Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Baštenska proizvodnja
  • 19.01.2017. 12:00

Organska bašta - hobi i izvor zdravlja

Istraživanja u našoj zemlji su pokazala da 70% površina u Srbiji može da bude pod sertifikacijom. Najveći deo tih površina potpada pod ruralne oblasti, brdsko planinska i zaštićena područja gde se može razvijati organska stočarska i ratarska proizvodnja, sakupljanje plodova iz prirode i drugo.

Foto: Snežana Ognjenović
  • 4.116
  • 842
  • 0

Snežana Ognjenović, osnivač Škole organskog baštovanstva, smatra da je ova delatnost od iskona povezana sa ljudima i njihovim sudbinama i da je to preteča moderne povrtarske i ratarske proizvodnje. Veuje da je gajenje biljaka za sebe i svoju porodicu pravo uživanje.

"Razlozi za bavljenjem baštovanstvom su i više nego očigledni, jer ubiranjem plodova u sopstvenoj bašti baštovan zna da su organski gajeni, sveži i uvek pri ruci za pripremu nutritivno bogatih obroka. Gajenjem povrća, voća i začina za sopstvene potrebe smanjujete kućne izdatke za hranu, a to je naročito važno kod osoba koje se hrane vegetarijanski, makrobiotički ili konzumiraju sirove namirnice. Kod takvih dijeta kvalitet plodova je od velikog značaja", kaže Ognjenović.

Bašta kao hobi

Dodaje da bašta može da bude i izvor zdravlja, jer je dokazano da boravak na otvorenom i rad sa biljkama povoljno utiče na kardiovaskularne probleme, depresiju, nesanicu, a odražava se i na poboljšanje opšteg stanja osobe koja se time bavi. Može da bude i rekreacija i relaksacija za one koji uživaju u zelenilu i miru, kao i konakt sa prirodom za generacije koje su odrasle na asfaltu i nemaju rođake na selu.

"Baštovanstvo je odličan hobi i uči se celog života, jer treba savladati rast i razvoj velikog broja biljnih vrsta, tehnike uređenja vrta. Deca naročito vole rad sa biljkama, sejanje, sađenje, tako da je baštovanstvo i zajednička zanimacija svih članova porodice. I na kraju, ne manje važno, podizanjem organskih bašti mi dajemo doprinos zaštiti čovekove okoline, zemljišnih i vodnih resursa i doprinos očuvanju retkih, starih povrtarskih i voćarskih vrsta i sorti", tvrdi Snežana.

Kako doći do svoje bašte?

Sagovornica smatra da je najvažnije da baštovan obezbedi zdravo, nezagađeno zemljište (na kojem nisu korišćena sintetička sredstva za đubrenje i zaštitu) udaljeno od izvora zagađenja (saobraćajnica, industrijskih pogona i tako dalje). Dodaje da bi idealno bilo da se na zemljištu površine desetak ari formira povrtnjak, deo za voće, ukrasni vrt i deo za uživanje i rekreaciju.

"Sam povrtnjak može da zauzme od 20 do 400 m2, što znači da na manjoj površini mogu da se gaje začini, salate i manji broj biljnih vrsta, a ukoliko ima prostora i da se proizvede sve što je potrebno u toku godine i da se napravi zimnica. Organska bašta je i baštica na terasi, u zaštićenom prostoru, u žardinjeri ili bilo kojoj drugoj posudi ili kontejneru. Bitno je da se poštuju principi i metode organskog baštovanstva", savetuje Ognjenović.

Snežana Ognjenović je predsednik Udruženja Centar za promociju i edukaciju “Organska bašta” u Beogradu i promoter i izdavač brojnih publikacija o organskom baštovanštvu od kojih su “Organska bašta” i “Baštovanstvo pod okriljem prirode” najpoznatije i predstavljaju radni materijal na brojnim edukacijama.

Perspektiva organske proizvodnje u Srbiji

Istraživanja u našoj zemlji su pokazala da 70% površina u Srbiji može da bude pod sertifikacijom. Najveći deo tih površina potpada pod ruralne oblasti, brdsko planinska i zaštićena područja gde se može razvijati organska stočarska i ratarska proizvodnja, sakupljanje plodova iz prirode i drugo.

"Za proteklih 6-7 godina puno toga je urađeno na razvoju organske proizvodnje. U periodu od pet godina između 2010. i 2015. godine površine pod organskom proizvodnjom su povećane za 250% uključujući porast od 60% samo u prošloj godini, tako da je sada u sistemu sertifikacije 15.000 hektara. Smatram da možemo mnogo više i kada su površine pod sertifikacijom i broj proizvođača u pitanju", kaže Ognjenović.

Savet za mlade proizvođače

Sagovornica dodaje da je postati organski proizvođač ozbiljno pitanje, podjednako ozbiljno kao odluka da se čovek bavi nekom drugom profesijom. Postavljaju se pitanja: sa kojim resursima se raspolaže, materijalnim (nezagađeno zemljište udaljeno od izvora zahađenja, kvalitetna voda, objekti, mehanizacija, novac, mogućnost podizanja kredita, pozajmica) i nematerijalnim (diplome, specifične veštine i znanja i tako dalje).

Podseća da država pomaže proizvođače kroz podsticajna sredstva, refundira deo troškova kontrole i sertifikacije, većina opština ima budžet za razvoj organske proizvodnje, a proizvođači mogu računati na besplatne savetodavne usluge u najbližoj Savetodavnoj stručnoj službi.

"Planiranje proizvodnje i prihoda je veoma značajno. Pre odluke da se krene u ovaj posao potrebno je uraditi analizu, konsultovati se i opredeliti za vrstu proizvoda koji ima dobru potražnju i cenu. Organizovanje proizvodnje i život na sopstvenom imanju nudi zdraviji i stabilniji život, a biti 'svoj na svome' je velika prednost ovakvog načina života. Uz manja ulaganja i uz posvećen trud može se ostvariti pristojan život bez stresa i pritiska", zaključuje Snežana Ognjenović.

Foto: Snežana Ognjenović


Tagovi

Priroda Škola organskog baštovanštva Snežana Ognjenović Publikacije Izdavač Biljke Plodovi Nezagodjeno zemljište Povrtnjak Terasa Žardinjera Vikendice Ljubitelji prirode Knjiga "Organska bašta" Organska proizvodnja Porast Demo ba


Autorka

Marija Jovanović

Više [+]

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.