• Organska proizvodnja
  • 30.06.2015. 15:00

Promeniti način posmatranja sela i poljoprivrede!

Poljoprivreda je posao od koga može da se živi, pristojno do vrlo pristojno, ali nije nešto od čega se može obogatiti i tu bi pretpostavku trebalo uzeti u obzir. Treba posmatrati realno - nije selo ni mučilište, a nije ni oaza blagostanja.

  • 658
  • 136
  • 0

Sama ideja da se Vladimir bavi organskom proizvodnjom je nastala veoma neobično jer je poljoprivreda bila jedna od retkih stvari koja ga nikada nije interesovala. On čak misli da ga nije interesovala ni u momentu kada je došao na samu ideju, ali što je više razmišljao o tome i razgovarao sa porodicom i prijateljima, uvideo je dobre strane takve zamisli.

Niko ga nije shvatio ozbiljno, čak ni u najužem krugu porodice, osim supruge. Osnovni motiv je bio da više ne radi za nekog poslodavca, osim ako taj poslodavac nije on. Ono što mu je bilo najvažnije jeste vreme i mogućnost da ga koristi onako kako sam odredi. U prilog realizovanju ideje je išla i činjenica da mu je porodica već posedovala seosko gazdinstvo sa osnovnim mašinama i infrastrukturom. Poljoprivredno gazdinstvo Vladimir Grbić je registrovano u martu 2012. godine.

Gazdinstvo i zemlja se nalaze u selu Krušaru, na desnoj obali Velike Morave, i pripada opštini Ćuprija. Ima ukupno oko tri hektara, a od toga 1,9 hektara u organskoj proizvodnji. Bavi se proizvodnjom žitarica, povrća i začinskog bilja, a u planu je šarolika ponuda zimnice i raznih vrsta brašna.

Zaposlena cela porodica

Supruga Grbić za tezgom
Danijela Grbić za tezgom

U održavanju vinograda te bašte i rasada, pomaže i baba Dragica koja, sem toga, i brine o stoci. Kako kaže Vladimir "ona je jedina osoba koju je čuo da koristi reči "volim" i "kopanje" u jednoj prostoj rečenici". Inače vrlo efikasna i brza u kopanju uprkos tome što ima 82 godine, Dragica je i referentni degustator zbog veoma istančanog osećaja za ukus i miris. U poslovima na gazdinstvu aktivno učestvuje i supruga Danijela, inače zaposlena kao profesorica fizike u Beogradu, koja je zadužena za marketing, prodaju i nabavku. Po potrebi, pomažu roditelji Mića i Joka, a oko pčela tašta Jagoda. Kao glavni motivator i menadžer vremena za pauze i igru je petogodišnji sin Vasilije. Kao nosioc gazdinstva i organizator proizvodnje, Vladimir je tu tokom čitave sezone radova. U njegov delokrug spada, pored fizičkog rada, i održavanje i rukovanje mehanizacijom, obrada dokumentacije, transport i poslovi unapređivanja infrastrukture gazdinstva. Takođe, pomažu mu rođaci i komšije iz sela kada god je to potrebno.

Mešoviti usevi - brana od štetočina

Vladimirov biodivezitet
Vladimirov biodivezitet

“Trenutno je pod sertifikovanom proizvodnjom 1.9 ha. U njivskoj proizvodnji je trenutno više zastupljena ratarska proizvodnja (po površini). Kako se unapređuje mehanizacija kao i sa uvođenjem navodnjavanja, taj odnos će se promeniti u korist povrtarske proizvodnje. Što se tiče asortimana, ideja je da se proizvodi veliki broj različitih varejeteta. Sve što je interesantno nama i potrošačima, to će se gajiti. U skladu sa tim, prošle godine je u biljnoj proizvodnji gazdinstva bilo zastupljeno preko 150 varijeteta/sorti, većina u bašti u okviru gazdinstva”, objašnjava Vladimir te dodaje da se u proizvodnji svakodnevno susreće sa brojnim preprekama.

