Mikorizna zajednica biljaka i gljiva je budućnost eko poljoprivrede. Gljive obezbeđuju biljkama bolju ishranu, snabdevanje vodom tokom suše, povećavaju otpornost na bolesti i štetočine, omogućavaju više zametnutih cvetova, veći rod i ukusnije plodove.
Mikoriza je jedno od najboljih rešenja problema osiromašenog zemljišta, preterane upotrebe zaštitnih sredstava, istovremeno pozitivno deluje na gajene biljke i prinose. Taj termin se odnosi na simbiozu (zajednicu) korena biljaka i micelijuma zemljišnih gljiva.
Poljski botaničar Francišek Kaminski (Franciszek Kamienski) je otkriće mikorize objavio u naučnom radu, daleke 1880. godine, ali se tek poslednjih decenija uviđa koliki je značaj mikorize u poljoprivrednoj proizvodnji i šta se dobija upotrebom mikoriznih gljiva u gajenju biljaka. Termin mikoriza doslovno znači "gljiva na korenu" i predstavlja kombinaciju grčke reči mykes - gljiva i latinske reči rhiza – korenje. Upotreba mikoriznih gljiva je budućnost eko poljoprivrede i povećanja roda biljaka.
Mikoriza je simbioza korena biljke i micelijuma gljiva. U toj zajednici gljive od biljaka dobijaju hranu koju ne mogu same da stvore, a za uzvrat gljive snabdevaju biljke mineralnim materijama, hormonima rasta, vodom. Biljke su stalni izvor hrane za gljive koje će do korena biljaka dopremati vodu i mineralna hraniva iz udaljenih područja. Gljive izlučuju hormone koji podstiču biljne organizme na rast. Takođe, gljive razlažu zemljišne materije na hraniva da bi biljka mogla da ih usvoji, ali i proizvode antibibiotike koji pojačavaju imunitet biljaka. Mikorizne gljive potiskuju patogene gljive i bakterije u zemljištu stvarajući tako zdravu sredinu za razvoj biljaka. Osim toga, biljke koje žive u simbiozi sa gljivama su otpornije na nematode i patogene gljivice koje izazivaju biljne bolesti.
Razlikuju se dva tipa mikorize:
Za drveće, grmlje, travu, povrće, cveće je karakterističan suživot sa gljivama. Jedine biljke na čijem korenju se ne razvija mikoriza su kupusnjače: kupus, rotkvice, kelj, brokoli. Efekat mikorize na biljke se ogleda u ranijem sazrevanju plodova, dugotrajnosti plodova na trgovačkim policama, boljem ukusu zbog bolje ishrane biljaka, povećava se broj zametnutih cvetova i plodova, a veća je i lisna masa.
Gljive poboljšavaju unos hraniva, vode i drugih materija neophodnih za biljke. Ishrana biljke je mnogo bolja. Usvajanje hraniva iz zemljišta se povećava za oko 80% jer se hife granaju i stvaraju veliku apsorbcionu površinu. Bolje je usvajanje minerala, a naročito se to ogleda u usvajanju fosfora, azota i gvožđa. Svojim delovanjem gljivice smanjuju ispiranje hraniva iz zemljišta, a samim tim se smanjuje potreba za dodatnom ishranom biljaka. Smanjuje se erozija zemljišta i poboljšava njegova stabilnost.
Mikoriza ima veliki značaj za snabdevanje biljaka vodom. Bijke koje rastu u zajednici sa gljivama manje su izložene stresu zbog nedostatka vode i kod njih suša ostavlja manje posledice. Intenzitet procesa u biljci je veći. Zahvaljujući tome što gljive dopremaju vodu i hraniva, u biljkama se pojačava proces fotosinteze, a to znači da se povećavaju kvantitet i kvalitet roda. Biljke sa mikoriznim gljivicama na korenu lakše će podneti i povišen sadržaj vlage u zemljištu.
Takođe, mikorizne biljke otklanjaju razna negativna stanja zemljišta koja loše utiču na biljke. Svojim delovanjem mikorizne gljive ublažavaju posledice povišenog sadržaja soli, teških metala u zemljištu, regulišu pH reakciju zemljišta.
Mikorizne gljive su živi organizmi i baš popt biljaka ili životinja za svoj rast i razvoj traže određene uslove. Većina zemljišta je pogodna da im bude stanište, ali to ne mora da dovede do stvaranja kolonija mikoriznih gljiva i naseljavanja korena gajenih biljaka. Velika količina fosfora i soli u zemljištu sprečiće razvoj tih gljiva, a višak azota će smanjiti količinu stvorenih hifa i gustinu micelijuma. Upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja, takođe, usporava rast ili može potpuno da uništi koloniju ovih gljiva.
Preparati koji se koriste za mikorizaciju mogu biti tečni, sadrže živi mikorizni micelijum, ili suvi, sadrže spore mikoriznih gljiva. Postupak mikorizacije je najbolje obaviti tokom setve ili sadnje, a mikorizni preparati se kod već posađenih biljaka mogu dodati u zemljište u blizini korena upotrebom sonde. Na hrapavo seme gljive se dobro nanose na površinu, dok za semena sa glatkom površinom treba primeniti lepljive materije koje će osigurati bolje prianjanje.
U zavisnosti od toga koji tip mikorize se razvija na korenu pojedine biljne vrste odlučićemo se za izbor određenog preparata koji sadrži odgovarajuće mikorizne gljive. Kada jednom uradimo mikorizaciju i gljive se razviju na korenu biljaka one tu ostaju sve dok je biljka živa. Zbog toga je mikorizacija naročito važna za višegodišnje zasade.
Tagovi
Autorka