Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Napad buhača
  • 25.02.2024. 10:00

Kupusni buvač štete pravi i rukoli - kako napraviti organska sredstva za zaštitu?

Kupusni buvač pored kupusnjača uzrokuje i velike štete organskim uzgajivačima rukole. Kako se boriti protiv njega?

Foto: Despoitphotos/reisezielinfo
  • 156
  • 18
  • 0

Rukola (lat. Eruca sativa) je višegodišnje povrće koje, osim što je dragocena namirnica u kulinarstvu, na različite načine doprinosi našem zdravlju. Kao jestiva biljka proizvodi se na Mediteranu još od rimskog doba. Lako se uzgaja i omiljena je među hobi povrtarima koji se često susreću sa problemom koji ih zna obeshrabriti.

Dakle, štete na ovom povrću uzrokuje kupusni buvač (Phyllotreta nemorum) hraneći se lišćem. On često izbezumljuje i organske povrtare pa znaju i odustati od ponovne setve. To je mali insekt dug 1,5 do tri milimetra koji na leđima ima žutu uzdužnu liniju. Kao što ime govori napada kupusnjače, ali i paradajz, rotkvicu, cveklu, krompir kao i cveće poput dragoljuba i fuksije.

Napada već u rano proleće

Ova štetočina prezimljava kao odrasli oblik u zemljištu. Iz njega izlazi u rano proleće te pravi štetu hraneći se lišćem što uočavamo manjim pukotinama. Osim odraslih oblika iste hranidbene navike su karakteristične i za larve. 

Ženke odlažu jaja u zemljište. Ima jednu do dve generacije godišnje. Zbog svoje veličine teško se uočava pa su vidljivi samo tragovi njegove prisutnosti. Vrlo se brzo kreće i skače što je posebno uočljivo ako zatresemo listove.

Štete čini i na rotkvici (Foto: Martina Pavlović)

Najvažniji način sprečavanja štete je plodored. Ako ponovimo setvu na istom mestu suočićemo se ponovo sa istim insektom. Preferira toplo vreme, ali ne podnosi vlažno zemljište zato se preporučuje obilnije zalivanje u večernjim satima. Prikladno je i malčiranje koje će onemogućiti kontakt s biljkom, ali i održavati zemljište vlažnim. 

Ova štetočina napada brojne kupusnjače pa se preporučuje setva "biljaka zamki" poput gorušice. Pomaže i mikronizovani zeolit kao i dijatomejska zemlja koji odbijaju kupusnog buvača. Efikasno je i večernje prskanje azadiraktinom, aktivnim sastojkom nimovog ulja ako ni jedan drugi način ne pomogne. Prikladno sredstvo možemo napraviti sa maceratom čili papričice, odvarom pelina, odvarom vratića i maceratom koprive.

Sami pripremite zaštitna sredstva

Odvar od pelina: šaku stabljika i listova pelina (Artemisia absinthium) preliti jednom litrom hladne vode. Staviti na vatru i ostaviti da kuva 15 minuta, poklopljeno. Skloniti sa vatre te ostaviti da odstoji tokom dana. Procediti i razrediti te koristiti za prskanje.

Iskoristite i koprive (Foto: Maja Celing Celić)

Odmar od vratića: Količinu od 300 gr svežih listova i stabljika vratića (Tanacetum vulgare) grubo naseckati i pomešati sa litrom hladne vode. Nakon maceracije tokom 24 sata prokuvati poklopljeno tokom 15 minuta. Ohladiti, procediti i koristiti za prskanje dva puta nedeljno.

Macerat koprive: jedan kilogram osušene i grubo naseckane koprive (Urtica dioica) macerirati u 10 litara vode tokom 24 sata. Ovim 10 odsto razređenim maceratom koprive jednom nedeljno prskati podnožje napadnutih biljaka.


Povezana biljna vrsta

Rukola

Rukola

Engleski naziv: Arugula | Latinski naziv: Eruca sativa L.

Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa i bogatog vitaminima. Ima stimulativno delovanje na ljudski organizam, naročito... Više [+]

Tagovi

Zaštitna sredstva Macerat Kupusni buvač Odbrana od štetočina Odvar Rukola


Autor

Albert Marinculić

Više [+]

Univerzitetski profesor koji dugi niz godina objavljuje članke u stručnom časopisu "Ovčarstvo i kozarstvo" te izlaže na stručnim skupovima stočara.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Čestitamo vam Međunarodni dan mrkve!
Skoro da smo zaboravili na kraljicu mrkvicu, najvažniji sastojak svakog poštenog čušpajza.
Foto: Depositphotos/nblxer