“Najmanje problema sam imao sa štetočinama, ako zanemarimo da su mi vrapci "ukrali" pola prinosa suncokreta prošle godine. Imam vikendicu u vikend naselju kod Slankamena gde se radi bašta i primetio sam da su zastupljenost štetočina, kao i korova, karakteristika određenog proizvodnog područja. Recimo, u bašti u Slankamenu (Vojvodina), vrlo je teško održati kupusnjače jer se pojavljuju neke štetočine kojih ovde u Krušaru nema. Isto tako, ovde su izraženi napadi buvača. Što se tiče štetočina one i nisu problem kada se koriste mešoviti usevi u odgovarajućim kombinacijama, pored lekovitog, začinskog bilja i cveća u bašti. Usled velikog broja različitih biljnih vrsta stvaraju se uslovi da biodiverzitet insekata i ostalih životinja bude veliki. U takvom stanju ravnoteže ne može doći do abnormalnog namnožavanja bilo koje pojedinačne vrste, što kao rezultat ima beznačajne štete na samim usevima.Generalno posmatrano, u dosadašnjim iskustvima nisam imao nekih proizvodno značajnih šteta nastalih usled napada štetočina. Čak i kada se pojave, po logici stvari, uvek mi je prvi izbor da se ne mešam u odnose predatora i plena, što je do sada davalo zadovoljavajuće rezultate”, kaže Vladimir.

Lubenica
Zdravi plodovi na Vladimirovom polju

"U mojoj bašti se sve gaji u mešovitom usevu. Mada, može da bude komplikovano pri setvi, pri rotaciji useva i planiranju uopšte. Koristio sam macerate, čajeve i razne pripravke - određeni recepti deluju, ali izgleda da rezultat više zavisi od kombinacije svih mera i faktora nego od primene neke zasebne konkretne mere. Ne postoji univerzalno rešenje zaštite. Što se tiče nepogoda, sa njima sam imao malo više problema naročito prošle godine. Rezultat - poplavljen usev raži i čitava rana njivska povrtatska proizvodnja. Dobra strana je to što je raž poslužila kao pokrovni usev i uništila je veliku većinu korova pre nego što je i sama bila uništena. To se ponovilo i ove godine u istoj njivi pod istim usevom, doduše, usled zadržavanja vode zbog prezasićenosti zemlje od prošle godine. Sada će se saditi nešto drugo, više se neće eksperimentisati sa strnim žitima”, priča ovaj mladi poljoprivredni preduzetnik.

Nema bolje zamene za stajnjak

Seme i sadni materijal Vladimir uglavnom proizvodi na gazdinstvu. Biljke koje prave seme u drugoj godini kao kupusnjače ili šargarepa su malo problematičnije, ali u planu je da se organizuje posebna proizvodna jedinica gde će se proizvoditi i takav semenski materijal za sopstvene potrebe. Što se tiče đubriva, ne postoji adekvatna zamena za stajnjak. Ova konstatacija važi ne samo za organsku proizvodnju nego za bilo koju biljnu proizvodnju uopšte.

Organska cvekla
Cvekla gajena organskim putem

Stajsko đubrivo nabavlja od komšije koji drži krave muzare i telad. Bitna stvar u organskoj proizvodnji je da ni stajnjak ne sme biti iz intenzivne stočarske proizvodnje, što je ovde i slučaj. Za baštu i manje površine koristi ovčiji stajnjak i kompost, pošto na gazdinstvu drži par ovaca i jagnjadi. Sav organski otpad podesan za kompostiranje se prerađuje u kompostištu. Povremeno, kada se ukaže potreba, koristi i granulisana organska đubriva različitih formulacija i to obično tamo gde su rotacije useva česte (2-3 useva godišnje), odnosno u bašti. Koristi razne pripravke od kopriva, belog luka, maslačka, svežeg mleka, ali to je više zbog pozitivnog dejstva na samu biljku (ekstrakt od koprive i gaveza kao folijarna prihrana).

