Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Odlaganje otpada
  • 27.02.2019. 10:00

Novosađani nezadovoljni zbog gradnje regionalne deponije

Građani Novog Sada strahuju da će količine smeća iz sedam drugih opština dodatno zagaditi životnu sredinu i ne žele deponiju u svojoj blizini. S druge strane gradonačelnik Miloš Vučević tvrdi da niko neće biti ugrožen.

Foto: Pixabay / skeeze
  • 138
  • 11
  • 0

U Novom Sada bi uskoro trebala da počne gradnja nove Regionalne deponije, na kojoj će biti odlagano smeće iz još sedam okolnih opština. Kompleks za preradu, odvajanje i odlaganje otpada nalaziće se pored sadašnje deponije, udaljene nekoliko stotina metara od grada. Međutim, dok gradska vlast poručuje da će se na taj način ozbiljnije upravljati otpadom, napominjući da postojanje deponije neće uticati na zagađenje životne sredine, građani negoduju i traže da se deponija izmesti dalje od grada.

Paljenjem otpada nastaju gasovi koji mogu ugroziti zdravlje

U Novom Sadu se već 50 godina smeće odlaže odmah uz grad, dok nepregledna brda otpada i dalje rastu. Najveće do sada je dostiglo visinu od 14 metara. Ekolozi upozoravaju da se životna sredina dodatno zagađuje, a naročito voda, zemljište i vazduh. Milica Alavanja iz Zelene patrole, objašnjava da se prilikom sagorevanja otpada oslobađaju dioksini i furani, jedinjenja veoma opasana za ljudsko zdravlje. Ona dodaje da kada oni dospeju u organizam mogu da uzrokuju različite zdravstvene probleme poput dijabetesa, steriliteta, kancera i drugih bolesti.

Vučević: Gradnjom deponije niko neće biti ugroženi

Novosađani se plaše da će količine smeća iz sedam drugih opština dodatno zagaditi životnu sredinu i ne žele deponiju u svojoj blizini. S druge strane gradonačelnik Miloš Vučević tvrdi da niko neće biti ugrožen, zato što tehnologija koja će biti primenjena nikako ne može da utiče na zagađenje vazduha. On napominje da novo odlagalište otpada doneti bolji kvalitet života za građane, a Novi Sad više neće imati neuređeno smetlište.

Deponija će od naselja biti odvojena zelenim pojasom

Kako tvrdi gradonačelnik brda sa smećem biće manja jer će se njegova zapremina smanjivati. Neće se zagađivati ni vodotokovi, zato što će biti izgrađen prečistač otpadnih voda i dodatna kanalizacija. Nadležni ističu da oko deponije neće smeti da bude smeća, a deponije će od naselja biti odvojena zelenim pojasom, za razliku od sadašnje koja je odvojena jedino samoniklim rastinjem i po nekim drvetom.

Ekolozi pozdravili gradnju savremene deponije

Ekolozi pozdravljaju taj plan, podsećajući ipak na to da je Zakon obavezao vlast da moderne deponije izgrade još pre desetak godina. Milica Alavanja iz Zelene patrole naglašava da svaka uređena sanitarna deponija mora da ima sistem za sakupljanje procednih voda, takođe mora da ima i degazatore, folije i betonsku zaštitu. Postojeća deponija to ne poseduje, pa predstavlja ozbiljnu opasnost po životnu sredinu.

Traži se način finansiranja gradnje deponije

Novi Sad sada mora da pronađe novac za gradnju deponije. Rok u strategiji razvoja grada je 2020. godina, a on će verovatno biti probijen, zato što Grad planira da će do tada završiti projektnu dokumentaciju. Miloš Vučević kaže da vlast treba da donese odluku o tome da li bi grad išao u javno-privatno partnerstvo, koncesiju, kreditno zaduženje, da bi na taj način bila izgrađena deponija, jer je reč o investiciji vrednoj nekoliko desetina miliona evra.

U planu gradnja 26 regionalnih deponija u Srbiji

Prema Državnoj strategiji u Srbiji je predviđena gradnja 26 Regionalnih deponija, a trenutno se uređuje njih 17. Da bi sve bile deponije funkcionisale država treba da izdvoji 960 miliona evra, a njihovom izgradnom trebalo bi da se na teritoriji cele zemlje ugase 163 deponije.


Izvori

RTS


Tagovi

Deponija Novi Sad Ekologija Upravljanje otpadom Zelena patrola Milica Alavanja Miloš Vučević


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.