Profesorka ruskog u potrazi za najjednostavnijim načinom proizvodnje povrća

Priča Slavice Cace Lazić, iako ona kaže da je prosta i jednostavna, za nas je ipak neobična. Rođena je u istočnoj Srbiji, okolini Požarevca i odrasla na seoskom imanju. Voli da ima svoje voće, povrće životinje i živinu, ali za sada je to nemoguće u potpunosti realizovati, jer je još uvek radno aktivna. Neobičnost u ovoj priči se krije u tome što Slavica radi na severu Kosova. Profesor je ruskog jezika i književnosti. Radi u dve osnovne škole, jedna je u Banjskoj,  dok je druga u Lešku, ali je nedavno kupila seosko imanje.

Kada je reč o zdravoj hrani - veruje samo sebi

Pored ljubavi prema školi i obrazovanju, Slavica gaji ljubav i prema poljoprivredi. Planira da se u penzionerskim danima bavi povrtarstvom i uzgojem živine i domaćih životinja. Razlog je taj što veoma vodi računa šta jede. Hrana za nju nije samo hrana, već i lek, ali i preventiva.

"Na našeg seljaka ne mogu u potpunosti da se oslonim po pitanju zdrave hrane, jer nije dovoljno edukovan i sam ne vodi računa šta odgaja i jede. Ekološka svest mu je na veoma niskom nivou. Drži se tradicije, inovacije ne prihvata, a ni edukaciju takođe", ističe Slavica i dodaje da je dugo je tražila seosko imanje, jer joj okolnosti nisu bile naklonjene kada je u pitanju porodično nasledstvo.

Potraga za imanjem punih pet godina

Da bi izbegla velike izdatke i mučne sudske sporove, te gubljenje živaca, Slavica je odlučila da podignem kredit i da kupi seosko imanje kakvo joj odgovara. Kaže da voli brdsko-planinske krajeve, pa je tragala za imanjem svojih snova pet punih godina. Pre četiri godine je pronašla imanje u blizini Aranđelovca, koje joj u potpunosti odgovara.

"Imam sopstveni prirodni izvor vode. Iznad kuće 68 ari pod šljivama, koje je dosta zapušteno, jer ja sama ne mogu da se borim sa tim dok sam u radnom odnosu. Veći deo imanja je pod šumom, ali imam oko jednog hektara površine njivu, koja se proteže niz reku, koju planiram da obrađujem kad budem potpuno raspolagala svojim vremenom. Tako da sada obrađujem samo malu baštu ispod kuće i gradim od jedne šupe staklenik, jer  ima providan krov i pogodna je za stakleničku proizvodnju povrća. Uzgajala sam paradajz, papriku, kupus, krompir, crni luk, boraniju i grašak. Pokušala sam sa karfiolom i šargarepom, ali zemljište ne odgovara tim biljnim kulturama. Neće to biti neka komercijalna proizvodnja, nego samo za sopstvene potrebe", ističe Slavica.

Eskperimentalna faza uz prirodno đubrivo

Pošto živi sama i nema ko da joj pomogne u tom poslu, istražuje najlakši i najjednostavniji način proizvodnje povrća - bez korišćenja traktora, kultivatora ili motike.

"Pretprošle godine mi je komšija uzorao traktorom baštu i gajila sam paradajz, koji je propao u jeku formiranja ploda od aerozagađenja, jer nije bio u plasteniku. Paprika, boranija i grašak bili su dobri i dali su dobar prinos. Prošle godine gajila sam rani krompir, a odmah po ubiranju ploda, postavila sam plastenik i u njemu gajila papriku, boraniju, praziluk, tikvice i paradajz. Ove godine sam upravo na sajtu Agrokluba videla kako se može gajiti povrće ispod slame ili sena, pa sam napravila gredice i posadila prvo krompir i crni luk, a okolo lejica luka posejala grašak i boraniju. Ne koristim nikakvu hemiju, nego se trudim da proizvedem prirodno đubrivo i prirodne preparate za prehranu biljaka", ističe Slavica.

Prema njenim rečima, iskustvo i znanje stečeno na imanju svojih roditelja joj je mnogo pomoglo, a to osnovno znanje je samo dalje proširivala, čitajući o tome šta ljudi rade na svojim imanjima i gledajući emisije na ruskim televizijama, u kojima gostuje doktor agronomije Oktobrina Ganjičkina. On daje veoma korisne savete o tome kako da prehranimo i nađubrimo biljke potpuno prirodnim preparatima, te dobijemo tako ekološki zdrav proizvod.

Da li će Slavica ove godine imati roda?

Roda će, kaže, sigurno biti, ali u kojoj količini i kakvog će biti kvaliteta, to će videti tek kada dođe vreme. Kaže da joj za sada najbolje uspevaju krompir, boranija, grašak, paprika i tikvice.

"Biljke prehranjujem vodom u kojoj je stojalo povrće, tj. ostaci povrća, na primer kupusa, do faze raspadanja, a onda time polivam biljke. Od toga one odlično napreduju. Koristim ljuske od jaja za đubrenje, jer je to čist kalcijum, pepeo zbog drugih minerala, ali i kao zaštitu od vaši koje napadaju kupus, recimo. Suvi kvasac, kad mi ostane i istekne mu rok, ne bacam, nego koristim kao đubrivo, kao i kesice od čaja, soc od kafe, organsko đubre dobijeno truljenjem voća i povrća. Odlična zaštita biljaka može biti i voda od koprive. Potopim koprivu da odstoji jedan dan, a drugi dan ocedim i prskam biljke. Ako kopriva stoji u vodi do raspadanja, odlična je prehrana biljkama", objašnjava Slavica.

Združivanje biljaka koje jedna drugu štite

Dodaje da primenjuje združivanje biljaka, koje jedna drugu štite. Crni luk je združila sa graškom i boranijom, a uskoro ću između redova posaditi papriku. U gredici sa krompirom zasadiće paradajz, jer će krompir da se izvadi ranije, pa će biti više mesta."Između redova paradajza, posadiću kupus i praziluk. Zasejala sam pored crnog luka i gredicu sa cvećem i začinskim biljem. Pošto je moja baštica usamljena, nema mnogo štetočina, pa sam sa te strane mirna", dodaje ona.

Učiti na greškama i uvek planirati budućnost

Kada se osvrne na ono što radi i na to da li je bilo nekih grešaka i lutanja, Slavica kaže da je grešaka bilo i biće, jer ko radi taj i greši. Dodaje da ceo život na taj način uči, kao i da uvek ima planova za budućnost, jer, kako kaže, čovek koji nema planova za budućnost, brzo napušta ovaj svet, a ona ne planiram uskoro da ga napusti.

"Planiram da se aktivnije bavim povrtarstvom, voćarstvom i uzgojem stoke i živine, ali samo za sopstvene potrebe. Možda mi se posreći, pa postanem hranitelj za nekoliko dece bez roditelja, koje bih vaspitavala tako da vole prirodu i životinje, kao i da žive isključivo od plodova sopstvenog rada. Tako bi seoska stara škola produžila svoj radni vek. No, to su za sada samo planovi. Kako će biti, videćemo", zaključuje u razgovoru sa nama ova profesorka puna entuzijazma.

Foto: Slavica Lazić