju sakupljanja sekundarnih sirovina i čišećenja Bukulje. Da bi projekat bio samoodrživ, oni su dodatno kupili zemlju i počeli da se bave organskom proizvodnjom. Osmislili su i projekat u okviru konkursa "Zasad za budućnost".
Ideju o terapijskom radu dobila je od majke koja je došla po pomoć za svoje dete. Da bi prikupili movac, osmislili su ekološku akciju - sakupljanje sekundarnih sirovina. Time su želeli da postignu nekoliko ciljeva.
"Hteli smo da preko medija promovišemo razlog akcije, a drugi silj je bio da skrenemo pažnju na to da je životna sredina narušena raznim otpadom. Ujedno smo želeli da animiramo osobe sa invaliditetom i njihove porodice da se uključe u akciju i osete se korisnim. Ispostavilo se da tako nismo mogli da sakupimo velika sredstva, jer su otkupne cene bile jako male. Mi smo još uvek daleko od Hrvatske, gde ako prodate plastičnu flašu, oni će vam dati dosta novca za to, jer je to neko uračuno u cenu soka, na primer", kaže Jelena.
Kako bi napravili novu vrednost od tih sekundarnih sirovina, osmislili su ekološku kućicu, koja još uvek nije završena. Sa jedne strane biće ukopana u zemlju, a sa druge će biti postavljen potporni zid od autombilskih guma.
"U sredini konstrukcije od oko 200 kvadratnih metara je ognjište, kojim će se grejati oba sprata, ali i voda u bojlerima za kupatilo. Za rogove na krovu iskorišćeni su borovi, koje su oborile poplava i oluja, naknadno obojeni vodenim bojama. U svrhu stubova poslužile su stare drvene bandere, a kamen donet iz obližnjeg potoka takođe je nastradao u poplavi. U zidove će biti dodata i slama. Skoro sve, osim poneke kupljene daske, spada u domen ekoloških i recikliranih materijala.To je bio glavni uslov za učešće na Nacionalnom forumu za zelene ideje u organizaciji Trag fondacije, na kojem je Eko-kamp u Vukasovcima dobio prvu nagradu 2015. i finansijsku donaciju od 5.000 dolara", objašnjava ona.
Kućica bi trebalo da bude i energetski održiva. Na krovu se planira zasad trava i da se stavi zemlja kao izolacioni materijal.
Konjički klub ima 2,5 hektara zemlje sa organskim zasadom u selu Vukasovci, gde se zida eko bungalov. Imaju nešto mehanizacije: traktor, frezu, prikolicu za transport konja, jedno vučno vozilo. Novac su obezbedili uslužnim košenjem trave i učešćem na konkursima, a pomagali su im i donatori.
"Pronašli smo zemlji koju niko nije tretirao 20 godina. U tom selu ima svega 200 stanovnika. Nema prodavnicu, kafanu, ima školu koja ima tri učenika. Nema ništa. Ideja nam je da oživimo to selo", kaže Obradovićeva.
Na 65 ari imaju jagode, maline (himbo top, heritidž i polku) i kupine (lohnes, čačanska bestrna, čester i tripple crown). Jedini su proizvođači koji organski proizvode šumsku jagodu.
"Ministarstvo poljoprivrede nam je skratilo period konverzije, jer smo uspeli da dokažemo da zemlja nije ničim tretirana. Već smo imali prvu berbu šumskih jagoda i nabrali smo deset kilograma. Prosle godine smo imali berbu oko 300 kilograma malina i jagoda", hvali se Jelena.
U ovim poslovima učestvuju entuzijasti, pa je tako jedan ekonomista dao otkaz na stalnom radnom mestu i duplo veću platu. Tu je i tehnolog, žena koja je bila direktor Turisticke organizacije Aranđelovac.
Ekološka kućica trebalo da preraste u eko-kamp sa više bungalova, a zemljište koje je u blizini u organsku farmu. Sve to zajedno kasnije u internacionalno-edukativni kamp gde će deca dolaziti na radionice gde će se upoznavati sa prirodom, vajati glinu, učiti se socijalnim odnosima i veštinama, ali i ući u baštu i susresti se sa time kako živi i diše određena biljka.
Jelena smatra da će na ovaj način naučeno stići iz ličnog iskustva, a ne samo iz knjiga, pa se tako neće događati da deca dođu i pitaju: "Ko je stavio trešnju na drvo?". Veruje da je pružanje drugima ono što ispunjava život:
“To je stvar koja ispunjava sve nas. Mi kako god okrenemo naš život, u ovom ili onom smeru, imamo potrebu da ostavimo neki trag za sobom. Neko kroz znanja i veštine, neko kroz svoje potomstvo, ali mi svi zajedno stremimo ka tome da ostavimo trag u promeni koja će biti trajna. Koja neće biti bezvredna i koju vreme neće moći da pregazi, već će da daje svoj kontinuirani doprinos društvu u kome živimo".
KK "Aranđelovac" ima licencu dobijenu od Ministarstva za rad, stručni tim od pet ljudi koji radi sa decom i psihološke porodične savetnike. Potrebna im je pomoć da srede pokriveni prostor, kako bi održavali terapije i kada je kiša.
Dodaje da se čovek otuđio od prirode i životinja i da je važno da im se vrati. Veruje da nam životinje pomažu da prepoznamo ono iskonsko u nama. Ističe da nam konji daju dve stvari - ispravnu sliku o sebu i uči nas o boljem odnosu sa ljudima.
"Možemo ga zbog toga koristiti u neke terapijske svrhe ili tim bilding, jer on nama nepogrešivo daje sliku kakvo je naše unutrašnje stanje i šta tog trenutka osećamo, da li se plašimo ili ne, da li smo nadmoćni, ili samouvereni, sa druge strane da li želimo da pobegnemo. To je životinja krda i koliko god želimo da uspostavimo odnos sa njim, on mora da se zasniva na poštovanju i poverenju. Ne možemo očekivati da bude naš saradnik a zastrašujemo ga i dajemo mu naloge. On će to raditi do neke mere, ali mi od njega nikad nećemo dobiti sagovornika. Tako da mi kroz odnos sa konjem isto tako možemo da naučimo kako da imamo bolje odnose sa ljudima. Poštovanje i poverenje je nešto što će nam omogućiti da konja odvedemo gde hoćemo u kuda hoćemo. Sa njim imamo neverovatan osećaj slobode", objašnjava Jelena svoj doživljaj ove plemenite životinje, ali i to kako ga vide deca koja dolaze na terapiju.
Foto: Varoš.rs / Facebook
Tagovi
Autorka
