Mere borbe protiv rutave bube

Rutava buba (Tropinota hirta) je štetočina koja se poslednjih godina sve češće javlja i pričinjava velike štete. Pripada porodici listorosaca (Scarabaidae). Smatra se da potiče iz Azije.

Imago, odrasli insekt, dostiže dužinu 8-12 mm. Crne je boje, obrastao sivim dlačicama, a na zakrilcima mu se nalaze nepravilne, bele mrlje. Telo larve je belo, dok joj je glava žuta.

Dužina larve je oko 15 mm. Prezimljava kao odrastao insekt u zemljištu. Ima jednu generaciju godišnje. Ženka položi 20-30 jaja u zemlju, na dubinu oko 5 cm. Iz jaja se nakon dve sedmice, u zavisnosti od vremenskih uslova, pojavljuju larve. One žive u površinskom sloju zemljišta. Hrane se biljnim ostacima i ne pričinjavaju štetu. Nakon 2-3 meseca larva se začauri, a kao odrasla jedinka pojavljuje se tokom avgusta. Odrasle jedinke ostaju u zemljištu i tu prezimljavaju.

Na površinu izlaze u martu ili aprilu naredne godine. Intenzivno se hrane, pričinjavaju štetu, a zatim polažu jaja. Minimalna temperatura za njen let je 15°C, a najaktivnija je između 10 i 16 časova. Noću se krije pod zemljom. Odličan je letač. Aktivna je do kraja jula. Do masovnih pojava rutave bube dolazi u godinama sa visokim temperaturama i nedostatkom padavina. Kada je dodirnete ispušta žutu tečnost neprijatnog mirisa.

Štete od rutave bube

Štete nanosi odrastao insekt koji se hrani cvetovima i mladim listovima raznih biljnih vrsta. Zbog oštećenja prašnika i tučkova biljka neće doneti plod. Gotovo da ne postoji biljna vrsta koja cveta, a da je ne napada rutava buba. Na njenom meniju se nalaze voćne i povrtarske vrste, korovi, žitarice, cveće. Za ishranu mogu da koriste mlade listove voćaka. Napada i mlado, tek izniklo povrće: blitvu, kupus, kelj, kelerabu, karfiol, raž. Od korova najčešće napada maslačak. U pojedinim godinama mogu za 2-3 dana potpuno da unište cvetove na stablu jabuke ili kruške.

Tokom hladnijih dana ili kada pada kiša rutava buba je neaktivna i krije su u zemlji.

Mere borbe protiv rutave bube

Rutava buba je veoma otporna na različite insekticide. Borba protiv nje upotrebom insekticida ima više štete nego koristi jer su na cvetovima istovremeno prisutne pčele. Insekticidi na rutavu bubu deluju samo u neposrednom kontaktu. Ostaci insekticida na cvetu ne deluju na rutavu bubu, ali izazivaju uginuće pčela.

Da bi naša borba protiv ove opasne štetočine bila uspešna potreban je stalni nadzor useva i pregled cvetova.

Postoje različite mere borbe protiv rutave bube:

• obrada zemljišta, najznačajnija je dok se larve nalaze u zemljištu
• gajenje živine koja će čistiti zemljište od larvi i jesti odrasle jedinke
• privlačenje ptica u voćnjak ili baštu iz istog razloga kao i gajenje živine
• sakupljanje ručno ili stresanje odraslih jedinki, najbolje u posude sa vodom i deterdžentom
• postavljanje lovnih posuda. Preporučljivo je korišćenje posuda bele, plave ili ljubičaste boje. Kao najefikasnije su se pokazale plave posude. Te posude potrebno je ispuniti vodom, dodati manju količinu deterdženta. Da bi se povećao učinak u vodu treba dodati šećer, voćni sok (sok od jagode i maline naročito privlači imaga), negro ili bronhi bombone. Posude je potrebno redovno nadgledati i menjati sadržaj u njima. Većinu posuda treba postaviti po ivicama parcele, a manji broj i u njenom središnjem delu.
• ispiranje biljke vodom 3 puta dnevno tokom 7 dana
• gajenje biljaka koje će na sebe privući rutave bube, a čije se cvetanje poklapa sa cvetanjem voća i povrća. Takve biljke su: maslačak i cinija.
• gajenje biljaka koje svojim mirisom odbijaju rutave bube: beli luk, ren, estragon, duvan
• primena preparata od belog luka, duvana, zaperaka i listova paradajza, listova krompira ili duvana, ljutih paprika
• uklanjanje iz voćnjaka trulog drveća i sličnog biljnog materijala koji truli jer se larve hrane biljnom materijom koja je u fazi raspadanja
• iskusni proizvođači jagode savetuju da se uz ivice parcele sa zasadom jagode posadi aronija. Aronija privlači rutavu bubu, pa cvet jagode ostaje pošteđen
• ostaviti dovoljno korova na ivicama parcele čiji će cvetovi poslužiti kao hrana ovoj štetočini
• sadnja biljaka koje privlače rutavu bubu: maslačak, cinija, facelija, uljana repica
• posipanje uginulih buba oko stabala voćki, žbunova ili ivica parcela. Veruje se da ih miris uginulih jedinki odbija
• korišćenje organskih preparata od nematoda koji uništavaju rutavu bubu
• upotreba feromonskih klopki sa plavim levkom i odgovarajućim feromonskim mirisima.

Foto: J. Touroult/inpn.mnhn.fr