U ovaj pilot projekte kreće se u saradnji s Vladom, gde bi se uključilo oko stotinu proizvođača, koji se bave konvencionalnom proizvodnjom, a ideja je da se konvertuju u organske proizvođače. Manastiri bi bili garancija i nosioci projekta.
Da li možete da zamislite projekat u kome su okupljeni poljoprivredni proizvođači sa idejom da postanu proizvođači organskih proizvoda, a da stožer tog okupljanja budu manastiri?
Trebalo bi da možete jer su upravo manastiri Lelić i manastir Soko Grad, deo jednog pilot projekta koji Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia organika sprovodi zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede. Ideja je da se na poljoprivrednim parcelama organizuju organski proizvođači. Logističku podršku pružiće im Serbia organika, a Ministarstvo poljoprivrede finansijsku, pre svega u sertifikaciji tih proizvoda. Manastiri bi bili garancija tog udruživanja i posla, jer srpski seljak je izgubio poverenje u banke i državne institucije.
Nacionalna institucija koja je pretrpela najmanju eroziju poverenja i poštovanja među građanima Srbije jeste upravo Srpska pravoslavna crkva. Inače, nije strano da se brojni manastiri u Srbiji bave poljoprivredom. U 405 srpskih manastira, od kojih su mnogi spomenici kulture, živi oko 1.500 monaha, koji se uz sve duhovne obaveze, bave i poljoprivredom i od toga žive. Manastirska vina i rakije, sirevi, aronija, borovnica, organski proizvodi, đubrivo i med, samo su neki od brojnih proizvoda koje manastiri koriste za svoje potrebe, ali i prodaju u svojoj porti kada se održavaju praznici koje ti manastiri proslavljaju.
Pisac ovih redova i sam je svedok odličnog ukusa jabukovog sirćeta koji su proizvele monahinje na imanju manastira Pantelejmon u blizini Vranja, kupljenog prošle godine. Samo je na prvi pogled čudno to što su manastiri, umesto očekivanih - banaka, garanti za realizaciju ovog posla. Poverenje građana u finansijske i u državne institucije poljuljano je devedesetih u vreme inflacije, kada su im ogromna sredstva propala u bankama. Državi je trebalo više decenija da kroz isplatu štednje putem obveznica, vrati to poljuljano poverenje, ali je u tome uspela još uvek samo delimično.
"Spremaju se tri pilot projekta, jedan se realizuje u Barajevu, drugi je onaj gde je stožer manastir Lelić i treći je projekat pod patronatom manastira Soko Grad. U te pilot projekte kreće se u saradnji s Vladom, gde bi se uključilo oko stotinu proizvođača, koji se bave konvencionalnom proizvodnjom, a ideja je da se konvertuju u organske proizvođače. Plan je popratiti ih kako bi im se pomoglo da budu uspešni organski proizvođači te da do kraja prve godine njihovi proizvodi steknu status proizvoda iz konverzije", objašnjava Miščevć.
Nada Miščević, predsednica Udruženja Serbia organica otkriva što ih je motivisalo da uđu u ovaj projekat od nacionalnog značaja.
"Pažljivo ćemo sa stručnjacima proći kroz ceo taj proces, a na raspolaganju imamo i određena sredstva koja će omogućiti i sertifikaciju i kupovinu mašina. Na taj način trebalo bi da se pomogne prosečnom srpskom seljaku da postane organski proizvođač. Srbija ima najveći potencijal upravo u proizvodnji organskih proizvoda, a ideja je da se Evropi ponudi pravi proizvod sa malih zaokruženih farmi, koje već imaju svoju tradiciju. Zvanično, mi sada imamo preko 1.000 novih hektara u organskoj proizvodnji. Ti proizvodi bi trebali da budu plasirani prvo na naše pa na Evropsko tržište. Vrlo su vrednovani, sa cenama koje su čak i više od sadašnjih cena određenih organskih proizvoda, za koje znamo da se u Evrpi proizvode na industrijski način. To je ono što bi trebao razvijati u Srbiji, proizvode sa dodatom vrednošću, jer ako bilo šta znamo, to je da sa otvaranjem granica, prosečni srpski proizvođač, a ima ih preko 630.000, ne može da proizvede tako jeftin proizvod kao onaj ko dolazi sa ogromnih evropskih imanja", kaže Miščević.
