• Bio bašta
  • 01.03.2019. 10:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Bečej

Kako kopriva, beli luk i lekovito bilje mogu pomoći u bio bašti?!

Saša Nikolovski iz Bečeja bio baštom se bavi šest godina, a za to vreme isprobao je različite recepte kako bi započeo uzgoj biljaka po principima organske proizvodnje.

Foto: Zorana Bogdanović
  • 1.171
  • 388
  • 0

Priča sa bio baštom isprva nije išla tako glatko, priznaje Saša Nikolovski i kaže da je edukujući se o principima bio bašte naišao na veoma mali broj proverenih informacija zbog čega je bio prinuđen da eksperimentiše i da sam dođe do rešenja. 

"Na interentu se vrti mnogo prenetih, neisprobanih recepata. Pomoglo mi je to što znam engleski, zbog čega su mi bili dostupni svetski sajtovi. Međutim, dve godine nisam uspevao da održim bio baštu, do jednog momenta je funkcionisalo, a onda sam gubio kompletan rod. Recimo, zbog plemenjače sam izgubio sav paradajz - 40 strukova. Nisam uspevao da ga spasem", iskren je Saša Nikolovski.

Biološka sredstva za odbranu od parazita

Iz svake leje ima po dva roda

Izreka "strpljen-spašen" pokazala se tačnom na primeru ovog Bečejca. Isprobavajući različite recepte i tehnike, njihovom modifikacijom i prilagođavanjem došao je do toga da iz svake leje ima po dva roda.

"Prošla godina je bila kišna, a bilo je i rose tokom čitave godine. Prskao sam skoro svaki drugi dan. Kada je krenula plemenjača onda svaki drugi dan, menjao sam preparate. Najviše sam koristio fermentisani ekstrakt belog luka, do cvetanja paradajza plavi kamen, a nakon toga ne, jer uzrokuje sušenje cvetova. Takođe, kada su se pojavile biljne stenice, tada sam koristio i ekstrakte mente, matičnjaka , dragoljuba - različitih biljaka“, objašnjava Saša.

U bio bašti od velike koristi i kopriva

Da je u prirodi lek, više puta se i sam uverio. U bio bašti od velike koristi mu je, kaže, bila kopriva. Osim što je izdašna i može poslužiti kao prirodno đubrivo i insekticid, ujedno jača i imunitet biljaka. Takođe, koristio je i kao malč za pokrivanje bašte.

"Kopriva se može upotrebiti kao insekticid. Ideja je da se izvadi mravlja kiselina koja se nalazi u žarnicama koprive i da se njome isprskaju kako vaške, tako i bilo koji insekti koji imaju mekano tkivo, na tvrdokrilce to ne deluje. Iako sam na svuda naišao na recept gde piše da se kopriva drži potopljena u vodi 24, moje iskustvo je pokazalo da maksimalo treba držati 12 sati, jer nakon toga gubi na snazi", iskren je Nikolovski.

Organska proizvodnja profesorke istorije

Njegov recept za kvalitetan insekticid od koprive je sledeći:

"Petolitarsku flašu napuniti do vrha koprivom, skinuti lišće i vrhove, potom je napuniti vodom i zatvoriti. To obično uradim ujutro, a uveče kad dođem kući onda prskam biljke. Od toga će ispasti oko tri litre tečnosti i obično dodam još dve litre vode. S tim da unutra dodam još oko dva decilitra ulja uljane repice i nekoliko kapi deterdženta. Ulje će mravlju kiselinu bolje zalepiti na insekte, a deterdžent pomaže da se bolje stvori areosol pri prskanju - da se jače rasprši. Ova tečnost će sa biljke odneti gusenice, larve, vaške. Može se koristiti svakodnevno", kaže naš sagovornik.

Ništa se ne baca. Ostatak koprive u boci ponovo sipati u vodu i zatvoriti. Ostaviti da odstoji šest nedelja da fermentiše i da se raspadne, kako bi se dobilo prirodno azotno đubrivo. 

"Sama kopriva je puna gvožđa i drugih mikroelemenata. Trebalo bi promešati svaki drugi dan, kako bi izašao ugljen dioksid koji se stvara. Ovakav rastvor koristim kao folijarno đubrivo. Kada se kopriva skroz raspadne, na desetolitarsku prskalicu imam od tri do pet folijarnih prskanja. Međutim, treba imati na umu da sam azot pospešuje rast zelene mase. Moja preporuka je da se sa time prskaju salate, kupusnjače,  povrće koje donosi list“,  priča naš domaćin.

Začinsko i lekovito bilje nužno u bašti

Osim povrća Bečejac na površini od oko 170 metara kvadratnih uzgaja više od 20 vrsta lekovitog i začinskog bilja, koje je, kaže nužno imati u bio bašti jer pomaže u održavanju ravnoteže biodiverziteta.

"Vremenom mi biljke i same pokazuju gde im prija da rastu. Recimo, majčinu dušicu sam pokušavao da zapatim na nekoliko različitih mesta u bašti, ali ispostavilo se da obožava stazu. Najveći žbunovi su mi upravo na samoj stazi. Nju ne berem jer je gazimo, ali na taj način širi se miris koji privlači korisne insekte i rasteruje štetnike.  Kako bih očistio stazu šišam majčinu dušicu, potom je sitno iseckam, prosušim i pospem po salati jer puževi golaći nisu ljubitelji ove lekovite biljke“, pojašnjava nam Nikolovski.

Kako biološkim metodama oterati krticu?

Kako se rešiti bele leptiraste vaši?

Naš domaćin kaže da nije imao lek za belu leptirastu vaš koja je opsedala njegovu bio baštu. U ranim fazama razvoja, dok je bila veoma sitna, uspevao je da je spere vodom. Međutim, ona po sebi ima voštani omotač zbog čega ju je generalno teško suzbiti.

"Primetio sam da se neki insekti okupljaju tu oko bele leptiraste vaši i da je masovno desetkuju. Ta ravnoteža se donekle uspevala održati sve do naredne faze kada je dostizala veličinu oko pola centimetra. Tada nisam uspevao ni na koji način da je se rešim, do pre dve godine kada sam posadio žbunje bagrema i divlje kupine kako bih napravio dezbarijeru prema komšijama koje u svojoj bašti koriste hemijske preparate, kaže Saša.

Nije bio siguran da li je načinio grešku, dok jednog dana nije primetio masovno izletanje bele leptiraste vaši koja je bežala od jata vrabaca koje se spustilo na nju. Naleglo je na žbunje i počelo da čisti vaši, u roku od pola sata nijedna nije ostala.  


Foto prilog


Tagovi

Bečej Saša Nikolovski Bio bašta Organska proizvodnja Kopriva Bela leptirasta vaš


Autorka

Zorana Bogdanović

Zorana Bogdanović

Diplomirana novinarka. Sarađivala kao novinarka, dopisnica i reporterka za nekoliko različitih medija. Najviše voli teme o životu, radu i problemima, "običnog" čoveka.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi