Kupiti ili napraviti supstrat - koja opcija je isplativija?

Kvalitetan supstrat temelj je uspešnog uzgoja rasada, bilo da se radi o povrću ili cveću. Njegove važne osobine su lagana i rastresita struktura, dobra drenaža, bogatstvo hranljivim materijama i odsustvo patogena. Mnogi uzgajivači se pitaju - da li je bolje koristiti kupovni supstrat ili ga dodatno obogatiti?

Kupovni supstrat 

Na tržištu postoji mnogo vrsta gotovih supstrata u balama ili vrećama, koji su posebno formulisani za presadnice. Najčešće su oni na bazi treseta (belog i crnog), sa dodatkom perlita ili vermikulita.

Prednost kupovnog supstrata je što je on već sterilan, odnosno nema korovskih semenki, štetočina i patogena. Takođe, pogodne je teksture, osigurava dobru prozračnost i zadržavanje vlage. Praktičnost je još jedna od prednosti jer je spreman za korišćenje bez dodatne obrade.

S druge strane, često je siromašan hranljivim matrejama što je jedna od mana kupovnog supstrata. Osnovni supstrati često nemaju dovoljno prirodnih mikroorganizama i minerala za dugotrajan rast. Pri tome, može biti presuv ili previše zbijen, pa neki zahtevaju dodatke kako bi bili optimalni za rasad. Komercijalni supstrati su i često kiseli zbog visokog procenta treseta, pa je potrebno dodati dolomitno brašno za stabilizaciju pH.

Ako koristite gotov supstrat, evo nekoliko načina kako ga učiniti još boljim:

• Dodavanje humusa ili komposta (10-20%), pruža dodatne hranljive materije i korisne mikroorganizme. 
• Perlit ili vermikulit (5-10%), poboljšava drenažu i sprečava zbijanje supstrata.
• Kokosova vlakna (10-15%), pomažu u zadržavanju vlage i održavaju strukturu rastresitom. 
• Pepeo ili dolomitno brašno (1-2%), reguliše pH ako je supstrat previše kiseo.
• Mikroorganizmi (mikorizne gljive ili bakterije), odavanje bioloških stimulatora poboljšava apsorpciju hranljivih materija.

Pre upotrebe, preporučuje se da supstrat malo navlažite i ostavite da odstoji dan-dva kako bi se svi sastojci ravnomerno rasporedili.

Isplati li se praviti domaći?

Ako imate pristup kvalitetnim sirovinama, možete sami napraviti supstrat. Ovo je odlična opcija za veće proizvodnje jer omogućava kontrolu nad sastavom i hranljivim vrijednostima. 

Kao prednost može se uzeti prilagodljiv sastav, jer ga sami možete formulisati prema potrebama biljaka. Prirodniji je i bogatiji hranljivim materijama, jer sadrži više korisnih mikroorganizama i minerala. Takođe, jeftiniji je u većim količinama, posebno ako imate sopstveni kompost ili druge sastojke.

Uzgoj rasada: Četiri načina dezinfekcije supstrata

Ipak, postoje i neki nedostaci koje treba uzeti u obzir. Na primer, vreme za pripremu, jer zahteva mešanje i proveru kvaliteta sastojaka.
Ako koristite kompost ili baštensku zemlju, može biti kontaminiran štetočinama ili bolestima. Sterilizacija je obavezna, zemlju ili kompost treba termički obraditi kako bi se uništili neželjeni organizmi.

Najbolja opcija

Ako uzgajate manje količine rasada, kupovni supstrat je najpraktičnija opcija, ali ga je preporučljivo obogatiti dodacima poput humusa, perlita ili kokosovih vlakana. Za veće proizvodnje, isplativo je praviti sopstveni supstrat, jer možete dobiti visokokvalitetnu smesu po nižoj ceni.

U oba slučaja, važno je osigurati dobru strukturu, odgovarajuću vlažnost i dovoljno hranljivih materija kako bi vaš rasad bio zdrav i jak!