Organska hrana kao mamac za turiste

Organski proizvođači kajsije, oraha i jabuke okupljeni oko udruženja proizvođača i ljubitelja organske hrane u Irigu i Vrdniku organizovali su manifestaciju Dani otvorenih vrata na organskim farmama Organik Srem fest. To je bila prilika da se proizvođači druže, degustiraju zdravu hranu, nauče nešto više o organskoj proizvodnji voća i da nastave da razvijaju svest o očuvanju životne sredine i svega dobrog što ovo područje Srema i Fruške Gore ima.

Okupljeni oko istih ciljeva

Domaćini  Organik Srem festa su bili voćari Sanda i Laza Klještanović i Verica i Nurdin Mujkanović, a kao i prethodnih godina, okupljanje proizvođača organske hrane organizovano je  pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Opštine Ruma.

"Cilj nam je ostanak mladih u Sremu, održivi razvoj, proizvodnja zdrave hrane, po čemu su Sremci poznati. Sve koji mogu da daju doprinos u organskoj proizvodnji voća okupimo prvo u voćnjaku, da na licu mesta obiđemo zasade, vidimo šta smo novo uradili, gde smo pogrešili, a ideja je da organsku hranu promovišemo kao jedan od turističkih sadržaja. Drugi deo manifestacije je u Vrdniku, u Ilikćevom kućerku, ne slučajno, jer izgradnjom novih turističkih sadržaja, biće i veća potražnja za hranom, pa što da to ne bude organska", rekla je Sanda. 

Sve više organskih zasada voća u Sremu

Sremci su prepoznali značaj organske proizvodnje i mogućnosti koje ona donosi, zato i ne čudi činjenica da u tom regionu sve više ima organskih zasada voća, ali i domaćinstava koja se bave turizmom.

"Ja sam zadovoljna kada je organska proivodnja u Sremu u pitanju, jer nikad niko nije očekivao da se ravna polja sremačka pod žitaricama prevode u organsku. Sremci su dobri domaćini i poštuju pravila. Ali na padinama Fruške gore, kao nacionalnog parka, nekako bi bilo logično da svi koji podižu zasade koriste otporne voćne vrste, koje će tražiti malo hemije, te da tako čuvamo nacionalni park. To je ideja sa kojom smo krenuli", dodaje Klještanovićeva.

Vidi se pomak na bolje

Profesorka Branka Lazić je uvek rado viđen gost u Sremu, čiji se saveti o organskoj poljoprivredi uvek sa poštovanjem prihvataju. Iako smo prilično daleko od zemalja u okruženju kada su organske površine u pitanju, profesorka napominje da se u poslednje vreme vidi pomak na bolje:

"Nikad nisam rekla da sam skroz zadovoljna, ali kada prođem po terenu i pogledam brojke, vidi se da ima dosta mladih, da se stvari menjaju u pogledu organske proizvodnje koja je sve raznovrsnija. Najlakši vid organske proizvodnje je ratarski, ali sve više vidim i organskog voća. Mladi voćari i povrtari predstavljaju šarolik milje. Tada se vidi da nam ne trebaju hektari, već zdrava proizvodnja koja je kontrolisana".

Organsku proizvodnju povezati sa turizmom

Dodaje da će poljoprivredu biti teško transformisati u organsku, jer ona zahteva da se uči ceo život. Organska proizvodnja mora dobro da se poznaje, napominje, a smatra da je pozitivno to što je država dala podsticaje. "Bez podrške celog sistema nema uspeha. To je naš veliki potencijal za razvoj dok još imamo čiste zemlje - proizvoditi što širu lepezu proizvoda, izvesti i povezati sa turizmom, jer tako ćete najlakše prikazati šta proizvodite", rekla je profesorka Lazić.

Organska proizvodnja hrane je najuže povezana sa baštinom jednog područja, rečeno je na ovom skupu. Zato ne čudi što je deo programa održan u Ilkićevom kućerku u Vrdniku, gde je prikazan i način na koji se zdrava, organska i tradicionalno proizvedena hrana može predstaviti turistima.