• Ekološki uzgoj ječma
  • 13.10.2015. 13:45

Kako do 5.200 kg po hektaru eko ječma?

Među žitaricama, ječam ima najveći areal rasprostranjenosti, pa tako uspeva i na područjima koja nisu najpogodnija za uzgoj. Kada je o ječmu reč postoje ozime i jare sorte sa kraćom vegetacijom.

  • 5.362
  • 162
  • 0

Ječam se uglavnom koristi za ishranu stoke jer poseduje visoku prehrambenu vrednost. U prehrani stoke ječam se upotrebljava kao prekrupa, te ga je dobro pomešati sa ostalim zrnastim kulturama. Količina ječma u smesi zavisi od vrste i načina ishrane životinja. U prehrani stoke ječam je odličan u zelenom stanju, sam ili u kombinaciji sa stočnim graškom ili grahoricom, a može da se suši kao seno i silira.

Ječam se u industriji koristi prvenstveno za proizvodnju piva i alkohola jer daje kvalitetan slad koji se upotrebljava u pekarskoj, konditorskoj, tekstilnoj industriji, zatim u proizvodnji kvasca i skroba.

Ječam obavezno gajiti u plodoredu

Ječam obavezno treba gajiti u plodoredu jer uzgoj u monokulturi donosi niske prinose, a uz to vrlo lako oboleva. Ozimi ječam treba sejati ranije, pa pretkultura mora biti usev koji ranije napušta zemljište. Dobre pretkulture za ječam su: zrnate mahunarke, uljana repica, suncokret, ranije sorte (hibridi) kukuruza, detelinsko-travne smese i druge kulture.

S obzirom na kratko vreme vegetacije, gajenje ječma moguće je i u hladnijim klimatskim uslovima, te na većim nadmorskim visinama.

Osnovnu obradu zemljišta, oranje, za ozimi ječam, treba obaviti 2 - 3 nedelje pre setve (zavisno od vremena i pretkulture), na dubinu oko 15 cm, a ukoliko je zemljište teško i na njemu leži voda, treba ga ispodrivati. Predsetveno, u ekološkoj poljoprivredi, treba ići dva puta drljačom ili setvospremačem (razmak između dva prohoda treba da bude desetak dana) da bismo korove isprovocirali na rast, pa ih ponovnim prohodom drljače uništili. Za jari ječam, takođe, treba sprovesti osnovnu obradu, oranje, 2 - 3 sedmice pre setve, a predsetveno to treba uraditi kao i kod ozimog ječma.

Osoka mora biti razređena vodom

Đubrenje se obavlja đubrivima organskog porekla kao što su stajska đubriva, razni komposti i osoka. Za ozimi ječam stajsko đubrivo treba površinski razbacati, pa ga zaorati plitko na dubinu 10 - 15 cm, ili ga istanjirati. Drugi način primene stajskog đubriva je u jesen, površinski razbacati samoistovarnim prikolicama, kada je usev visine 10 - 15 cm. Ovim načinom površina zemljišta se istovremeno i nastire, a sprečava se razvoj korova.

Prvu prihranu ječma najbolje je sprovesti odmah nakon zime kada je usev u početnoj fazi busanja i to osokom ili gnojovkom. Druga prihrana se obavlja samo ako je nužno. Kod ječma treba paziti da se usev ne pređubri azotom jer će tada doći do poleganja. Količina krutog đubriva po hektaru treba da iznosi 10 - 15 tona, a količina osoke za jednu prihranu po hektaru treba da bude oko 12 tona. Osoka obavezno mora biti razređena vodom u razmeri 1 deo osoke naprema 3 dela vode, da prilikom primene ne bi došlo do opekotina biljaka. Đubrenje treba obavljati po oblačnom vremenu ili rano ujutro i noću da ne bi došlo do isparavanja hraniva. Nakon đubrenja, ukoliko je moguće, đubrivo treba odmah uneti u zemljište.

Setvu završiti do sredine oktobra

Pri izboru sorte ječma potrebno je znati njegovu namenu koja može biti za ishranu stoke ili industrijsku preradu. Ukoliko se ječam gaji za proizvodnju piva, tada se bira neki od dvorednih ječmova koji mogu biti jari i ozimi (dvoredni zato što su mu ujednačenija zrna). Za ishranu stoke upotrebljava se četvororedni ili šestoredni ječam.

