Kompostiranje - reciklaža organskog otpada

Jedan od načina da organski otpad bude koristan u baštovanstvu i poljoprivredi je kompostiranje. Kompost ili "braon đubrivo" predstvalja organsku materiju razgrađenu aerobnim putem, odnosno uz prisustvo kiseonika. Koristi se u poljoprivrednoj proizvodnji kao poboljšivač zemljišta i đubrivo. Takođe se koristi za kontrolu erozije izazvane vetrom i vodom, zatim za konstrukciju močvara i kao prekrivač deponija.

Prema drugoj definiiciji, kompost je organski oplemenjivač zemljišta, koji nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija (otpaci biljnog i životinjskog porekla).

Kompost od gljiva za đubrenje zemlje

Ukoliko se koristi kao organsko đubrivo primenjuje se količina od 0,5-0,6 kg/m² kao deo zemljišne smeše ili za nastiranje (malčovanje) zemljišta u bašti. Ukoliko se želi postići ubrzan rast biljaka meša se sa zemljom ili tresetom uz dodavanje neutralizatora ili suplemenata, vlažnih agenasa i materijala koji poboljšavaju drenažu i aeraciju (provetravanje), kao što su šljunak, pesak, strugotina, vermikulit (hidratisani silikat) i granule gline.

Današnji način života, sa trendom rasta potrošačkog društva, sa sobom donosi poledicu stvaranje velike količine organskog otpada, koji na svetskom nivou čini 40%-50%

Faktori za uspešno kompostiranje

Bitni faktori za uspešno kompostiranje su: vazduh, vlaga, temperature i odgovarajuće sirovine.

• Dotok kiseonika u kompostnu gomilu postiže se provetravanjem kompostne gomile, odnosno njenim mešanjem, a takođe se time postiže i kontrola temperature spoljašnjih i unutrašnjih slojeva.
• Temperatura za kompostirnje organske materije kreće se od 48°C-60°C.
• Sadržaj vlage treba da se kreće od 40% do 60%.

Kompostiranje traje i do pola godine

U zavisnosti od organske materije, kompostiranje može trajati od dva do šest meseci. Proces kompostiranja se može ubrzati seckanjem organske materije i mlevenjem drvenastog materijala. Nakon razlaganja organskog otpada, kompostna mešavina zahteva period stvrdnjavanja, koje traje 30 dana. Finalni proizvod treba da bude tamno braon, neutralnog mirisa, teksture kao zemljište.

Kako i šta kompostirati?

Dostupnost hraniva u kompostu varira u zavisnosti od tipa organske matarije u kompostu i njihove razloženosti. U prvoj godini nakon aplikacije 45%-70% ukupnog azota je dostupno biljci (organski i amonijačni oblik azota), zatim fosfora 70%-80%, kalijuma 80%-90%.  

Primena komposta

Interval primene komposta kreće od tri do pet godina na teškim zemljištima i dve do četiri godine na lakim zemljištima, u zavisnosti od sadržaja humusa u zemljištu. Količine komposta koja će biti primenjena u proizvodnji ili baštovanstvu zavisi od hraniva prisutnih u zemljištu. Količina hraniva u zemljištu određuje se analizom zemljišta.