• Prerada otpada
  • 18.04.2016. 08:30

Osnove i pravila kompostiranja

Kompostiranje je odgovoran način upravljanja baštenskih otpadom. Ulaganja su gotovo minimalna, a dobija se mnogo. Kako pravilno kompostirati i zašto?

Foto: pixabay.com
  • 5.613
  • 668
  • 0

Kompostiranje je pametan način korišćenja ostataka posle košenja, rezidbe, skupljanja lišća i drugih aktivnosti u dvorištu ili bašti, jer se od onoga što je potencijalno bio otpad dobija besplatnan i vrlo kvalitetan oplemenjivač zemljišta.

Kompostiranje se bazira na aktivnosti bakterija, koje razlažu materijal uz istovremenu produkciju toplote, koja može biti viša ili niža, u zavisnosti od početnog materijala. Krajnji cilj je kompost, bogat hranljivim materijama, mikro i makro elementima, koji poboljšava kvalitet zemljišta.

Kompostiranje može biti vrlo jednostavno, sav baštenski otpad uskladištite na jednu kamaru i ostavite da se sama razloži. Međutim, ako se pridržavamo nekih jednostavnih uputstava dobićemo bolje rezultate.

Šta se može kompostirati?

Kompostiranje je širok pojam, koji obuhvata razgradnju biljnog i životinjskog materijala u aerobnim uslovima. U kućnoj radinosti se mogu kompostirati grančice, trava, lišće, ostaci iz bašte, slama, voće, povrće, novine, karton, kuhinjski otpaci, stajnjak. U komposterima većih kapaciteta se uspešno mogu kompostirati i animalni ostaci (jaja, kosti, mleko i mlečni proizvodi, meso, perje itd.) U SAD postoje čitava postrojenja koja kompostiraju, između ostalog i životinje koje su ubijene u saobraćaju (tzv. "roadkill"). Ipak, preporuka je da se u početku, dok ne savladate same procese kompostiranja, držite prerade isključivo biljnog materijala.

Odabir kompostera

Za kompostiranje se mogu koristiti različita rešenja, od vrlo jednostavnih (i što je najbitnije jeftinih), pa do prefinjenih rešenja. Najčešće se zadovoljavajući rezultati dobijaju pravljenjem kompostera od dasaka, starih paleta ili mreže zakačene na drvene stubove.

Međutim, u svetu se sve više koriste plastične kante, obično tamnih boja (crne ili tamno zelene). Prednost im je što u njih staje dosta baštenskog i kuhinjskog otpada, a veoma često se mogu nabaviti veoma povoljno. Prefinjenije verzije ovih kompostera su tzv. rolo-komposteri, koji je obično na nekoj vrsti metalnog rama i može se prevrtati ceo sa kompletnim sadržajem, umesto mešanja sadržaja u njemu. Ovim prevrtanjem se povećava dovod vazduha, što prilično ubrzava ceo proces kompostiranja. Mana je naravno to što se za njihovu izradu koriste materijali koji se ne razgrađuju u prirodi, već mogu dovesti do dodatnog zagađenja.

Ukoliko se odlučite da sami napravite komposter, sami određujete veličinu i oblik koji odgovara vama, vašoj bašti, i vašim kapacitetima. Vrlo jednostavno možete sastaviti komposter za nekoliko sati, uz minimalnu količinu materijala. Potrebno je imati drvene stubove, žičanu mrežu, eksere ili zakivke za mrežu i nekoliko kartonskih kutija. Stubove postavite u kvadrat, u zavisnosti od kapaciteta možete odrediti njihovu međusobnu udaljenost, ali se uglavnom za jedno domaćinstvo preporučuje da udaljenost bude oko 75 cm. Potrebno je da stubovi budu visine oko 1.5 m, jer se njihovih 30 cm ukucava maljem u zemlju zbog stabilnosti. Kada smo postavili stubove, obavijamo stubove žicom i učvršćujemo je zakivcima (ili ekserima). Na žičani zid, kao i na dno kompostera postavljamo karton kako sveži materijal ne bi ispadao kroz otvore na žici. Kada smo to odradili, naš komposter je spreman za prihvat materijala. Treba napomenuti da ovi "priručni" komposteri nisu ništa lošiji od kupovnih.

