• Organska proizvodnja
  • 25.02.2017. 15:30

Ljubav iz školske klupe proizvela organski raj

Nada i Dejan Letić upoznali su se u srednjoj poljoprivrednoj školi i već tada su znali da će se preseliti iz grada na selo. Bave se organskom proizvodnjom i imaju široku lepezu voća i povrća.

Foto: Nada i Dejan Letić
  • 5.456
  • 1.076
  • 0

Nada i Dejan Letić se dugi niz godina bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom u uživaju u tome što rade, iako taj posao iziskuje dosta truda. Oni su se upoznali u srednjoj poljoprivrednoj školi i već tada su znali da će se preseliti iz grada na selo. Već 29 godina su zajedno. Poljoprivredom se bave iz ljubavi, pa im nije teško da ispoštuju principe organske proizvodnje.

Iz grada na Čenej

Ova porodica se devedesetih godina preselila iz centra Novog Sada u Čenej, selo udaljeno 15 kilometara od vojvođanske prestonice. Proizvodnju su počeli u 250 metara kvadratnih staklenika. Radili su na principu dobre poljoprivredne prakse, a 2011. godine su zvanično ušli u program organske proizvodnje.

Nada Letić

"Proizvodimo uglavnom povrće, imamo nešto voća kao i začinskog bilja, ali više kao zaštita i za privlačenje insekata za oprašivanje povrća, što je veoma važno u organskoj poljoprivredi. Deo zemlje koristimo za proizvodnju ratarskih kultura, pošto imamo živinu koju time hranimo. Od njih dobijamo stajnjak i tako imamo zaokružen ciklus.Ukupno imamo dva hektara zemlje od čega je 3.000 m2 pod plastenicima", kaže Nada.

Lepeza organskih proizvoda

Letići uzgajaju jezgrasto voće, kao što je lešnik, ali i dunju, šljivu, breskvu, jabuku i trešnju. Od povrća tu su rotkvice, spanać, salata matovilac, potočarka, blitva, azijski miks, krastavac, paprika, paradajz, grašak, boranija, šargarepa, kupus, krompir.

"Gajimo sve što treba našoj porodici, a i u organskoj proizvodnji mora da se poštuje plodoredu, pa je poželjno imati više kultura. Naša proizvodnja je uglavnom u plastenicima, gde se smenjuju i tri kulture godišnje", objašnjava Letićeva.

Protiv štetočina se bore spravljenim biljnim preparatima od koprive, belog luka, mladih zaperaka paradajza i krompira, kao i korišćenjem pepela. Pored konjskog stajnjaka koriste i kokošije đubrivo.

Rotkvice

Plasman organskih proizvoda

Letići svoje proizvode isporučuju u super marketima, prodavnicama, preko interneta i na Ribljoj pijaci u Novom Sadu, gde ih možete pronaći subotom i nedeljom. Pošto nemaju skladište, sve što uberu, sveže isporučuju istog dana.

"Što se tiče administracije za svaku kulturu se vodi dnevnik proizvodnje u koji se piše bukvalno sve što se radi u toku vegetacije po datumu za svaku kulturu . Moramo čuvati sve račune od semena, đubriva, sapuna, soda-bikarbone i tako dalje. Bukvalno sve što koristimo i što ulazi na imanje", objašnjava Letićeva.

Dodaje da su veliku štetu imali 2012. godine, kada je sneg srušio dve trećine plastenika. Obnovili su ih tek prošle godine, uz novčanu pomoć roditelja. Ističe da je saradnja sa većinom drugih proizvođača odlična i da rado razmenjuju iskustva i savete.

Dejan Letić na pijaci

Problemi u organskoj proizvodnji

Nada Letić kaže da je ulazak u organsku proizvodnju "velika stavka za proizvođače". Ističe da Novi Sad podstiče organsku proizvodnju konkretno i to u dogovoru sa proizvođačima. Imaju saradnju sa Upravom za privredu grada Novog Sada od 2011. godine, a ogleda se u plaćanju sertifikata, semena, analiza.

"Probali smo od Ministarstva poljoprivrede refundirati nabavku freze. Za papire smo dali 8.000 hiljada dinara, treba da dobijemo povraćaj 20.000 dinara ,ali stalno fali neki papir. Dalje ne bih komentarisala", ukazuje na probleme i dodaje "Naš najveći problem je sadni materijal i sredstva za zaštitu, koja ne možemo koristiti iz Evropske unije, a kod nas ih još uvek nema. Tako da koristimo preparate koje sami pravimo od biljaka, domaći sapun protiv insekata, sodu bikarbonu, mleko protiv gljivica", ističe Nada Letić.

Vratite se na porodično imanje

Porodica Letić je samostalnim sredstvima podigla plastenik, a tokom 15 godina su razvili svoju proizvodnju i stigli do sadašnje površine. Kažu da nisu želeli kredite.

"Najbolji savet koji možemo dati mladim poljoprivrednicima je da se oni koji mogu vrate na selo na porodično imanje. Zavisi od finansijskih sredstava za šta bi se opredelili, ali mislim da se može živeti na selu. To je dobro okruženje za decu i za porodicu uopšte", naglašava Nada Letić.

Plan za budućnost ove porodice je da usavrši pakovanje, da uvede nove biljne vrste, a razmišljaju i o turističkoj ponudi za aktivan odmor na gazdinstvu.

Foto: Nada i Dejan Letić


Povezana biljna vrsta

Kupus

Kupus

Engleski naziv: Cabbage | Latinski naziv: Brassica oleracea L. convar. capitata (L.) Alef. var. capitata L.

Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice (Brassicaceae) koja razvija veliki pupoljak nastao savijanjem lišća. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo... Pročitaj više »

Tagovi

Nada Letić Dejan Letić Organska proizvodnja Srednja poljoprivredna škola Novi Sad Čenej Ratarske kulture Povrće Lešnik Rotkvice Špana Salat Matovilac Blitva Azijski mix Krastavac Paprika Paradajz Grašak Boranija Šargarepa Kupus Kromp


Autorka

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi