Kopriva je dragocena biljka od koje se mogu pripremiti razna đubriva i sredstva za zaštitu bilja. Ona doprinosi zdravlju biljaka i dobrom prinosu.
Eko poljoprivreda nezamisliva je bez koprive, jer ona doprinosi zdravlju biljaka i dobrom prinosu. Od nje se mogu pripremiti đubriva i sredstva za zaštitu biljaka. Dobra je i kao komšijska biljka za većinu povrtnih kultura. Većina kultura odlično reaguje na tretiranje koprivom i lako usvaja materije iz koprive, posebno paradajz. Pasulj, crveni luk i beli luk nisu veliki obožavatelji koprive.
Od sakupljene koprive možemo pripremiti razna đubriva.Ona je bogata azotom i drugim elementima. Može da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim travama.
Za pripremu azotnog đubriva od koprive uzeti kilogram sveže ili 200g osušene koprive i potopiti u 10 litara vode. Za pripremu đubriva koristiti plastične kante. Koprivu u vodi dobro promešati i ostaviti da fermentiše tokom 10 do 15 dana. Fermentacija je završena kada prestane penušanje.
Dužina fermentacije zavisi od temperature. Tokom vrelih letnjih dana fermentacija traje pet dana, a tokom jeseni i proleća do 15 dana.
Povremeno se sadržaj kante promeša, najbolje svakog dana. Kantu je dobro prekriti nekom tkaninom, kako ne bi upadale mušice, i držati na osunčanom mestu. Sadržaj razvija neugodan miris i kantu sa koprivom smestite u najudaljeniji deo bašte. Nakon završene fermentacije, sadržaj kante procedite i koristite kao đubrivo nakon što ga razredite vodom:
Proceđen rastvor može se čuvati u zatvorenoj posudi na tamnom i hladnom mestu. Kopriva koja je fermentisala može se dodati u kompost. Redovna upotreba koprive će ojačati biljke, one će izgledati zdravije, manje će ih napadati patogeni i štetni insekti.
Đubrivo se može napraviti kada se koprivi doda malo kvasca, kvasa, hleba, peciva, keks i sva ostala testa napravljena sa kvascem. To će ubrzati fermentaciju i skratiti je na tri do pet dana. Tri četvrtine kante ispuniti koprivom i preliti vodom u kojoj je rastvoreno malo kvasca ili hleba. Nakon što fermentacija završi, rastvor se procedi i razblaži u odnosu 1:10.
U kombinaciji sa slezom i gavezom dobija se kompleksno NPK đubrivo.
Kopriva se može kombinovati i sa drugim biljnim vrstama: maslačak, pelin, hajdučka trava, pirika, podbel, kamilica i druge vrste. Ne dodaju joj se žitarice, jer to dovodi do alkoholnog vrenja.
Kopriva se može koristiti i za zaštitu biljaka. Primena koprive pobiljšava celokupan imunitet tretirane biljke i koristi se u zaštiti od štetnih insekata, posebno od zelenih lisnih ušiju.
Za pripremu sredstva, kopriva se priprema na isti način kao i kod pripreme đubriva, ali razlika je u dužini vremenskog perioda tokom kojeg je kopriva potopljena u vodi. Nakon 24 sata žareće materije koprive se razgrađuju i zbog toga se insekticid od koprive koristi nakon 12 do 24 sata od potapanja koprive.
Uzeti kilogram koprive i kilogram pelina, koje ste prethodno usitnuli. Preliti sa osam litara vrele vode. Kada se prohladi, najmanje držati potopljeno pola sata, procediti i ostaviti da se potpuno rashladi. Nakon toga se biljke mogu tretirati. Nakon pet do sedam dana postupak ponoviti.
Foto: OlyaSolodenko / Big Stock
Autorka