Od nastavnika do organskog proizvođača

Nastavnik fizičkog vaspitanja Miodrag Radivojević, otišao je u penziju i odlučio da se bavi organskom proizvodnjom. Već šest godina je u tom poslu. Organska frama Laf dobila je ime po njegovom nadimku iz detinjstva. Nalazi se u Barajevu, mestu pokraj Beograda. Ovde se, u ekološkom okruženju, između Lipovačke šume i obronaka Kosmaja, uzgajaju različite biljne kulture, kao i životinje, a od 2009. godine primenjuju svi principi organske proizvodnje voća, povrća, žitarica, jaja, začinskog bilja.

Farma je već 2010. godine počela da prodaje svoje proizvode, najpre nakupcima na Kalenić pijaci, da bi se 2011. Radivojević izborio za pijacu organske hrane na Novom Beogradu. Njegovo gazdinstvo Radivojević nudi i uslugu kućne dostave za koju su najviše zainteresovani ljudi koji ne mogu da dođu vikendom na pijacu. Imaju nekoliko kategorija kupaca i uglavnom ih sve poznaju. To su, uglavnom, ljudi koji imaju malu decu i bebe, zatim bolesni, stranci, i mladi koji žele zdravo da se hrane. Tražnja za namirnicama na Miodragovoj tezgi trenutno je šest puta veća od ponude, a kupci ga mogu pronaći na organskoj pijaci u bloku 44 na Novom Beogradu.

Kupci mogu sami da uberu šta im treba

Miodrag voli ovaj posao i uz trud i strpljenje on se isplati. Smatra da je najvažnije steći poverenje kupaca, koje je on polako gradio godinama. Danas, jednostavno, njegovi kupci dođu na umanje, uberu šta im treba, a kasnije dođu na pijacu i plate robu. Tako se direktno upoznaju sa procesom proizvodnje, vide kako sve to izgleda.

„Izdvojili smo se po tome što su naša vrata uvek otvorena. Potrošači mogu da dođu kad kod žele. Imamo i dosta volontera. Čuje se o meni u gradu i dosta mladih želi da dođe, da vide kako se radi, da pokupe znanje. Pre dve godine došla mi je grupa od četvoro mladih, sve fakultetski obrazovana deca. Oni su izrazili želju da rade celo leto, jer žele sami da kupe imanje. Rekao sam im da nije problem, a posebno mi se dopalo zalaganje jedne devojke koja je od sedam ujutro do četiri popodne, čak i kada radnici odu na pauzu radila bez prestanka. Kupili su četiri hektara zemlje i sada rade na svom imanju“, navodi Radivojević pozitivan primer.

Uz stare metode do zdravih plodova

Miodrag u procesu proizvodnje koristi stare metode i za sada uspeva da uz pomoć njih dobije zdrave plodove. "Na primer, svi sade krompir u martu, a ja sam ga posadio pre nekoliko dana, dakle u maju. Bube nose jaja do 15. juna i moj kromir do tada nije nikao, ali mi gotovo u isto vreme sazri, njima u avgustu, meni u septembru. Slično je i sa setvom kukuruza. Ljudi ga seju u martu i aprilu, ja u maju. Dva do tri puta već do tada obrađujem zemlju, ona je zagrejana, kukuruz brzo nikne, trava ne može da ga stigne i na taj način značajno smanjujem trošak", objašnjava svoj sistem rada Miodrag. On ima četiri radnika u stalnom radnom odnosu, a angažuje i do petoro ljudi u sezonskim poslovima. Imanje mu se prostire na desetak hektara, a obrađuje negde oko 7,5 hektara. Nešto je od zemlje nasledio, kupio, a nešto uzeo pod zakup. Radno vreme mu svakog dana počinje u pola pet ujutro, a završava u pola jedanaest uveče.

Primer zaokružene organske proizvodnje

Miodrag ima zaokruženu organsku proizvodnju. On seje pšenicu kojom hrani životinje, koristi đubrivo dobijeno od tih životinja za njive na kojima sadi svoje organsko povrće. U početku je imao problema da nabavi netretirano seme. Tražio ga je tako što je posećivao poljoprivredne institute. Pre sedam godina kada je počinjao, netretiranog semena nije bilo. Sada već to Instituti prepoznaju kao potrebu te sada postoji dosta netretiranog semena na tržištu. Neka semena za povrće nabavljaju u Institutu u Smederevskoj palanci.

