Lozničanka se vratila iz Portugalije kako bi se bavila organskom proizvodnjom

Na imanju od tri hektara, koje joj je ostavio deda, nedaleko od centra Loznice, Srboljupka Stanojević (74) odlučila je da se bavi organskom proizvodnjom.

Ideja je dugo sazrevala u njoj, s obzirom da je radni vek provela u Portugaliji, gde se i upoznala sa ovom proizvodnjom, a nakon penzionisanja vratila se na ognjište. Ova energična žena, u priču o organskoj proizvodnji krenula je pre deset godina sa puno entuzijazma. Međutim i danas je, jedini sertifikovani proizvođač organske hrane u Loznici. 

U Srbiji se ne koriste poljoprivredni resursi

Prvobitna ideja bila je da na svom imanju organizuje školu organske proizvodnje i da mladi nauče, a stari da se podsete kako se hrana nekad proizvodila."Vrativši se u Srbiju, zemlju hrane, plodnih njiva i povoljne klime, primetila sam da ljudi ne znaju šta jedu, ne znaju poreklo hrane koju konzumiraju i da retko ko na svojoj okućnici ima baštu u kojoj bi posadio povrće za svoje potrebe", kaže ona. Lakše je kupiti na pijaci ili u prodavnici povrće iz dalekih zemalja. Iako je jednostavnije nije i zdravije. 

Organska proizvodnja aronije i kruške 

Trenutno na svom imanju, kao višegodišnje useve, ima zasad aronije i kruške a svoju baštu svake godine oplemenjuje novim biljkama. Sama proizvodi rasad za povrće, a društvo joj prave uglavnom durgarice njenih godina, koje takođe imaju bašte i veoma često su ispomoć jedna drugoj jer mladih u ovom poslu nema. Trude se da se poljoprivredom bave kao što su to nekada radile njihove majke i bake, bez upotrebe hemijskih sredstva, kada se živelo mnogo zdravije. Sama od organskih ostataka biljaka pravi i kompost, a po starim i proverenim receptima, takođe i organska sredstva za zaštitu.

Permakultura - pametno  upravljanje poljoprivredom

Uz dodatak organskoj proizvodnji naša sagovornica bavi se i permakulturom - stalnom i održivom poljoprivredom, kako bi glasio doslovni prevod. Kako nam je objasnila, permakultura je mnogo isplativiji i rentabilniji način proizvodnje povrća. Upotreba radne snage svedena je na minimum a štedi se i u vodi.

Naime, ona slamom malčira zemljište i pravi "krevete" kako ih zove, koji traju i po deset godina. Upotrebom malča, zemlja se lakše i brže zagreva pa je i samo nicanje biljaka brže a malč ne dozvoljava korovu da raste i onda se ne bavite dosadnim čupanjem trave u povrtnjaku."Na ovaj način, možete saditi u bilo koje vreme, nezavisno od vremenskih uslova. Ja sam pre neki dan sadila luk, šargarepu, grašak i padala je blaga prolećna kiša", dodaje Srboljupka. Permakultura idelan je oblik proizvodnje za porodicu. Isplativ je jer nije potebno angažovati dodatne radnike. Sve mogu obaviti tri, četiri člana domaćinstva. 

Vodenica melje organsko žito 

Ugođaj na imanju upotpunjen je zvukom kamena vodenice, koji melje žito, počev od pšenice i kukuruza preko ječma, raži i heljde. S obzirom da se bavi proizvodnjom hrane, pored sertifikata za organsku proizvodnju, koji obnavlja svake godine, Srboljupka je morala uvesti i HACCP ili tzv.Hasap sertifikat o bezbednosti hrane.

Radna snaga i plasman, najveći problemi

Kaže da je teško u Srbiji baviti se organskom proizvodnjom. "Nije teško proizvesti bilo šta. Zna se tačno šta smemo a šta ne da koristimo. Nabavka semena sada je mnogo lakša nego kada sam počinjala, a i tada i sada problem je radna snaga i plasman proizvoda. Iako se poslednjih godina, dosta napredovalo i sve je više proizvođača organske hrane pogotovo u Vojvodini, neke stvari se nisu promenile", navodi ona. Teško je pronaći radnike, a čini se da još uvek u Podrinju nema sluha za organsku proizvodnju.

Udruživanje kao jedino rešenje 

Smatra da na tri hektara u stvari imate hobi, a ne proizvodnju. "Da bi se ozbiljno bavili organskom proizvodnjom, kako se to radi u svetu i da naravno imate zaradu od toga, morate imati 100 hektara i isto toliko radnika. Jedan radnik na jedan hektar. I tada ćete sigurno imati plasman", zaključuje ova vredna žena.  A da bi u Srbiji, sa recimo tri hektara organske proizvodnje, imali plasman, potrebno je udruživanje. Pet ili šest proizvođača zajedno tržištu mogu ponuditi veće količine.

Ipak, deluje da u Srbiji poljoprivrednici još uvek nemaju razvijenu svest o udruživanju. "Mene veoma često čudno gledaju kada govorim o svojim planovima koje želim da sprovedem na svom imanju i komšije me pitaju zašto ne uživam u penziji,a ne shvataju da ovo jeste uživanje. Blagoslov je probuditi se zdrav, izaći u svoju baštu i ubrati nešto za jelo, raditi u prirodi i biti u kontaktu sa njom. Meni to daje snagu i elan", objašnjava ona. 

Zahvalna je svojim roditeljim što su joj ostavili divno imanje i što ima mogućnost da radi ono što voli jer kako tvrdi to je najveća sreća. Savetuje mlade ljude da ako ne vole to što rade, potrude se da što pre zavole jer će samo tako biti srećni.  A ona će jednog dana sve to ostaviti svojim potomcima, da znaju odakle su potekli i gde su im koreni. Lepo je obići svet, videti razne kulture, običaje, ali lepo i vratiti se svojoj kući. 

Srboljupka već godinama nudi posao poljoprivrendim stručnjacima, koji će voditi proizvodnju na njenom imanju ali niko se ne javlja. Poziva i sve koji su zainteresovani da nauče nešto novo da slobodno dođu, ona nesebično deli svoje znanje. Njena ideja i želja je da porodice sa decom, nedeljom umesto na pijacu, dođu na njeno imanje. Sami uberu željene proizvode i ostave novac. "Takva praksa odavno je prisutna svugde u svetu. Svi hrle na farme izvan gradova, imaju svog farmera kome veruju i od koga nabavljaju zdravu organsku hranu. Nekad mi se čini da je ovde sramota baviti se poljoprivredom a treba da se ponosimo", kaže ova hrabra žena i poziva na druženje i razmenu novih ideja, sve koji su zainteresovani.