Jedino što se od prave zaštite koristi na gazdinstvu je plavi kamen za vinograd. Navodnjavanje kap po kap se koristi u bašti u okviru gazdinstva. Voda je iz sopstvenog izvora sa dubine od 17 m. Testirana je na Institutu za javno zdravlje u utvrđeno je da je odličnog kvaliteta. U planu je prikupljanje kišnice u poseban bazen, pošto u okviru gazdinstva postoji značajna krovna površina, a kišnica je naravno prvi izbor za navodnjavanje.

Kvalitetna stručna literatura od velike je pomoći

Što se tiče samog sađenja caka ima mnogo. Ono što je po Vladimiru jako važno jeste da se razvije sistem koji će, u zavisnosti od aktuelnih uslova, uvek ponuditi primeren odgovor.

“Nijedna sezona nije ista, recimo, ova godina "kasni" skoro mesec dana - barem u ovome kraju. Rokovi su veoma bitni u poljoprivredi, vrlo često i presudni. Ne mislim pritom na kalendarske rokove, već na optimalne vremenske "prozore", kada se treba pristupiti određenoj operaciji. Ako se većina poslova na pravi način odradi u optimalnom roku, tada su i rezultati optimalni. U tom smislu, pri setvi je najvažnije pogoditi momenat kada se zemlja može najkvalitetnije pripremiti (veoma kratak vremenski period kod težih, tzv. "minutnih" zemljišta), pritom poštujući optimalne rokove setve. Treba uvek pratiti vremensku prognozu, jer jedna kiša u pogrešnom momentu može sve planove da poremeti. To su neki osnovni uslovi, koji ako se ispoštuju, ostavljaju mesta za neke "cake". Recimo, već sam spominjao združene useve. Za većinu gajenih biljaka se zna sa kojim biljkama druge vrste se "slažu ili ispomažu", a i sa kojima se "ne trpe".

Luk
Dobri susedi su luk i šargarepa

Recimo najpoznatiji primer su verovatno luk i šargarepa. Prisustvo šargarepe u združenom usevu odbija lukovu muvu, dok zauzvrt luk odbija šargarepinu muvu. Drugi primeri dobrih suseda su bosiljak i paprika, mirođija i krastavac, i naravno dragoljub svuda po malo. Po delovanju, koristi od mešovite setve su ili odbojno dejstvo na štetočine, ili preuzimanje napada na sebe, ili direktno alelopatsko dejstvo i podsticanje zdravlja druge biljke. Postoje i veoma korisni korovi (samonikle biljke), koji mogu da posluže kao živi malč ili poboljšavaju strukturu zemljišta, čuvaju vlagu poput tušta. Ima kvalitetne literature koja se veoma detaljno bavi ovom tematikom, a postoje informacije i na internetu. Jedna odlična knjiga na tu temu, koju ja konsultujem je „Bio vrt“ od autora Marie-Luise Kreuter. Kao stručnu literaturu za ratarstvo koristim „Posebno ratarstvo“ koje potpisuje Inž. Vlastimir Đorđević - knjiga je iz 1961. godine, ali je neverovatno koliko su primenjive informacije koje se tamo nalaze - naročito za organsku proizvodnju. U literaturi se nalazi teoretski okvir, ali praktična primena zahteva praksu. Mislim da se najviše nauči ipak kroz praksu i zapažanje, pa i kroz oglede. Poljoprivreda nije egzaktna nauka, jer krajnji rezultat zavisi od bezbroj faktora, ali neka osnovna pravila i principi uvek važe”, objašnjava Vladimir.

