Jovan Stojadinović primer je organskog poljoprivrednika koji je spojio stočarstvo i voćarstvo u svoju jedinstvenu viziju - uspešnu organsku poljoprivredu.
Jovan Stojadinović iz sela Grgure pored Blaca primer je organskog poljoprivrednika koji je spojio stočarstvo i voćarstvo u svoju jedinstvenu viziju - uspešnu organsku poljoprivredu.
Prvobitno je krenuo da razvija organsku proizvodnju mleka, dostigao je određene organske standarde, ali kako je imao problema da u Srbiji sa svojim mlekom dođe do organske prerade, seo je za sto i sa porodicom razmislio šta dalje. Dosetio se da bi možada mogao da iskoristi organski stajnjak koji proizvode krave za voćarstvo. Kako je njegov kraj poznat po proizvodnji modrih šljiva, rešio je da se oproba u tome i nije se pokajao.
Jovan je jedan od onih radnika koji su videli da nema hleba od rada u društvenim preduzećima. 2002. godine vratio se na selo, na imanje svojih rodiljeta. "Moji roditelji su na poljoprivredi odrasli i time se bavili. Niko od nas nije radio u nekoj firmi da bi na lakši način finansirali posao. Nismo uzimali kredite. Aplicirali smo kod USAID-a. Kod nas je Ministarstvo imalo neki projekat za sušare, gde smo imali povraćaj od 40 odsto, nešto smo uložili svojih sredstava", kaže Jovan i dodaje: "Preko USAID projekta finasirani smo kao demonstraciona farma za Toplički okrug. Mi smo finansirali objekat i grla, iz Austrije smo uvezli 15 junica dok su oni finansirali opremu. Ja sam inženjer stočarstva, u tom poslu sam dugo, pratim nauku i obaveštavam se koliko mi to dozvoljavaju mogućnosti."
Ova proizvođač konkurse je uglavnom sam pronalazio i proučavao na internetu, obaveštavao se preko medija, ali su od koristi bili i edukativni skupovi koje su razne organizacije poput USAID-a, koje su sufinansirale projekte u poljoprivredi organizovale na lokalu. Danas je Jovan veliki proizvođač sušenih modrih šljiva u ovom kraju. U dobrom pravcu je razmišljao jer je shvatio da bi od sušene šljive imao veću zaradu. Ona može da duže stoji i da se ponudi na tržištu kada samom proizvođaču to odgovara.
Korak po korak, prvo je nabavio sušaru, pa mašinu za pakovanje, a sada već ide u pravcu opreme za pravljenje konačnih proizvoda od šljive - poput pekmeza, slatka ili kompota. Kapacitet njegove sušare je 3 tone za 24 sata. Jovan poseduje "Suolo e Salute Balkan" sertifikat usaglašenosti, po principima organske proizvodnje EU i Republike Srbije, a ispoštovao je i sve pravilnike iz te oblasti, a sertfikat ima za sve proizvode, pasterizaciju sokova i džemova.
Šlljiva je posađena na 5 hektara dok se na još 12 hektara zemlje nalaze ratarske kulture. Ove godine, više je nego zadovoljan svojom "Čačanskom lepoticom" i njenim rodom. Nema prskanja, sve se mora raditi mehanički.
"Ove godine smo brali samo "Čačansku lepoticu". Imamo njen rod na 100 stabala ili oko 25 ari, a ona je toliko rodila, za ne poverovati. U tih 25 ari je rodila 10 tona i to je mnogo i za konvencionalnu prozvodnju, a da ne govorim o organskoj. Samo je jedno tretiranje bilo u precvetavanju, preparatima sa dozvoljene liste preparata za organsku zaštitu i posle smo je tretirali dvaput sa rastvorom koprive, belog luka i ljute paprike kada joj se pojavila neka vaš u fazi ploda.", kaže on.
Jovan je korisnik subvencija danskog programa razvoja voćarstva na jugu srbije "Fruits & Berries" koji se sprovodio uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na jugu Srbije. Danski program razvoja voćarstva na Jugu Srbije imao je za cilj da unapredi proizvodnju, preradu, plasman i prodaju višnje, šljive, trešnje, maline, borovnice, jagode i kupine. Program se realizovao na prostoru Nišavskog, Topličkog, Jablaničkog, Pčinjskog i Pirotskog okruga. Međutim taj program trenutno nije aktivan.
Iako poseduje sertifikat po kome je celo njegovo gazdinstvo organsko, kao i stočna proizvodnja, Jovan mleko prodaje kao konvencionalno, jer u okruženju nema mlekare opremljene za preradu organskog mleka. "Svo mleko koje izađe zadovoljava sertifikat "Eko organic", ali nemam korist od toga. Problem je što u Srbiji nema prerađivača organskog mleka već to mleko dajemo kao konvencionalno", kaže vlasnik Gadzinstva Stojadinović. On nema problema sa plasmanom, ali ipak gubi 30 odsto zarade koliko je veća cena organskih proizvoda.
"Ipak, stočarstvo nam je omogućilo da sve ovo drugo odradimo. Posedujemo savremenu opremu i grla, naš objekat nije previše velik, desetak grla, ali smo shvatili da to dalje ne treba povećavati, već raditi ono što u ovom okruženju može da prođe. Imamo dovoljne površine pod kojima gajimo hranu za naša grla, adekvatan broj površina pod kukuruzom, suncokretom, graškom. Sve je to protenska i energetski hranljiva hrana. Sami spremamo hranu za krave. Instaliran je mlekovod i to nam omogućava da proizvodimo kvalitetno mleko. Krave su rase simental i dnevno daju od 250 do 300 litara mleka", dodaje Stojadinović.
"Kod nas je problem i niska otkupna cena. Na primer cena po kojoj se otkupljuje mleko je 20 dinara (1,5 evro za jedan litar), pa evo sada i cena za otkup šljiva. Ona je 14 dinara (nešto malo više od 1 evra). Mi smo nedavno dali šljivu po ceni od 18 dinara jer je kvalitet dobar. Prodali smo je našoj lokalnoj hladnjači. Ali to još uvek nije cena po kojoj možete dobro da zarađujete", zaključuje on.
Čačanska lepotica je vrsta šljive koja se uglavom gaji u zapadnoj Srbiji. Umerene je bujnosti, tolerantna na šarku, samooplodna. Plod je srednje krupnoće, tamnoplave boje. Koštica je relativno sitna, odlično se odvaja od mezokarpa. Pogodna je za stonu potrošnju, sušenje i proizvodnju rakije a sazreva krajem jula i početkom avgusta. Plodovi šljive imaju veliku upotrebnu vrednost. Koriste se za razne namene jer su izvrsnog hemijskog satava. Značajne količine se upotrebljavaju za sušenje. Nažalost ovaj vid prerade nije u većoj meri zaživeo na našem području. Prema različitim izvorima u svetu se od ploda šljive priredi oko 42 različita proizvoda. Sve ove mogućnosti i relativno povoljni agroekološki uslovi su preduslov da se i na našem području šljivarstvo unapredi jer obezbeđuje solidne finansijske rezultate.
Tagovi
Autorka