Istraživanja u našoj zemlji su pokazala da 70% površina u Srbiji može da bude pod sertifikacijom. Najveći deo tih površina potpada pod ruralne oblasti, brdsko planinska i zaštićena područja gde se može razvijati organska stočarska i ratarska proizvodnja, sakupljanje plodova iz prirode i drugo.
Snežana Ognjenović, osnivač Škole organskog baštovanstva, smatra da je ova delatnost od iskona povezana sa ljudima i njihovim sudbinama i da je to preteča moderne povrtarske i ratarske proizvodnje. Veuje da je gajenje biljaka za sebe i svoju porodicu pravo uživanje.
"Razlozi za bavljenjem baštovanstvom su i više nego očigledni, jer ubiranjem plodova u sopstvenoj bašti baštovan zna da su organski gajeni, sveži i uvek pri ruci za pripremu nutritivno bogatih obroka. Gajenjem povrća, voća i začina za sopstvene potrebe smanjujete kućne izdatke za hranu, a to je naročito važno kod osoba koje se hrane vegetarijanski, makrobiotički ili konzumiraju sirove namirnice. Kod takvih dijeta kvalitet plodova je od velikog značaja", kaže Ognjenović.
Dodaje da bašta može da bude i izvor zdravlja, jer je dokazano da boravak na otvorenom i rad sa biljkama povoljno utiče na kardiovaskularne probleme, depresiju, nesanicu, a odražava se i na poboljšanje opšteg stanja osobe koja se time bavi. Može da bude i rekreacija i relaksacija za one koji uživaju u zelenilu i miru, kao i konakt sa prirodom za generacije koje su odrasle na asfaltu i nemaju rođake na selu.
"Baštovanstvo je odličan hobi i uči se celog života, jer treba savladati rast i razvoj velikog broja biljnih vrsta, tehnike uređenja vrta. Deca naročito vole rad sa biljkama, sejanje, sađenje, tako da je baštovanstvo i zajednička zanimacija svih članova porodice. I na kraju, ne manje važno, podizanjem organskih bašti mi dajemo doprinos zaštiti čovekove okoline, zemljišnih i vodnih resursa i doprinos očuvanju retkih, starih povrtarskih i voćarskih vrsta i sorti", tvrdi Snežana.
Sagovornica smatra da je najvažnije da baštovan obezbedi zdravo, nezagađeno zemljište (na kojem nisu korišćena sintetička sredstva za đubrenje i zaštitu) udaljeno od izvora zagađenja (saobraćajnica, industrijskih pogona i tako dalje). Dodaje da bi idealno bilo da se na zemljištu površine desetak ari formira povrtnjak, deo za voće, ukrasni vrt i deo za uživanje i rekreaciju.
"Sam povrtnjak može da zauzme od 20 do 400 m2, što znači da na manjoj površini mogu da se gaje začini, salate i manji broj biljnih vrsta, a ukoliko ima prostora i da se proizvede sve što je potrebno u toku godine i da se napravi zimnica. Organska bašta je i baštica na terasi, u zaštićenom prostoru, u žardinjeri ili bilo kojoj drugoj posudi ili kontejneru. Bitno je da se poštuju principi i metode organskog baštovanstva", savetuje Ognjenović.
Snežana Ognjenović je predsednik Udruženja Centar za promociju i edukaciju “Organska bašta” u Beogradu i promoter i izdavač brojnih publikacija o organskom baštovanštvu od kojih su “Organska bašta” i “Baštovanstvo pod okriljem prirode” najpoznatije i predstavljaju radni materijal na brojnim edukacijama.
Istraživanja u našoj zemlji su pokazala da 70% površina u Srbiji može da bude pod sertifikacijom. Najveći deo tih površina potpada pod ruralne oblasti, brdsko planinska i zaštićena područja gde se može razvijati organska stočarska i ratarska proizvodnja, sakupljanje plodova iz prirode i drugo.
"Za proteklih 6-7 godina puno toga je urađeno na razvoju organske proizvodnje. U periodu od pet godina između 2010. i 2015. godine površine pod organskom proizvodnjom su povećane za 250% uključujući porast od 60% samo u prošloj godini, tako da je sada u sistemu sertifikacije 15.000 hektara. Smatram da možemo mnogo više i kada su površine pod sertifikacijom i broj proizvođača u pitanju", kaže Ognjenović.
Sagovornica dodaje da je postati organski proizvođač ozbiljno pitanje, podjednako ozbiljno kao odluka da se čovek bavi nekom drugom profesijom. Postavljaju se pitanja: sa kojim resursima se raspolaže, materijalnim (nezagađeno zemljište udaljeno od izvora zahađenja, kvalitetna voda, objekti, mehanizacija, novac, mogućnost podizanja kredita, pozajmica) i nematerijalnim (diplome, specifične veštine i znanja i tako dalje).
Podseća da država pomaže proizvođače kroz podsticajna sredstva, refundira deo troškova kontrole i sertifikacije, većina opština ima budžet za razvoj organske proizvodnje, a proizvođači mogu računati na besplatne savetodavne usluge u najbližoj Savetodavnoj stručnoj službi.
"Planiranje proizvodnje i prihoda je veoma značajno. Pre odluke da se krene u ovaj posao potrebno je uraditi analizu, konsultovati se i opredeliti za vrstu proizvoda koji ima dobru potražnju i cenu. Organizovanje proizvodnje i život na sopstvenom imanju nudi zdraviji i stabilniji život, a biti 'svoj na svome' je velika prednost ovakvog načina života. Uz manja ulaganja i uz posvećen trud može se ostvariti pristojan život bez stresa i pritiska", zaključuje Snežana Ognjenović.
Foto: Snežana Ognjenović
Tagovi
Autorka
