Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Mesečeva baštovanka
  • 30.05.2015. 08:30

Kako saditi u skladu sa svemirom?

Još nismo otkrili sve tajne između neba i zemlje. Još mnogo toga ostaje da istražimo. Priroda i vrtovi skrivaju široko ogledno polje. Napredak znači ići dalje - napred.

  • 2.175
  • 59
  • 0

Ko gleda u Mesec, obično ostaje praznih ruku. U biološkom vrtu - to je obrnuto. Ko pogledom traži Mesec, ima prednost u rastu biljaka. Ta spoznaja nije nova. U vekovne seoske tradicije mnogih zemalja spada posmatranje Meseca prilikom setve. Pri tome je uvek važno da li je reč o plodovima iznad ili ispod zemlje. Njihov ritam rasta, prema uverenju starih seoskih kalendara, usko je povezan s rastućim i opadajućim Mesecom. To uzajamno delovanje između sila neba i zemlje opisao je Englez Tomas Taser u svom priručniku za poljoprivrednike koji je objavio 1515. godine.

Setva i sadnja u znaku Meseca

"Sej grašak i pasulj kad mesec opada. Ko ih ranije seje, seje ih prerano, kako bi s planetama mirovali i rasli, uspevali i rodili u raskoši i mudrosti". Nakon što su ta stara seoska pravila neko vreme bila zaboravljena i gurnuta u carstvo praznoverja, baštovani i naučnici današnjeg doba su se ponovo za njih zainteresovali. Najpre je antropozofkinja Marija Tun decenijama eksperimentisala sa setvom prema različitim mesečevim menama. Pritom je posmatrala tok velikog noćnog sazvežđa kroz zodijačke znakove. To je takozvana siderična putanja, rastući i opadajući Mesec. Tokom mnogih ogleda ustanovila je da postoji veza između rasta biljaka i položaja planeta u trenutku setve. To s praktičnog gledišta znači: ko seje ili sadi tačno u trenutku najpovoljnijeg položaja Meseca i zodijaka, može da računa na bogat prinos. Takav mesečev baštovan iskorišćava kosmičke sile za svoj rad na zemlji.

Biološka baštovanka za napredne

Gospođa Tun podelila je biljke u bašti prema četiri karakteristična obeležja: lisnate biljke, biljke koje donose plodove, korenaste biljke i biljke čiji se cvet koristi. Svaka od tih grupa dodeljena je trima zodijačkim znakovima:

  • lisnate biljke: ribe, rak, škorpija
  • biljke koje donose plodove: ovan, lav, strelac
  • korenaste biljke: bik, devica, jarac
  • biljke čiji se cvet koristi: blizanci, vaga, vodolija

Kada se mesec nalazi u znaku ribe, treba sejati ili saditi lisnate biljke. One tada naročito dobro uspevaju jer ih podstiče povoljno kosmičko zračenje. Tada biljke, u pravom smislu reči, stoje pod dobrom zvezdom. Budući da se Mesec zadržava samo dan do dva u nekom zodijačkom znaku, rokovi setve te četiri grupe biljaka stalno se menjaju.

U lisnate biljke ubrajaju se: salata, spanać, kupusnjače, začinsko bilje, praziluk, keleraba. U biljke koje donose plodove spadaju: krastavci, pasulj, paradajz, grašak, jagode, voće.

U korenaste biljke ubrajaju se: šargarepa, celer, repa, cvekla, rotkvica, krompir. U biljke čiji se cvet koristi: svo cveće.

Važno je da se na dan najpovoljnijeg položaja zvezda, zemlja na leji koja će biti zasađena, još jednom prekopa i stavi u pokret. Zemljište je tada u boljem stanju da prihvati kosmički impuls. Ko tom metodom želi bliže da se pozabavi ili da prema njoj radi, mora da nabavi knjižicu Marije Tun: Dani za setvu. U tom priručniku su u obliku kalendara navedeni položaji Meseca i zvezda, te odgovarajući rokovi za setvu. Knjiga je obogaćena iskustvima iz istraživanja Meseca.

Značajan uticaj kosmičkih konstelacija vidljiv je samo na biološko-dinamički ili na biološko-organski obrađenom zemljištu. Konvencionalno obrađene bašte očigledno ne reaguju na takve osetljive impulse.

Nije magija: mešanje kompostnih biljaka u kućnoj radinosti

S mnogo zdravog razuma Engleskinja Mej E. Brus razvila je sopstveni recept za brzi kompost. Pritom je najvažniji preparat koji ubrzava razgradnju. Gospođa Brus ga je nazvala aktivatorom. Ta injekcija za kompost sastoji se od biljnog praha koji baštovani prave prema biološkim metodama. Oni iskusniji i sa osećajem mogu jednostavno i sami da ga naprave. Ljubiteljka prirode Mej Brus taj kompost učinila je dostupnim za sve zainteresovane.