Mladi i poljoprivreda

Vladmirov savet za nekoga ko želi da se bavi ovim poslom je da pre svega sagleda stvari realno, da uradi neku studiju izvodljivosti, definiše svoja očekivanja, da ne bi kasnije bilo neočekivanih razočaranja. Isto tako, trebao bi (ako već nije) da okusi malo rad i život na zemlji da se ne bi opet iznenadio, kada period zanesenosti prođe. Ako je to stvarno to, onda treba biti uporan i nikako malodušan niti sklon kukanju i samosažaljenju. Ovo je posao od koga može da se živi, pristojno do vrlo pristojno, ali nije nešto od čega se može obogatiti i tu bi pretpostavku trebalo uzeti u obzir. Ima mnogo benefita, pod uslovom da je to život za onoga ko je izabrao da ga živi.

Nema dovoljno mladih poljoprivrednika

Vladimirov utisak je da se nedovoljno mladih bavi poljoprivredom, ali je isto tako moguće, smatra on, da one koji su imali kontakta sa njom poljoprivreda uopšte ne zanima. Nažalost, one koje zanima vrlo često nisu u posedu obradive zemlje ili im nedostaju mašine, stambeni objekti, infrastruktura, novac. On lično poznaje nekoliko takvih ljudi koji bi radili ovo što on radi, ali nisu u mogućnosti jer nemaju osnove preduslove - zemlju, a naravno ni novac za zemlju i sve što uz to ide.

Treba promeniti način na koji se posmatra poljoprivreda

Plastenik
Da nije nasledio zemlju i mehanizaciju,

Vladimir se ne bi bavio poljoprivredom

“Ja sam imao sreće. Bez želje da obeshrabrim bilo koga, ali da nisam imao na raspolaganju to što imam, ne bih se nikad odlučio da radim ovo što radim. Ali, čak i da nisam došao da radim zemlju, nipošto je ne bih prodavao. Mislim da ima dosta ljudi koji posmatraju selo kao nešto za brzu prodaju, i to budzašto. Zato nam je selo takvo kakvo jeste - napušteno i u propadanju. Doduše, zemlja ne propada, zemlja se samo odmara. Da bi se to promenilo, potrebno je promeniti način na koji se selo i poljoprivreda posmatraju i tretiraju, naročito iz gradova. Prema poljoprivredi se ophodi kao da je izdašna krava muzara, a ako je moguće, poželjno je se ona sama muze, mleko poklanja i da ne mora da se hrani i poji. I treba posmatrati realno: nije selo ni mučilište, a nije ni oaza blagostanja. Meni bi lično najviše pomoglo kada bi imali propise koji imaju veze sa realnošću, ali ne onom kancelarijskom. A za ostalo - "U se' i u svoje kljuse“, poručuje ovaj mladi entuzijasta.

Trenutno na ovom gazdinstvu plasiraju proizvode preko poznanstava, a od ove godine i na Organskoj pijaci u Bloku 44. Imaju saradnju i sa par prodavnica zdrave hrane. Što se marketinga tiče, Vladimir misli da je najbolji marketing sam proizvod koji mora biti izuzetan po nečemu. Nije možda najefikasniji niti najbrži, ali, to je način na koji se dolazi do vernih potrošača. Pošto je uglavnom uvek previše posla, a premalo ruku, ozbiljan marketing je malo zapostavljen. Za sada je tu sajt i aktivnost putem društvenih mreža i to Vladimir u svom slučaju smatra dovoljnim.


Povezana biljna vrsta

Raž

Raž

Sinonim: - | Engleski naziv: Rye | Latinski naziv: Secale cereale L.

Raž raste u severnim krajevima gde druge žitarice slabo uspevaju ili se uopšte ne mogu odgajiti. U našim uslovima u proizvodnji su ozimi kultivari jer su prinosniji. Sadrži... Pročitaj više »

Tagovi

Poljoprivredno gazdinstvo Vladmir Grbić Organska proizvodnja Selo Krušar Dragica Grbić Danijela Grbić Štetočine Slankamen Kupusnjače Lekovito bilje Začinsko bilje Biodiverzitet Zaštita Usev Raž Seme Sadni materijal Stajnjak Kompost Orga


Autorka

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi