• Bobičasto voće
  • 27.02.2016. 13:30

Na šta paziti kod gajenja organske borovnice?

Tražnja za plodovima i proizvodima od borovnice je u stalnom porastu. Istraživanja plodova borovnice sa lokaliteta kao što je Stara planina, Vlasinsko jezero i Kopaonik, potvrdila su vrednost ovog voća u pogledu lekovitih svojstava i nutritivnog sastava.

  • 4.317
  • 772
  • 0

Zoran Matić ima 42 godine, živi i radi u mestu Vrhovine u blizini Uba. Poljoprivredom se bavi oduvek, dok je u organskoj proizvodnji od 2011. godine. Glavni njegov proizvod kojim se i ponosi je - organska borovnica.

Znao da potražnja za borovnicom postoji i da je isplativ posao, ali u kojoj meri, došao je do zaključka tek kada su ga pronašli i posetili neki drugi proizvođači koji su čuli da se on bavi konvencionalnom proizvodnjom borovnice.

U organsku proizvodnju ušao slučajno

"Što se tiče organske proizvodnje u nju sam ušao sasvim slučajno. Naime posetii su me neki ljudi interesujući se za proizvodnju borovnice, kojom sam se ja već bavio unazad par godina i tako kroz priču, rekli su da se bave organskom proizvodnjom na većoj površini i da bi hteli da uvrste i borovnicu u tu proizvodnju. Pitao sam se koliko je to komplikovano i teško, ali sam se ubrzo uverio da ja imam odlične uslove da se bavim organskom proizvodnjom. Oni su mi objasnili da to i nije toliko komplikovano kako izgleda na prvi pogled, što se kasnije i pokazalo kao tačno. Naravno uvek dođe do nekakvih problema, kao i u svakom drugom poslu ali se uglavnom i reše. Tako sam ja sledeće godine krenuo prvo sa borovnicom, a nakon toga sam uključio i druge voćne vrste, kao što su: šljiva, jabuka, trešnja, kruška kajsija, vinova loza, višnja", kaže Zoran.

Ovaj proizvođač poseduje oko osam hektara svoje zemlje, a još otprilike toliko u zakupu. Organski deo zemljišta prostire se na površini od oko jednog hektara. Poslove oko gazdinstva obavlja zajedno sa ocem i majkom, a po potrebi angažuju i dodatne radnike (setva, žetva, berba voća), zavisno od obima posla. I dalje ima konvencionalnu proizvodnju gde je zastupljeno stočarstvo i ratarstvo, a u organskoj je trenutno voćarski deo proizvodnje.

Poteškoće sa sadnim materijalom

Zoranove borovnice
Zoranove borovnice

Zoran kaže da se dosta edukovao, ali i pored toga ističe da je imao problema sa sadnim materijalom, te savetuje svakog ko želi da se bavi ovom vrstom proizvodnje da na to obrati pažnju. "Kao što sam pomenuo, uvek može doći do izvesnih problema, ali se oni otklanjaju korak po korak. Ja sam imao poteškoća sa sadnim materijalom (borovnica). Dobio sam vrlo loš sadni materijal, ali sam trudom i zalaganjem uspeo, donekle, da to ispravim", objašnjava Zoran i dodaje da nakon donošenja odluke da se bavite uzgojem organske borovnice, o ovome zaista morate da povedete računa. On je kasnije, kod podizanja novog zasada, obratio više pažnje baš na to. Posavetovao se i sa drugim ljudima. Kako u organskoj proizvodnji gotovo da i nema sredstava za zaštitu od raznih virusa i patogena, odnosno da nisu dozvoljena, prikupio je informacije u vezi zaštite.

Borovnica nije zahtevna

Prema Zoranovim rečima borovnica nije zahtevna i ne traži velike količine đubriva. "Ja sam prvo krenuo sa borovnicom iz razloga što to nije posebno zahtevna voćna vrsta. Borovnica ne traži velike količine đubriva. Dovoljan je i dobro zgoreo stajnjak koji ja koristim od svojih životinja. Dosta je otporna na razne štetočine i bolesti. Jedino je zahtevna u pogledu vode, ali ja sam to rešio sistemom za navodnjavanje. Savetovao bih i druge koji žele da uzgajaju ovu voćnu vrstu da najpre obezbede dovoljne količine vode, pogotovo u sušnom periodu (jul-avgust). Što se tiče ovih drugih voćnih vrsta, uglavnom su zastupljene stare autohtone vrste koje su otpornije u pogledu bolesti od ovih raznih klonova i hibrida. Ja vrlo malo koristim zaštitna sredstva. Uglavnom je to zimsko plavo prskanje koje se obavlja kada su biljke u stanju mirovanja, a koje je dozvoljeno po zakonu o organskoj proizvodnji ili spravim neko sredstvo biljnog porekla, recimo pripravak od koprive", navodi Zoran.

Nema konkretne inicijative za izvoz

On svoje proizvode trenutno plasira na pijaci u Beogradu, na organskoj pijaci u Bloku 44, a kupci njegovih proizvoda su i prodavnice zdrave hrane. Svoje proizvode plasira u svežem stanju, a od prošle godine je počeo nešto i da prerađuje. "Za sada je to sušena varijanta, a ove godine ću pokušati nešto da preradim u sokove i džemove ili slatka", ističe naš sagovornik i dodaje: "Kvalitet proizvoda je dosta dobar što potvrđuju i kupci svojim komentarima, a i sve je više novih kupaca tako da za sada plasman nije problem. To ne znači da kasnije neće biti, jer trenutno nema neke konkrentne inicijative za izvoz ili neko udruživanje radi zajedničkog plasmana".

Zoran na kraju zaključuje da je poljoprivreda oblast koja je dosta zapostavljena te ne treba da čudi što mladi sve više napuštaju sela i odlaze u gradove. "Tome dosta doprinose i roditelji, kao i sama situacija, tako da ne bih smeo nikog da savetujem u vezi toga, ali se nadam i verujem da će poljoprivreda zauzeti svoje pravo mesto koje joj i pripada, pogotovo organska poljoprivreda", zaključio je Zoran za kraj razgovora.

Foto:bigstockphotos.com;Darryl Vest


Tagovi

Zoran Matić Vrhovine Ub Organska borovnica Bobičasto voće Sadni materijal Edukacija Izvoz Voćarstvo Plasman borovnice Kupci Tržište borovnice


Autorka

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li neko ima neki predlog? 1. Da li da je presadim u manju saksiju? 2. Da li da je iznesem napolje... Pročitaj celu belešku »