• Organska proizvodnja
  • 06.06.2017. 10:15

Organski principi za zdravu ishranu

U poslednje vreme se sve više posvećuje pažnja zdravoj hrani i pravilnoj ishrani. Upravo ovo su razlozi zbog kojih se naša mlada sagovornica odlučila da voće i povrće u svojoj bašti uzgaja po organskim principima.

Foto: Julijana Mijajlović
  • 2.411
  • 216
  • 0

Svest o zaštiti životne sredine, ali i čoveka, u smislu proizvodnje namirnica bez upotrebe hemijskih sredstava, kod nas dobija novu dimenziju. Razlozi se ogledaju u tome što je povećana tražnja za organskim proizvodima, ali i što se sve veći broj mladih ljudi uključuje u proizvodnju.

Kupovni proizvodi su "plastični"

Ana Bogovac (31) iz Požarevca studira na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Svoje slobodno vreme u rodnom mestu koristi da proizvodi voće i povrće po organskim principima.

U bašti površine oko 50m2 proizvodi razne namirnice za potrebe svoje porodice. Najznačajniji motiv joj je to što smatra da kupovno voće i povrće nema miris i ukus, kao i da izgleda plastično.

Proizvodnja za sopstvene potrebe

Podstrek za sopstvenu proizvodnju dale su joj mame njenih drugarica, koje veliku pažnju posvećuju zdravoj ishrani svojih porodica i gde je kupovina namirnica svedena na minimum:

"Mame mojih drugarica većinu namirnica proizvode u svojim baštama. One imaju svoje redovne poslove, nakon čega obavljaju baštenske radove. Voće, povrće i životinje uzgajaju na starinski način, ili kako ja kažem - organski. Zbog prekomerne upotrebe hemijskih sredstava i štetnih sastojaka u njima, te žene ne žele da kupuju poljoprivredne proizvode. Proizvode za sebe, pa šta se primi-primi se. Oni koji proizvode za profit, ne razmišljaju tako".

Bašta prema organskim principima proizvodnje

Raznovrsna proizvodnja

Negovanju svoje bašte Ana je posvećena već nekoliko godina, ali je tek u poslednje tri godine zadovoljna svojom proizvodnjom. Na ovako maloj površini gaji paradajz, krastavac, papriku, zelenu salatu, mirođiju i tikvice. Pored toga gaji i maline, boraniju, ruzmarin, žalfiju, lavandu i jednu mladu šljivu. U nepristupačnim delovima bašte je zasadila dulek.

Semena koja nisu tretirana nabavljala je od baka sa sela i za većinu useva sada već sama ostavlja seme i proizvodi rasad.

Zaštita od bolesti i štetočina

Naša sagovornica posebno ukazuje na značaj peršuna, bosiljka, nevena i kadife u zaštiti od biljnih bolesti i štetočina:

"Peršun, i to tri vrste: lišćar, korenaš i francuski, gajim između paradajza, a bosiljak između paprike. Ove biljke utiču na jačanje korenovog sistema povrća, kao i na zaštitu od biljnih bolesti i štetočina. U organskoj bašti treba gajiti i neven zato što je jako lekovit, a štiti od negativnih uticaja. Cela bašta je okružena kadifom, čiji miris takođe ima zaštitno dejstvo, a čiji cvet privlači pčele".

Za zaštitu useva koristila je rastvor od koprive, koja je stajala u vodi 24 časa. Ovaj preparat je potrebno koristiti u više navrata. Beli luk ima posebnu ulogu u organskoj proizvodnji, bilo da se uzgaja u bašti, bilo u obliku rastvora za prskanje. Kao đubrivo upotrebljava stajnjak od komšijinih golubova i kanarinaca.

Jedino "veštačko" sredstvo koje je koristila za zaštitu od bolesti je deterdžent za sudove, za koje objašnjava da je veoma moćno hemijsko sredstvo. Kada je mladu šljivu napao bulač, za prskanje je koristila par kapi deterdženta za sudove rastvorenog u pola litra vode.

Negovanju bašte naša sagovornica posvećuje po par sati u toku sedmice, ali ponekad je potrebno provesti i po čitav dan. Potrebno je da se redovno okopava i plevi. Ana kaže da je u njenom kraju normalno da se ovako porodica hrani. To je način života.

Foto: Julijana Mijajlović


Tagovi

Ishrana Zdrava hrana Ana Bogovac


Autorka

Julijana Radenković

Julijana je master diplomirani agroekonomista. Autor nekoliko naučnih radova. Moto: "Ko hoće nešto da učini, nađe način, a ko ne želi, nađe izgovor".

Izdvojeni tekstovi