Setvu ozimog ječma treba početi krajem septembra, a završiti do sredine oktobra. Nije dobro da se poseje prerano (može stradati od zime), a ni prekasno jer ječam pre zime mora da se razbokori što pri kasnijoj setvi nije moguće. Setva jarog ječma je vrlo osetljiva, pa je potrebno odrediti pravi trenutak setve. Nakon višegodišnjih istraživanja, utvrđeno je da su najveći prinosi jarog ječma postignuti kada je setva obavljena krajem januara i početkom februara. Ranom setvom ječam ima dovoljno vremena za vegetaciju, može da iskoristi zimsku vlagu, pri nižim temperaturama manji je intenzitet napada štetočina i bolesti. Ukoliko ječam nije posejan do kraja marta, tada ga ne treba ni sejati.

Setva sa grahoricama

Dubina setve ječma je oko 3 cm, a međuredni razmak 10 - 12 cm. Ukoliko posedujete mašine za kultivaciju, te štrigl (perastu drljaču), tada se setva može obaviti na međuredni razmak od 17 cm. Ide se na sklop od 500 biljaka po m². U ekološkoj proizvodnji to iznosi, zavisno od sorte i vremena setve, 200 - 250 kg semena po hektaru.

Za setvu je najbolje upotrebiti sertifikovano seme iz ekološkog uzgoja. Ukoliko se seje sopstveno seme, treba proveriti da li je zdravo i pri setvi povećati količinu semena za 20 % da bi se dobio odgovarajući sklop. Jari ječam, takođe, treba gušće sejati zbog nedovoljnog bokorenja kako bi na taj način ostvarili pravilan sklop. Ukoliko se ozimi ječam uzgaja za košenje u zeleno, tada ga je dobro sejati zajedno sa grahoricama ili leguminozama. Na taj način se u proleće dobija kvalitetan otkos, nakon čega na istu parcelu može da se poseje kukuruz ili neka druga okopavina.

Plodoredom i obradom protiv korova

Indirektne mere regulisanja korova uključuju pravilan plodored (okopavine, detelinsko-travne smese), dopunska obrada pre setve (setvospremač, drljača, štrigl), pravovremena setva i kvalitet semena radi brzog rasta, sorte sa dubokom stabljikom. Ukoliko je sejano na međuredni razmak 10 - 12 cm, tada, nakon nicanja, može se ići jedino direktnim merama, štriglom, perastom drljačom koja ima fleksibilne tanke šiljke dužine oko 40 - 50 cm. Štriglom se može ići sve do klasanja ječma. Štrigl radi tako da čupka korovčiće do 2 cm dužine, a usevu ječma neće naškoditi.

Ukoliko je setva obavljena na međuredni razmak od 17 cm, tada se uz štrigl može upotrebiti i kultivator za ječam koji ima zadatak da korove uništi međuredno (motičice). Prilikom rada kultivatorom treba biti jako oprezan a traktorom treba ići po stalnim tragovima da se ne bi oštetila biljka u redu. Kultivaciju ječma najbolje je obaviti u proleće kada je usev u fazi bokorenja. Indirektne mere zaštite useva obuhvataju pravilan plodored, izbor povoljne sorte, optimalan sklop biljaka, umereno i pravilno đubrenje, pravovremenu setvu. Ukoliko se pojavi balac (Oulema melanopus) on se uspešno može suzbiti zaprašivanjem krečom.

Do 5.200 kg ječma po hektaru

Žetvu ječma treba obaviti kada je vlaga u zrnu ispod 13 %. Pošto je ječam sklon osipanju, treba pažljivo kombajnirati da ne bi došlo do većih gubitaka. Rod ječma u ekološkoj proizvodnji, ukoliko se zadovolje sve agrotehničke mere i ako je normalna proizvodna godina (klimatske prilike), iznosi 4.500 do 5.200 kg/ha. Dakle ako je cena, a to zavisi od tržišta, samo 20 % veća, uz smanjena ulaganja, biće ostvaren veći profit nego u konvencionalnoj proizvodnji.


Povezana biljna vrsta

Suncokret

Suncokret

Sinonim: - | Engleski naziv: Sunflower | Latinski naziv: Helianthus annuus L.

Suncokret potiče iz Amerike (Meksiko, Peru). Najpre je uzgajan kao ukrasna biljka, seme je korišteno za ishranu ptica, a ljudi su jeli jezgro iz semena. 1840. godine je prvi put... Pročitaj više »

Tagovi

Oranje Žetva Setva Uljana repica Kukuruz Ječam Suncokret Detelina Đubrenje Ekološki uzgoj Plodored Mahunarke Zaštita Stajsko đubrivo Prinos


Autorka

Renata Dragović

Uvek željna novih znanja i izazova u oblasti ekološke poljoprivrede. Poseduje višegodišnje iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji, standardima kvalitete i EU projektima.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Posebno mesto u našoj organskoj bašti zauzima veoma stara i retka sorta graška u mahuni. #mojepovrće... Pročitaj celu belešku »