Pepeo drveta za popravak tla i đubrenje

Stari narodi unazad, najmanje 3.000 godina poznavali su upotrebu stajnjaka, otpada, komposta, zelenišnog đubriva i pepela u cilju poboljšanja plodnosti zemljišta. Pepeo drveta potencijalno je vrlo koristan industrijski, šumarski ili kućni ostatak, a sa aspekta poljoprivrede, može se svrstati u đubriva. Sadrži dva glavna hranljiva elementa fosfor i kalijum (P i K), druge makroelemente: kalcijum i magnezijum (Ca i Mg), ali i neke mikroelemente: bakar i cink (Cu, Zn).

Zbog niza razloga nije prikladno koristiti samo pepeo kao izvor navedenih biljnih hraniva jer on značajno utiče i na hemijska svojstva tla. Pepeo se osim u đubriva, može svrstati i u poboljšivače ili kondicionere tla. Upotrebu pepela u uzgoju biljaka treba analizirati sa tri osnovna aspekta: promene pH reakcije, fertilizacijskog i ekološkog učinka.

Koristiti isključivo na kiselim zemljištima

Pepeo drveta, koji se u domaćinstvima često baca kao otpad, prikladno je koristiti kao vredno đubrivo i poboljšivač tla.

Kao đubrivo ili poboljšivač, pepeo se sme koristiti isključivo na kiselim tlima. Alkalne je reakcije i njegovom primenom dolazi do porasta pH vrednosti i neutrališe se deo kiselosti tla. U slučajevima kada se pH vrednost alkalnog zemljišta primenom pepela poveća na 6 - 7, tlo postaje pogodno za uzgoj većine povrtarskih useva. Upotreba pepela na slabo kiselim i neutralnim zemljištima (viši pH), rezultirala bi pogoršanjem svojstava. Tada bi se biljkama smanjila pristupačnost hraniva, pre svega fosfora, a potom i mikroelemenata, što pospešuje gubitak rezervi humusa u zemljištu.

Sa druge strane, upotreba pepela može neutralizovati zakišeljavanje tla, što je čest proces u šumskim i oraničnim zemljištima u područjima sa dosta padavina, iznad 600 mm godišnje.

Kao đubrivo ili poboljšivač tla, pepeo se sme koristiti isključivo na kiselim zemljištima. Alkalne je reakcije i njegovom primenom dolazi do porasta pH vrednosti.

Za neutralizaciju kiselosti zemljišta, pepeo se koristi u manjoj meri jer se uglavnom koriste krečnjak ili dolomit. Pepeo u odnosu na krečnjak deluje brže i neutrališe otprilike upola manje kiselosti. Zbog osobina pepela nije odgovarajuće primenjivati dvostruku količinu u odnosu na količinu krečnjaka jer neutralizacija kiselosti zemljišta nije jedini aspekt primene pepela. U skandinavskim zemljama, SAD i Kanadi, generalno pravilo je ne aplicirati više od 1 - 1,5 t/ ha svake 2 - 3 godine uz obaveznu kontrolu pH reakcije tla. Na izuzetno kiselim šumskim ili livadskim zemljištima, preporuke jednokratne aplikacije pepela mogu biti i do 5 t/ ha.

Efikasnost pepela kao đubriva

Učinak pepela kao đubriva posledica je koncentracije hraniva u pepelu. Nezavisno od vrste drveta, u pepelu nema azota, vrlo je malo fosfora, (prosečno 1 - 2 %, maksimalno 4 -7 % P2O5 ), a značajne su količine kalijuma (prosečno 7 - 12 % K2O). Opravdano je đubrenje pepelom na kiselim zemljištima, siromašnim kalijumom i za kaliofilne biljne vrste. Pepeo ne sme biti glavni izvor kalijuma za đubrenje, budući da su količine ovog elementa, kojim treba đubriti povrće i ratarske useve često 200 - 300 kg K2O/ ha godišnje, a za to bi trebalo 2,5 - 3,5 t/ ha pepela.

To je najmanje pet puta više od optimalne količine sa aspekta učinka na pH tla (1 - 1,5 t/ ha svake 2 - 3 godine). Sa ekološkog aspekta, u pepelu se nalaze i značajne količine sekundarnih hranljivih elemenata kalcijuma 26 - 40 % i magnezijuma 3 - 5 %. To pepeo čini povoljnim poboljšivačem za kiselija zemljišta i za drvenaste biljke, a budući da drveće iznosi i treba velike količine kalcijuma. Pepeo može sadržati značajne količine cinka i bakra koji su biljkama esencijalni, ali kao teški metali mogu predstavljati i ekološki problem.

Ekološki aspekt primene pepela najznačajniji je aspekt i dva su osnovna ekološka problema vezana za pepeo: ostaci pesticida i teški metali. Aplikacijom pepela hemijski tretiranog drveta može se značajno povećati koncentracija PAH (policiklični aromatični ugljovodonici) ili PCB (polihlorna bifenilna jedinjenja). Potencijalno štetne materije su i teški metali koji su usko vezan i sa ishranom bilja i đubrivom jer su neki teški metali neophodni za biljke, a u zemljištu mogu biti u toksičnim koncentracijama (Zn, Cu, Mo, Ni). Posebno su značajne koncentracije kadmijuma (Cd), hroma (Cr), bakra (Cu) i cinka (Zn). 

Kod teških metala prisutna je i jedna olakšavajuća okolnost. Aplikacijom pepela povećaće se pH tla. Direktna posledica povećanja pH je manja pristupačnost teških metala biljkama, što rezultira i manjim transferom toksičnih teških metala iz tla u prehrambeni lanac. Međutim, ekološka onečišćenost zemljišta nije definisana koncentracijom teških metala koja je pristupačna biljkama, već ukupnom koncentracijom teških metala u zemljištu.

Kada pepeo možemo koristiti za popravak tla i đubrenje

Primena pepela drveta za popravak zemljišta i đubrenje može dobiti zeleno svetlo uz ispunjavanje sledećih preduslova:

1. kiselo tlo čiji pH treba približiti slabo kiseloj ili neutralnoj reakciji
2. tlo siromašno kalijumom
3. pepeo ne sme sadržati previsoke koncentracije ostataka pesticida ili teških metala
4. obavezna kontrola promene pH reakcije tla i koncentracije teških metala

Upotreba pepela prvenstveno je prisutna u šumskim ekosistemim jer osigurava vraćanje kalcijuma u tlo i neutrališe njegovu kiselost, zatim na livadama, a u hortikulturi za pripremu gredica za cveće, za vrtove sa povrćem (deluje protiv puževa) i za drvenaste biljke.

Poseban su aspekt alternativni oblici poljoprivrede kao ekološka poljoprivreda, gde se pepeo može koristiti za proizvodnju sopstvenih mešanih đubriva, kao komponenta kojom se osigurava kalijum. Često se koristi za neutralizaciju kiselosti i kao dodatak kalijuma i drugih minerala masi za kompostiranje.

Autor: magistar ekološke poljoprivrede, Vladimir Škarić