Mravi mogu da unište i do 70 odsto roda u zaštićenom prostoru. Najviše su zastupljeni oni crni jer ih privlače obilje hrane i odlični uslovi za život.
Najčešće u staklenicima i plastenicima pronalazimo crne mrave jer ih privlače semena i mlade biljke. Pored toga, zbog sistema za zagrevanje i navodnjavanje zemlja je propusna pa imaju optimalne uslove za život i razvoj kada je napolju hladno ili kada je sušno leto. Hrana i odgovarajuća sredina glavni su razlog zašto ovi insekti u velikom broju naseljavaju zaštićene objekte.
Štete koje pričinjavaju na usevima u zatvorenom prostoru mogu biti i do 70 odsto. To je skoro celi rod. Hrane se sitnim semenkama koje posejemo. Donose biljne vaši i brinu se o njima. Na taj način podstiču i širenje biljnih bolesti ili posebnih virusnih oboljenja. Prave mravinjake u zemlji i na taj način izazivaju odumiranje korenja gajenjih biljaka.
Ne podnose vrste koje imaju jak miris. U tu grupu se ubrajaju: gorušica, beli luk, pelin, peršun. Treba napomenuti da se radi o aromi razvijenih biljaka. One mlade mogu stradati od mrava jer nemaju izražen miris.
Ne podnose začine i druge materije koje su jako aromatične. To možemo iskoristiti za posipanje zemljišta i mravinjaka. U tu svrhu dobre rezultate daju ljuta paprika, biber, duvan, cimet, pepeo, metvica, anis, lovorov list, borovnica, karanfilčić, zatim kora citrusa (limuna, grejfruta, pomorandže).
Pravljenje kanala sa vodom vrlo je korisno zato što je to prirodna prepreka za njih. Dubina kanala potrebno je da bude više od pet centimetara kako bi bili efikasni. Mravinjake možemo preliti vrelom vodom samo kada su udaljeni od useva. Za ove namene dovoljna je količina od jednog litra.
Paradajz nam može pomoći u borbi protiv ovih insekata. Neophodno je biljne delove pomenutog povrća, tačnije zaperke preliti ključalom vodom i ostaviti dva dana na sunčanom mestu. U originalnom receptu preporučuje se dva kilograma zaperaka preliti sa deset litara ključale vode, ali se doze mogu prilagoditi našim potrebama. Posle dva dana preparat se procedi i spreman je za upotrebu, odnosno zalivanje mravinjaka.
Takođe se mogu oterati rastvorom belog luka, koji se može iskoristiti za zalivanje mravinjaka ili se krpa namoči u ovoj smesi i raširi po površini zemljišta. Dovoljno je tri do četiri krupnija čena belog luka sitno iseckati, preliti sa jednim litrom vode i ostaviti peko noći.
Rastvor od gorušice je efikasan za zalivanje. Preporuka je u jedan litar vode rastvoiti 50 gr gorušice u prahu i ostaviti u poklopljenoj posudi sledećih dva do pet dana u zavisnosti od temperature.
Raskopani mravinjaci mogu se posipati i prahom gorušice ili talogom kafe.
Takođe ne podnose ni kvasac. Raskopan mravinjak pospite kvascem, a bolji efekat se postiže kada se on razmuti u vodi sa šećerom. Pričeka se dok se ta smesa aktivira i time se zalije mravinjak. Posle posipanja ili zalivanja, prekrije se zemljom koju smo raskopali.
Protiv mrava nam može pomoći i kombinacija kvasca i meda jer će ih privući med. Osim njega, mogu da se koriste voćne marmelade ili džemovi. Kada se pomešaju sa kvascem dobije se izuzetno efikasno sredstvo. Veoma brzo nakon konzumacije navedene smese oni uginu.
Tagovi
Autorka
Petnaest centimetara zemlje i kiša nahrane osam milijardi ljudi?
Belgijski voćar: Ako zabrane preparate na bazi bakra odustajem od ekološkog uzgoja krušaka
Nema više bacanja! Organsko đubrivo od ovčije vune sa domaćih farmi uskoro na našem tržištu
Sadite paradajz s ljuskama od jaja
Damir Senjan
pre 2 dana
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 dana
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
