Konvencionalna poljoprivreda vodi nas u propast?

Konvencionalna poljoprivreda uzrokuje ogromnu štetu po životnu sredinu u Nemačkoj. Na to upozorava tamošnja Federalna agencija za zaštitu životne sredine, pa je hitno potreban prelazak na organski uzgoj i strože regulative.

Poljoprivreda u Nemačkoj zauzima gotovo 50 % ukupne količine zemljišta te države, što je daleko najviše, odnosno jedan od najvažnijih ekonomskih sektora. Intenzivna poljoprivreda i dalje šteti okolini u velikoj meri. To je potvrđeno u studiji koju je sprovela Federalna agencija za zaštitu životne sredine (UBA). Upotreba pesticida i veštačkih đubriva, kao i izuzetno razvijeno stočarstvo, imaju negativan uticaj na ljude i prirodu, a to dokazuje i 40 stranica tog istraživanja.

"Tokom poslednjih 30 godina inovacija i tehničkog napretka, u velikom broju oblasti došlo je do značajnog uspeha u smanjenju količine materija koje dospevaju u okolinu. Međutim, emisija gasova u poljoprivredi pokazuje samo zanemarljivo mala poboljšanja", tvrde autori istraživanja.

Poljoprivreda - drugi najveći proizvođač stakleničkih gasova

Jedno od najkontroverznijih pitanja tiče se upravo emisije stakleničkih gasova. Prema istraživanjima, korišćenje šikara i krčenje šuma radi obrade zemljišta, kultivacija zemljišta i uzgoj životinja proizvode visok nivo gasova koji negativno utiču na klimu. U 2012. godini, emisija štetnih gasova, u vezi sa poljoprivredom bila je oko 70 miliona tona ekvivalenta CO₂ - što je oko 7,5 % ukupnih emisija stakleničkih gasova u jednoj godini. To znači, da je nakon industrije, koja je uzrok 84 % emisije gasova, poljoprivreda drugi najveći zagađivač u Nemačkoj. Prirodnoj bioraznolikosti, takođe, preti, preobimni uzgoj. Poljoprivreda opterećuje okolinu azotom, fosforom i teškim metalima. Pesticidi širokog spektra, ne samo da uništavaju parazite, već ubijaju i druge korisne inseke.

Kao rezultat toga, postoje i negativni učinci na ptice i druge sisare koji gube svoja izvorišta hrane. Umesto ostvarivanja početnog plana o zaustavljanju trendova gubitka vrsta do 2010. godine, sve više vrsta nestaje iz agrarnog krajolika.

Emisije azota prelaze ograničenja nemačke vlade

Autori pišu da su prekomerna ispuštanja azotnih gasova u atmosferu i dalje zabrinjavajuće visoka, sa 60 % emisija poreklom iz poljoprivrede. Ipak, višak azota stagnira na visokom nivou već godinama. U proseku ga ima 97 kg/ha. To premašuje cilj nemačke vlade u okviru Strategije održivosti i smanjenja na 20 kg/ha. Kao rezultat toga, poljoprivreda ima 57 procentni udeo ispuštanja azota u okolinu i najveći je njegov izvor.

Dok Evropska komisija trenutno radi na direktivi za dalje smanjenje ispuštanja azota u atmosferu, Nemačka još nije zadovoljila odredbe postojeće Nitratne direktive.

Nedavno je, međutim, nemačka vlada objavila da namerava postepeno da smanji nivo azota sa 97 kg/ha na 50 kg/ha, zahvaljujući, delom i pritisku Evropske komisije. To je cilj za koji se predsednica UBA, Marija Krojcberger zauzela već više puta.

Početkom januara, nemačko Savetodavno veće za životnu sredinu (SRU) podiglo je uzbunu s informacijama o enormnom porastu količine azotnih stakleničkih gasova u atmosferi koja mora da se smanji barem za polovinu. Da bi se postigao taj cilj, predlažu se stroge mere. "Snižena stopa PDV-a na meso, jaja i mlečne proizvode treba da bude uklonjena jer skriva stvarne troškove velikih stočarskih sistema", objašnjava SRU. U budućnosti, odgajivači svinja trebali bi da ugrade sisteme ispusnih prečistača u svojim štalama, a ratari bi trebali da plaćaju kazne za prekoračenje najviših nivoa dozvoljenog đubrenja.

Organska poljoprivreda doprinosi zaštiti životne sredine

"S jedne strane, konvencionalna poljoprivreda treba da prati stroža pravila", tvrde autori. "Moraju da racionalnije koriste azot i fosfor, ograniče viškove hrane, svedu stočarstvo na određene površine i pažljivije distribuiraju đubriva", kako piše veće. Druga preporuka istraživanja je prelazak na organski uzgoj. To bi moglo da donese značajan doprinos smanjenju emisije materija koje zagađuju okolinu. U međuvremenu, Anton Hofrajter, predsednik frakcije Stranke zelenih u Bundestagu, uputio je oštre kritike politici ministra poljoprivrede Kristijana Šmita.

"Ministar poljoprivrede nije ministar prevencije organskog uzgoja jer napušta ekološku poljoprivredu, uprkos rastućoj tražnji", tvrdi Hofrajter. "Nitrat ministar Šmit", rekao je on, "ne vodi računa o kvalitetu podzemnih voda i zdravlju, te finansijskim troškovima njegove nepolitike".