Pseudožito: Štir ili amarant sve je interesantniji za proizvođače

Štir ili amarant je pseudožito koje se uzgaja od davnina, a cenjen je zbog svojih osobina. U ishrani se koristi zrno koje je bogato proteinima i ne sadrži gluten, ali i mladi listovi koji su bogati vitaminima i mineralima. Za razliku od ostalih hraniva, kod kojih je najbolji deo u ljusci, kod štira su hraniva smeštena u unutrašnjosti zrna.

Može da se melje i koristi kao brašno, ali i da se kuva ili za kokice. Lako je probavljivo. Samo tri vrste se koriste u ishrani, a najviše se uzgajaju crveni i ljubičasti. Vrste za zrno narastu do 1,5 metar, ukrasne do tri, a za list do pola metra. Zrnasti cveta od jula do oktobra. Seme je sitno, beličaste do smeđe boje. Jedna biljka može da formira 100.000 zrna.

Dobro pripremite setveni sloj

U početnim fazama razvoja je osetljiv na mraz pa se seje kada prođe opasnost od njega. Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je od 12 do 15 stepeni Celzijusa. Za rast i razvoj je optimalna 25ºC. Dobro podnosi sušu i visoke temperature. Vegetacijski period traje od 90 do 160 dana.

Odgovaraju mu plodna i duboka zemljišta, blago kisele do neutralne reakcije. Na isto mesto dolazi posle tri godine. Zemljište treba da bude dobro pripremljeno, posebno površinski sloj jer je seme veoma sitno i seje se na dubinu od 1,5 centimetra. Odgovara mu đubrenje stajnjakom i ne treba preterivati s dodavanjem azotnog đubriva, jer može izazvati poleganje.

Štir - hrana za ljude, životinje, ali i ukras

Razmak u redu je 30 centimetara, a međuredni 70 cm. Gustina setve se kreće od 150 do 200 semenki na m². Obavezno je posle setve obaviti valjanje kako bi seme došlo u kontakt sa zemljištem. U početnoj fazi raste veoma sporo i mora se pripaziti da se uništi korov jer će ga zagušiti. Kada dostigne visinu od 30 cm počinje intenzivan rast.

Žetva podešenim žitnim kombajnima

Uspešnu žetvu ćemo imati ako imamo odgovarajuću gustinu useva i ako su biljke osušene. Kada je gustina mala narastu biljke koje su krupne s debelim stabljikama i velikim cvetnim glavama. Obično se žetva obavlja podešenim žitnim kombajnom u septembru kada se biljke osuše posle prvog mraza.

Za uspešno čuvanje, zrno se suši na najviše 12 odsto vlage. Prosečan prinos bez navodnjavanja se kreće od 400 do 700 kg/ha u zavisnosti od tipa zemljišta, dok se kod navodnjavanja može dobiti i preko dve tone po hektaru.