Punjenje kompostera

Za dobijanje dobrog komposta, moraju se obezbediti dobre "sirovine". Ovo znači da treba obezbediti dovoljno materijala bogatog azotom (kao što je zeleno lišće, sveža trava, zeleni delovi biljaka), uz istovremeno obezbeđivanje dovoljno količina ugljenika (suvo lišće, piljevina, slama, seno, grane, karton, itd). Ukoliko stavimo previše zelenog, zeljastog materijala bogatog azotom, cela masa će se pretvoriti u sluzavu, smrdljivu masu. S druge strane, ukoliko stavimo previše drvenastog materijala, masa će se razgrađivati veoma sporo. Zbog toga, idealan odnos "zelenog" i "braon" materijala je 1:1.

Na dno kompostera se stavljaju grančice, slama, strugotina i drugi materijali iz grupe bogatih ugljenikom, zatim se dodaju "zeleni" materijali, a onda se naizmenično dodaje drvenaste i zeljaste komponente.

Proces kompostiranja

Budući da je kompostiranje aeroban proces, potrebno je u masi biti dovoljno vazduha (kiseonika), ali i vlage. Zbog toga je veoma važno da masa uvek bude vlažna (nikako natopljena). Neophodno je stalno prevrtati masu u komposteru, kako bi se ravnomerno razgradila. Ukoliko se radi o jednostavnijim, otvorenim komposterima, masa se prevrće ručno, vilama ili drugim odgovarajućim alatom. Ukoliko imamo plastične kompostere na nosačima, okretanjem čitavih kompostera mešamo sadržaj uz istovremeno obogaćivanje kiseonikom. Prevrtanjem se ujedno vrši i pregled materijala, i kontrola njegovog razlaganja, te se uočava da li je materijal previše vlažan (interveniše se dodatkom kartona, piljevine itd.) ili previše suv (vrši se vlaženje).

Kada se na dnu kompostera pojavi taman ujednačen materijal, bez drugih primesa, snažnog mirisa na zemlju to je dokaz da dobro upravljamo procesima kompostiranja, jer je upravo to kompost. Od stavljanja sirovog materijala do dobijanja komposta obično prođe nekoliko meseci (u zavisnosti od temperature kompostiranja). Neko prosejava kompost pre upotrebe u bašti, drugi ga dodaju direktno iz kompostera.

Zbog čega koristi kompostiranja i kompost

Pored pametnog i odgovornog upravljanja baštenskim otpadom, kao krajnji proizvod se dobija visoko kvalitetan kompost, koji poboljšava kvalitet zemljišta. Kompost popravlja strukturu zemljišta, vodni kapacitet, kao i plodnost, što doprinosi povećanju prinosa.

Od komposta se mogu praviti i različite vrste "čajeva" koje služe za prihranjivanje biljaka preko listova (tzv. folijarno prihranjivanje). Postoje brojna istraživanja koja dokazuju prednost upotrebe komposta. Usevi koji se đubre kompostom redovno daju veće prinose, a samo zemljište je bolje strukture i manje iscrpljeno.

Zbog svega navedenog ne postoji izgovor za spaljivanje lišća, pokošene trave, orezanih grana i drugih nusproizvoda obrađivanja zemlje. Spaljivanjem se ubija površinski sloj zemljišta, uništavaju korisni organizmi, a povrh svega se povećava zagađenje vazduha. Sve se da kompostirati, te već od ove sezone probajte i vi, te nam javite vaša iskustva.

Foto: pixabay.com; Ben_Kerckx


Tagovi

Kompost Prerada otpada Voce Povrce Bašta Vocnjak Bakterije Mikroorganizmi Proces Reciklaza


Autor

Bogdan Cekić

Više [+]

Master inženjer poljoprivrede, zaljubljenik u prirodu i aktivan borac za zaštitu životne sredine.