Urađen je upitnik koji je podeljen proizvođačima koji su pokazali interesovanje. Na osnovu tog upitnika će se napraviti plan rada, šta, gde, kada, koliko i sa kim. Tako da je to početak, a nakon toga ćemo odrediti pravce gde treba krenuti da da bi na kraju rezultiralo proizvodnjom koja može da se plasira.
One su sve privatno vlasništvo i znaćemo više o tome kada dobijemo upitnike natrag. Treba svako od tih potencijalnih proizvođača da se obiđe i da se dopune još neke informacije koje nisu u upitniku, a jesu važne. Tek nakon toga ćemo napraviti konkretan biznis plan kako sve zajedno pokrenuti. Videćemo šta proizvođači poseduju od zemljišta, životinja, radne snage, kompjutera, da vidimo šta imaju da bi na osnovu toga videli šta treba da se popuni da bi oni postali dobri proizvođači. Cela priča bi trebalo da krene već sledećeg meseca.
Da, ideja je da manastiri budu na neki način garancija zbog tog poljuljanog poverenja, gde naš proizvođač teško veruje ikome. Ovde bi manastiri bili garancija i nosioci, a biće uključene i poljopreivredne škole. Grad Beograd ima ideju da nekoliko hiljada hektara, koji su u vlasnisštvu grada, takođe prevede u organsku proizvodnju, da ljudi, koji nemaju posao, zakupe zemljište po povoljnim uslovima, dobiju sertifikaciju, edukaciju i krenu u proizvodnju. Ovo mora da uspe, sada više nemam rezervu, ako na ovaj način ne uspe, teško da nešto drugo može.
Nova ministarka potpuno prepoznaje ovu priču. Imamo podršku Ministarstva i Vlade, grada, nekako se to harmonizovalo i imam utisak da sada, ljudi koji su na vlasti, prepoznaju šta Srbiji treba. Zahvaljujući Ministrastvu i ove godine smo bili na Poljoprivrednom sajmu. Veliki problem je što je maj i što su naši proizvođači na njivama, te je u tom kontekstu naša prezentacija proizvoda bila skromna. Sledeće godine planiramo da organizujemo predavanja, gde će ljudi doći do potrebnih informacija, a pripremili smo i literaturu koja im može biti od pomoći.
Novina su nam organska jaja. Dobili smo nekoliko proizvođača, tako da u Srbiji imamo na hiljade organskih jaja koja će biti u ponudi. Tu je i meso sa farme Čurug, koja je nedavno održala prezentaciju u Beogradu. Ova farma nudi organsko meso, obrađeno, specijalno fermentisano. Te goveđe šnicle se fermentišu 21 dan, i mogu odmah da se obrađuju. To su neki novi proizvodi na tržištu Srbije koje imamo u ponudi.
Manastir Lelić je jedan od najmlađih manastira u Srbiji. Manastir je zadužbina Vladike Nikolaja i njegovog oca Dragomira Velimirovića. Vladika Nikolaj Velimirović je 77. srpski svetac. Rakija je osnovni proizvod monaštva manastira Lelić, u Eparhiji valjevskoj, zadužbini Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Kaluđeri ove svetinje svake godine provedu po tri meseca pored kazana, u kojima danonoćno peku rakiju. Kako objašnjavaju, za to vreme proizvedu i po 600 lampeka šljive. Njihov recept za najbolju mučenicu svodi se na pečenje samo zdravog ploda voćke, bez koštica koje daju gorčinu piću.
Manastir Soko Grad smešten je u podnožju Sokolske planine, ispod najvišeg vrha Rožnja, udaljen je od Ljubovije 15 kilometara. Predstavlja prirodnu granicu između Azbukovice i Rađevine. U tradiciji srpskog naroda ima posebno značenje, pre svega ostao je simbol nepobedivosti i jedan od poslednjih uporišta Turske vlasti u Srbiji.
Foto: Manastir Lelić
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