Za proizvodnju je potrebno pre svega samoniklo bilje: kamilica, maslačak, valerijana, hajdučka trava, kopriva i kora hrasta lužnjaka.

Biljke možete sami da skupite ili uzgojite u vrtu. Režu se pre podne, nakon što se osuši rosa, vežu u strukove i lagano suše na toplom, osenčenom mestu. Potom lišće protrljate kroz fino sito i tako dobijeni prah - od svake biljke posebno čuvajte u teglama s poklopcem. Hrapavu hrastovu koru usitnite na kuhinjskom rendetu i potom je prosejte. Na kraju pomešajte malo meda s laktozom (iz apoteke ili drogerije).

Kap meda se pomeša s jednom ravnom kafenom kašikom laktoze dok ne nastane homogena smeša. Za mešavinu koju ćete držati u ostavi, pripremite sve sastojke u istim srazmerama: od svake biljke i mešavine meda i laktoze po jednu kafenu kašiku. Sve temeljno promešajte u porcelanskom avanu, a mešavinu čuvajte u zatvorenoj tegli. Za upotrebu u vrtu pomešajte u pola litra kišnice i toliko praha pripremljene mešavine koliko stane na kovanicu od 1 dinara. Ulijte mešavinu u flašu, sve dobro promešajte i ostavite da odstoji još 24 sata.

Sada možete pripremljeni kompost vakcinisati ovim biljnim aktivatorom. Motkom uokolo po kompostnoj hrpi izdubite duboke rupe u razmacima 30 do 60 cm. U svaki otvor nalijte šest punih kašika biljne mase i sve začepite finom, suvom zemljom. Nakon te podsticajne injekcije kompost će se izrazito brzo i harmonično razgraditi.

Detaljnija uputstva za tu metodu, koju može da isproba svaki iskusni baštovan, potrebno je ipak potražiti u stručnoj literaturi. Biljni aktivator može da se kupi kao gotov proizvod i u prodavnicama pod nazivom Humofix-prah za brzi kompost.

Baštovanstvo u krugovima

Poljoprivrednik koji je svoja praktična iskustva sprovodio prirodnim vrtnim metodama, nakon što iza njega ostanu godine prakse, može kao napredan da napravi i neke oglede koji prelaze okvire normalnih svakodnevnih navika. Učestvovanje u takvim eksperimentima, je naravno dobrovoljno. Svako treba da se bavi baštovanstvom onako kako odgovara njegovom ličnom životnom osećaju.

Energije zemlje pokušao je da ukroti jedan Amerikanac pomoću svog sistema nazvanog Circle Gardening - baštovanstvo u krugovima. Derald G. Langham uredio je sve svoje leje u krugovima. Rubovi su bili blago nasipani, u sredini je nastalo ulegnuće. Sve kultivirane biljke trebale bi u takvom, gotovo magičnom krugu naročito dobro da uspevaju. Američki baštovan eksperimentator je uveren da okruglo ulegnuće u svakoj leji stvara vezu s energetskim poljem Zemlje, "tako da i najtiši šum vetra, koji okrzne rub kruga, stvara energetski vrtlog koji hrani biljke". U teoriju kružnog vrta ubraja se i uverenje:

"Rast je energija koja se u spiralama kreće kroz žive biljke uz kruženje naizmeničnih brzina. Ideja kružnog vrta sastoji se od stvaranja energetskog sistema u saradnji s prirodom".

Na prvi pogled možda Vam eksperimenti s kosmičkim energijama mogu izgledati besmisleno. Mi, ljudi prosvećenog Zapada nismo više naviknuti da prepoznajemo nevidljive sile kao realnost. One su daleko van našeg normalnog iskustvenog područja - ne zato jer ne postoje, već zato što prema njima ne znamo da se ponašamo.


Povezana biljna vrsta

Grašak

Grašak

Engleski naziv: Garden pea | Latinski naziv: Pisum sativum L.

Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodica leptirnjača (Fabaceae syn. Legumiosae). Sadrži belančevine (legumin, legumelin, vicilin, trigonelin i dr.), šećer, skrob,... Više [+]

Tagovi

Grah Setva Samoniklo bilje Biodinamička poljoprivreda Grašak Gredice Rast biljaka Mesec Thomas Tuser Maria Thun Položaj planeta Lisnate biljke Korenaste biljke Brzi kompost Derald Langham Circle Gardening Mej E. Brus Energija zemlje


Autorka

Renata Dragović

Više [+]

Uvek željna novih znanja i izazova u oblasti ekološke poljoprivrede. Poseduje višegodišnje iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji, standardima kvalitete i EU projektima.