Kada pepeo nije dobar za baštu i kojim biljkama ne odgovara?

Pepeo od drveta ima pozitivno delovanje na većinu tipova zemljišta. Osim što je bogat hranivima, deluje i protiv štetočina i nekih biljnih oboljenja.

Međutim, za neke tipove zemljišta može da ima pogubno delovanje i na to treba obratiti pažnju.

Kada nije preporučljivo da dodajemo pepeo?

Na kraju zime možemo da imamo mnogo pepela nastalog sagorevanjem drveta. Bogat je fosforom, kalijumom, magnezijumom, kalcijumom i brojnim mikronutrijentima. Zahvaljujući nutritivnim biljnim elementima preporučuje se njegova upotreba.

Pepeo je odličan za baštu - kako ga pravilno koristiti?

Izrazito je alkalan ili bazan. Sadrži veliku količinu kalcijum-karbonata (kreča) i zbog toga je svoju primenu našao na kiselim zemljištima, ali ga i tamo treba primenjivati u skladu sa karakteristikama i pH reakcijom. Stvara neutralnu sredinu koja pogoduje uzgoju većine biljnih vrsta, ali ne treba preterivati u količini koju dodajemo.

U slučaju da imate zemlju koja je alkalna ili bogata organskim materijama njegovo dodavanje može pogoršati situaciju i dodatno narušiti pH reakciju čineći je alkalnijom. Takvi uslovi ne odgovaraju većini uzgajanih vrsta. Biljke neće biti u mogućnosti da apsorbuju hranljive materije.

To znači da ako pepeo dodajemo neutralnom ili alkalnom zemljištu naš usev može da gladuje i da na kraju propadne. Pre nego što ga primenite sprovedite analizu i proverite reakciju.

Ne vole ga sve vrste

Od uzgajanih kultura neke više vole kiselost, kao što su borovnice, rododendron ili azaleja. Dodavanjem pepela došlo bi do stagnacije njihovog rasta i postepenog odumiranja. Slična situacija je sa malinama, kupinama, jabukama, kruškama, breskvama. Od povrtarskih kultura ne odgovara paprikama, peršunu, patlidžanu, kukuruzu šećercu. Kod primene za krompir treba biti obazriv, jer povećava opasnost od pojave krastavosti.

Najviše odgovara lukovima, jagodama, pasulju, šargarepi, cvekli, kupusu i drugim kupusnjačama, lavandi, sedumima, žalfiji, bosiljku.