Uzgoj rasada: Četiri načina dezinfekcije supstrata

U proizvodnji rasada povrća, cveća, začinskog i lekovitog bilja značajnu ulogu igra supstrat. Od njega zavisi zdravlje, razvoj i rast mladog rasada. Zbog toga je dezinfekcija obavezna mera, jer on može sadržavati brojne prouzrokovače biljnih bolesti koji dovode do propadanja celokupne proizvodnje.

Bilo da ste profesionalac ili amater, tehnike dezinfekcije su iste, a možemo ih podeliti na fizičke i hemijske. Cilj je da se unište bakterije, virusi, gljivice, larve i jaja štetočina. Kako je za proizvodnju rasada neophodna toplota i vlaga, stvaraju se optimalni uslovi za njihov razvoj.

Dezinfekcija zagrevanjem

Glavnu ulogu imaju visoke temperature. Postupak je dosta jednostavan, a koriste ga i hobisti i profesionalni proizvođači. Za male količine može nam poslužiti rerna električnog šporeta, dok za velike postoje različiti priručni ili namenski uređaji. Potrebno je postići temperaturu od minimalno 70 do maksimalno 90ºC. Supstrat se prostre u tanjem sloju, oko pet centimetara, i zagreva oko 35 minuta. Posle zagrevanja neophodno je da prođe kraći vremenski period da se obnovi korisna flora.

Upotreba vodene pare

Para koja se dobija kuvanjem vode može da se koristi za dezinfekciju zemljišta. Uzmite dovoljno veliku posudu i odgovarajuće sito ili posudu koja na dnu ima mrežu. Kada to radimo kod kuće, na dno sita se postavlja stara krpa, a zatim supstrat. Nemojte prepuniti sito jer ćete tokom postupka morati da promešate sadržaj.

Zagrevajte u većoj posudi koju ste napunili vodom do jedne trećine. Kada proključa, na vrh posude se postavi sito sa supstratom. Voden para prolazi kroz njega. Postupak traje od 30 do 40 minuta, a zatim se hladi. Nedostatak ovog procesa je što se uništavaju i korisni mikroorganizmi, a prednost što ga zasićujemo vlagom. Sprovode se dve nedelje pre setve kako bi dali vremena korisnim mikroorganizmima da se oporave. Ovo je osnovni način, a za veće količine koriste se burad ili namenski uređaji.

Tehnika zamrzavanja

Izlaganjem supstrata niskim temperaturama možemo postići veoma dobre rezultate, ali su prisutne i mane ovakvog postupka. Obično je koriste amateri tokom hladnih zima. Količina u vreći ne treba da bude veća od 20 litara jer se tada proces neće odvijati u željenom pravcu. Možemo ih ostaviti na balkonu ili u dvorištu. U godinama sa snežnim pokrivačem vreće se mogu prekriti snegom. Male količine se mogu upakovati u kesice i staviti u zamrzivač.

Supstrat za sadnice: Koji je za setvu, koji za pikiranje? Kako ga napraviti?

Zamrzavanje će delovati samo ako je temperatura od -15 do -20ºC i ako proces traje do sedam dana. Posle toga vreće sa zemljom se unose u toplo te se ona slabije navlaži toplom vodom. To će pomoći kod aktiviranja patogena i formi štetočina. Posle sedmicu dana, on se ponovo zamrzava. Rezultati su najbolji ako se celi postupak ponovi tri do četiri puta u zavisnosti od količine. Problem je što neće uništiti spore plamenjače, ali hoće korisne mikroorganizme. Zbog toga se ne primenjuje za supstrate bogate organskim materijama, humusom.

Dezinfekcija hemijskim sredstvima

U ovom se slučaju najčešće koriste fumiganti, sredstva u formi gasa. Na tržištu se mogu pronaći proizvodi od raznih proizvođača, a svima im je zajedničko da se primenjuju kada je temperatura iznad 15ºC. Osim što uništavaju štetne mikroorganizme, mnogi imaju i herbicidni karakter, unište seme korova.