Kišnica - održivo zalivanje biljaka

Industrijski napredak, urbanizacija, sve veći broj stanovnika na Zemlji, samo su neki od faktora zbog kojih potrebe za vodom postaju izraženije. Posmatrano iz ugla poljoprivrede, da bi se proizvele dovoljne količine hrane za rastuću ljudsku populaciju, intenzivira se njena proizvodnja, što dovodi i do veće potrošnje vode. Sa druge strane, širom sveta razvija se svest o značaju pitke vode i njenoj štednji, a sakupljanje atmosferskih padavina, pre svega kišnice, postalo je koncept odgovornog ponašanja prema prirodnim resursima i životnoj sredini.

Korišćenje kišnice za svrhe u kojima je to moguće, a posebno za podmirivanje potreba biljaka za vodom, ima svoj ekološki, ekonomski i društveni značaj.

Biljke vole kišnicu

Ako bi umesto čoveka biljke mogle da biraju vodu kojom će se zalivati, izabrale bi kišnicu - meku vodu, bez hlora, blage kiselosti i odgovarajuće temperature. Korišćenjem kišnice, umesto vode iz gradskog vodovoda, izbegava se štetno dejstvo hlora, koji na biljke može da deluje fitotoksično, a vremenom dovodi i do degradacije tla.

Trvrdoća vode zavisi od kombinacije supstanci baziranih na kalcijumu i magnezijumu, od kojih su glavne karbonati, bikarbonati i sulfati, poznate i kao soli. Visok sadržaj kalcijuma i magnezijuma dovodi do stvaranja kamenca. Kamenac se u obliku grudvica formira pri vrhu korena, blokira njegovu funkciju i time ugrožava život biljke.

Većini biljnih kultura pogoduje blago kisela sredina. Ukoliko je pH vrednost manja od 7, vodeni rastvor je kiseo, a ukoliko je viša, on je bazan. Prečišćena voda u redovnim prilikma ima pH 6,8 do 8,5, dok se kod kiše ta vrednost kreće od 5,5 do malo ispod 6.

Pri navodnjavanju je posebno važna i temperatura vode, koja mora da bude prilagođena temperaturi tla i biljaka, kako ne bi došlo do temperaturnog šoka, koji usporava rast i razvoj, što je još jedna od prednosti odstajale kišnice.

Nejjednostavniji način sakupljanja kišnice