U Srbiji je, s proleća, ali i jeseni uobičajena pojava da se pale žetveni ostaci na njivama, suva trava i obala pored puteva, a neretko se spaljuje suvo lišće i smeće na obodima šuma. Zabluda je da će pepeo od žetvenih ostataka obogatiti zemljište za sledeću generaciju biljaka, napominju stručnjaci.
Uklanjanje ostataka strnjike ili kukuruzovine na njivama, za poljoprivrednike je veliki posao, a u nedostatku mehanizacije, umesto zaoravanja što je preporuka stuke, pribegavaju spaljivanju.
Prema podacima Poljoprivredne savetodavne stručne službe Valjevo, poslednjih godina znatno je povećan broj onih koji pale strnjiku iako je zakonom to zabranjeno, a kazne su milionske. Počinioci svakako treba da budu kažnjeni, ali je problem što je kazna na kraju cele priče, kada je vatra već učinila štetu. Zbog toga je važnije sprečiti pojavu požara kroz edukaciju nego kažnjavati.
"Dugi niz godina postoji loša tradicija u rukovođenju ostacima u poljoprivredi i u proleće, najčešći požari koji nastaju, su zbog paljenja onoga što je ostalo nakon čišćenja malinjaka i kupinjla, nakon orezivanja voća, pale se obale i sve zbog verovanja da će se tako na najbrži način poljoprivrednici rešiti nagomilnih ostataka", kaže Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Valjevu. Zbog toga smo kako dalje navodi došli u situaciju da imamo sve više požara, štete su sve veće, a na žalost ima i smrtnih ishoda.
Prema procenama godišnje se paljenje obavi na oko 12 000 hektara. Iako je kaznena politika oštra i zaprećene su velike kazne, broj onih koji pale ostatke povećava se iz godine u godinu. U vreme savremenih tehnologija nije teško naći počinioca jer se danas lako utvrđuje vlasništvo nad parcelom.
"Odeljenje za vanredne situacije grada Valjeva i Poljoprivredne savetodavne stručne službe, ovog proleća pokušaće da sprovedu jedan operativni plan, da se poljorivrednicima predoče sve opasnosti, ali i načini kako da se reše ostataka sa njiva, a da ne dovedu sebe i svoju okolinu u opasnost", kaže Marković. Operativni plan predviđa niz preventivnih mera, a akcenat je na edukaciji, da se objasni da se paljenjem stvara velika šteta na prvom mestu zemljištu na kom se pali. Uništava se taj prvi sloj koji je najbogatiji mikroorganizmima.
Zabluda je da će pepeo od žetvenih ostataka obogatiti zemljište za sledeću generaciju biljaka, napominju stručnjaci. Evidentno je da u takvom pepelu ima dosta kalijuma, ali ono što je najbitnije, mikroorganizmi koji su potrebni da bi se zemljište obnavljalo, paljenjem se uništavaju upotpunsti u tom gornjem sloju zemljišta.
"Zemljište na kome su paljeni žetveni ostaci podložnije je eroziji, ispiranju, odnošenju vetrom. Sušni i vetroviti periodi kakvi su sve češće u proleće posebno su opasni jer se tada i vatra brže širi, a nekada u želji da je što pre ugase, poljoprivrednici i meštani mogu stvoriti dodatni problem jer to rade nestručno, pa može doći do gušenja, a sa druge strane gubi se dragoceno vreme dok se na kraju ne pozove vatrogasno spasilačka jedinica i to je ono što želimo da sprečimo", nalašava Marković.
Vatrogasno-spasilačke jedinice su u potpunosti obučene i imaju dovoljno ljudstva i tehnike, ali požari na otvorenom se brzo šire, naročito kada ima vetra, ali ako postoji istovremeno više žarišta, onda je nemoguće stići na sva mesta.
Štetu od paljenja strnjike, obala i suve trave, nemoguće je iskazati u novcu. To je šteta koja je naneta zemljištu, uništena je njena plodnost, a sa druge strane ono što se zapali može se iskoristiti na druge načine. Tehnologija je danas napredovala pa se sa većih površina ostaci mogu iskoristiti za pravljenje bio peleta, usitnjavanjem i zaoravanjem ostataka poboljšava se kvalitet zemljišta, može se napraviti kompost.
Taj lagerovani otpad dovoljno je poprskati rastvorom plavog kamena ili kreča i to je dovoljno da bi se strulilo, a potom se to može pomešati sa ureom i to će se sve brzo razložiti. Tako se praktično dobija đubrivo koje poljoprivrednici imaju na svojoj njivi i u periodu od dve godine imaće đubrivo odličnog kvaliteta.
Iako je veliki broj poljoprivrednih gazdinstava koje obilaze stručnjaci Pljoprivredne savetodavne stručne službe u Valjevu, ovaj način da neko iskoristi ostatke veoma je redak.
"Zbog toga smatramo da se mora ići na edukaciju. Činjenica je da je pre 30 godina bilo više svesti o tome nego sad. A sa druge strane, ove godine su veštačka đubriva skuplja nego prethodnih godina, a poljoprivrednici imaju priliku da naprave odlična mineralna đubriva koja se ne mogu kupiti i to su organska đubriva koja biljke mogu odmah koristiti", kaže on.
Zaoravanjem takvog komposta ili stajnjaka, bitno se poboljšava kvalitet zemljišta. Kompost koji se napravi od lišća iz voćnjaka, odličan je za manje bašte ili plastenike, ali i za veće parcele. Danas postoje tehnoloije da se dobija organsko đubrivo, jer kako su nam potrebni obnovljivi izvori energije, tako je bitno i iskoristiti ono što već imamo za pravljenje đubriva.
Na žalost, dok ovakav vid iskorišćenja žetvenih i drugih ostataka ne postane realnost, postojaće represivne mere. "Prethodnih godina, država je gledala kroz pste onima koji pale žetvene ostatke, obale i suvu travu, ali sa povećanjem broja paljevina, moraće da se tome stane na put. Kazne su velike. Samo izlazak vatrogsno - spasilačke jedinice na teren košta oko 1.000 evra. Moraće da se plati ako je napravljena šteta susednom imanju, njivi, šumama, objektima i to su dodatni troškovi mimo kazne", kaže naš sagovornik.
Ako se utvrdi da je poljoprivrednik palio strnjiku lako može preći u pasivan status koji može da traje i do pet godina. To znači da u tom periodu ne može koristiti podsticajna sredstva republike ili lokalne samouprave, a u današnje vreme taj novac je i te kako značajan jer pomaže proizvodnju i većina poljoprivrednih gazdinstava tako i opstaje.
Tagovi
Autorka