Važno je držati se određenih pravila prilikom pripremanja komposta i odabrati prave sastojke koji će dati željena svojstva.
Kompostiranjem biljne materije dobijamo prirodni oplemenjivač zemljišta. Kako bi kompost bio optimalan za primenu važno je da ima dobru strukturu, vlažnost i da je umereno alkalne pH vrednosti, sa visokim sadržajem organske materije. Takođe, podrazumeva se da u kompostu nema patogena i štetočina, klica korova ili da je on bez mirisa. Sadržaj soli u kompostu trebalo bi da bude nizak i da je kapacitet apsorbcije vode i hranljivih materija visok.
Kako bi postigli sve navedeno, važno je držati se određenih pravila prilikom njegovog pripremanja i odabrati prave sastojke koji će dati željena svojstva.
Kako napraviti kompostni čaj koji podstiče zdrav rast biljaka
Kvalitetan kompost, bez obzira na koji način se priprema, mora imati odgovarajući odnos ugljenika jer je on izvor energije i azota, koji je osnovni element ishrane biljaka.
Materije bogate azotom su trave, leguminoze, ostaci voća, povrća, ribe, seme, a tzv. tamne ili suve materije, bogate ugljenikom su klip i stabljika kukuruza, stabljike suncokreta, slama, seno ili strugotina od drveta.
Kompostište je najbolje pripremati u odvojenom delu bašte, koji će se koristiti baš za tu namenu. Poželjno je da to bude u senci, odnosno, da mesto pripreme ne bude direktno izloženo sunčevom svetlu. Kompostirati možete u ručno rađenim drvenim sanducima, pletenim korpama ili u kupovnom PVC komposteru, koje možete naći različitih kapaciteta u poljoprivrednim apotekama.
U procesu se koriste biljni ili organski zdravi otpaci kao što su ostaci povrća, trava, lekovito bilje, lišće, slama, pepeo, živinski izmet.
Na površini za kompostiranje prvo se postavlja donji drenažni sloj, u visini od desetak centiemtara i on se sastoji obično od grančica, stabljika suncokreta ili kukurozovine. Nakon toga, naizmenično ide sloj svežih ili suvih organskih otpadaka i zemlje, a na dva do tri mesta i sloj svežeg stajnjaka. koji se dodaje u cilju ubrzavanja razgradnje. Kao zamena za stajnjak, mogu da posluže i odgovarajući preparati za kompostiranje koje na tržištu možete kupiti u tečnom ili granuliranom obliku.
Humka se završava slojem zemlje, a treba voditi računa da čitava masa treba biti umereno vlažna i zato se voda povremeno dodaje, po potrebi.
Važno je i osigurati da kompost bude neutralan. Da bi se to postiglo između slojeva dodaje se negašeni kreč, koji smanjuje kiselost zemljišta.
Poželjno je da visina humke za kompostiranje bude između 50 do 180 cm. Što je humka niža razgradnja će biti brža. Ukoliko je kompostište visoko, humke bi trebalo i svaka dva do tri meseca prekopati.
Kompost je spreman za korišćenje nakon tri do dvanaest meseci odležavanja, u zavisnosti od strukturi materijala, kao i od spoljnih faktora koji utiču na brzinu razgradnje.
Kompost pripremljen na ovaj način, može se korisiti kao organsko đubrivo u količini od pet do deset kg/m2. Često se od komposta, sa dodatkom treseta i peskovitog zemljišta, pripremaju zemljišne smeše, npr. za gajenje povrća u zaštićenom prostoru.
Tagovi
Autor