Našao je dosta autohtonih sorti i to uglavnom kroz razmenu informacija sa drugim poljoprivrednim proizvođačima ali i kupcima, koji su mu donosili seme sa svojih zavičajnih imanja. Sajmovi, kaže, nisu za njega bili mesto za dobijanje takvih informacija. Miodrag ima junad, krave, svinje, živinu - kokoši, guske, ćurke, plovke. Jedan je od prvih proizvođača organskih jaja u Srbiji. Da bi to postao, morao je da ima i organsku proizvodnju žitarica, a uspostavljanje organske proizvodnje žitarica trajalo je četiri godine. Od povrća sada mu je na tezgi: krompir, grašak, cvekla, luk, pasulj, rotkvice, salate, blitve, tu su i organska jaja, trešnje i jagode od voća, za a mesec dana će biti jabuke i kruške.

Proizvodnja bez hemije

Od zaštitnih sredstava pored standardne sadnje koprive i belog luka, on je počeo da koristi plavi kamen. Upotrebljava ga po preporuci svoje supruge koja se stalno edukuje, i kroz posetu radionicama i seminarima pokušava da unapredi proizvodnju. U proizvodnji ne koristi nikakvu hemiju, a zemlja se đubri stajnjakom od životinja sa farme. Bitna stavka je prevencija koja se vrši tako što se veoma vodi računa o vremenskom redosledu i prostornom rasporedu sađenja. Tu su i tzv. međuredovi, pa se između paprika sadi blitva, rukola i listovi duvana koji na sebe privlače razne štetočine. Između paradajza se sadi bosiljak koji je, smatra, fenomenalna zaštita.

Preobimna administracija stvara probleme

Preobimna administracija, nedostatak jasne politike razvoja i nizak nivo državnih subvencija, problemi su koji postoje u ovom poslu. Da je tako pokušala je da nam objasni Miodragova saputnica Dragica.

“Morate voditi Knjigu polja ili Listu semena i da u gram evidentirate količinu semena koja vam je ostala. Imala sam obavezu, jer smo mi poljorivredno gazdinstvo, da napravim skice naših parcela i da upišem koja kultura je na kojoj njivi“, kaže Dragic. Redovne su i posete državnih inspekcija. U posetu dolazi i Poljoprivredna savetodavna služba Mladenovca za koju Dragica ima samo reči hvale. "Čovek koji radi u toj službi sve fotografiše i sledeći put kad dođe upoređuje da li je plod tamo gde ga je uslikao prošli put i da li je uznapredovao rod. Celo svoje iskustvo je stavio u svoju knjigu koja objašnjava sve šta se radi od obrade zemljišta, navodnjavanja, đubrenja, sve što treba jedan organski proizvođač da prikaže. Tu se vodi evidencija gde on upisuje šta je primetio prilikom posete i to kasnije služi kao verodostojan dokaz za ostale nadzorne i inspekcijske službe“, dodaje ona.

Dragica je stalno u pokretu i informiše se na različite načine pa tako trenutno pohađa kurs o preduzetništvu u organskoj proizvodnji u opštini Rakovica, sa kojim je veoma zadovoljna. Smatra da, ko hoće da se bavi ovim poslom, mora da se edukuje, ide na seminare, konferencije, ali i pročita Zakon o organskoj proizvodnji i sve prateće Pravilnike.

“Radeći ovaj posao, primetila sam i da su naši najveći potrošači porodice sa decom. Želja mi je da im pomognemo da nađu i druge organske proizvođače, jer nisu svi u mogućnosti da izađu na pijacu i da dođu do potrošača. Želim da se informacije o organskim proizvođačima nekako sistematizuju i da su dostupne potrošačima na lak i prihvatljiv način. Zato sam i upisala kurs u Rakovici jer želim da nađem načina da realizujem tu svoju ideju”, objašnjava Dragica za naš portal šta joj je namera i želja u budućnosti.